Access 2016: minimalne izmene | PC Press

Access 2016: minimalne izmene

Proteklog meseca navršilo se 23 godine od kada je verzija Microsoft Access‑a 1.0 izašla na tržište. Jedanaest verzija kasnije, stigli smo do Microsoft Access‑a 2016. Šta ima novo? 

Microsoft_Access_2013_logo.svg

Oznaka tekuće verzije Access‑a je 16, ali je zapravo postojalo 11 verzija – razjašnjenje sledi. Verzija 1.0 izrodila se iz neuspešnog projekta kodnog naziva Omega, nakon što se kupovina licence za bazu podataka R:Base pokazala neuspešnom. Projekat Omega bio je zamišljen kao front‑end za Microsoft SQL Server, bazu podataka za operativni sistem OS/2 (i pored pogrdnog naziva „o‑es‑pola“, OS/2 je u mnogim funkcijama bio superioran u odnosu na konkurenciju). Projekat je propao mahom zbog ogromnih hardverskih zahteva za koje tadašnji računari bazirani na novom 80386 procesoru nisu bili spremni. Pridev „neuspešan“ uzimamo s dozom rezerve zato što se iz projekta razvio niz uspešnih programa koji i danas postoje, uključujući Visual Basic i Microsoft Access.

U svetu baza podataka

Glavna konkurencija žestoko je pritiskala Microsoft i zahtevala brz i dinamičan razvoj. Paradox, dBase, Clipper, FoxPro… samo su neki od veoma popularnih konkurentskih programa s početka poslednje decenije prošlog veka. Microsoft kupuje kompaniju Fox Technologies iz razumljivih razloga i time dolazi do najbrže baze podataka za PC računare. Naziv engine‑a, dela koji stoji iza programa i koji je odgovoran za rad sa samom bazom, menja se u Microsoft Jet Database Engine, kakva nam je poznata i danas, a FoxPro za DOS platformu dobija prefiks Visual, oblačeći tako grafičko ruho. Visual FoxPro je postojao do kraja 2007. godine, kada je Microsoft odustao od daljeg razvoja zbog prelaska na 64‑bitno okruženje, gde se zahtevalo novo pisanje osnove programa, gotovo od nule.

Access 2.0 pokreće programere da čine prve korake, posebno one srećnike koji su radili u firmama čije je rukovodstvo imalo sluha za nabavku novih 486‑ica sa barem 4 MB RAM memorije (u tu grupu spada i autor ovih redova). Tada veoma skupa 4 MB RAM memorije omogućavala su rad s malim bazama podataka, a iz tog vremena pamtimo zanimljive „pregovore“ s poslovodstvom oko nabavke dodatna 4 MB.

Oznake verzija 3, 4, 5 i 6 nisu postojale, već je verzija 3 odmah dobila oznaku 7.0, zbog usklađivanja sa ostalim programima paketa Microsoft Office 95. Redne oznake verzija zadržale su se do one s brojem 13. Verzija 13 nije objavljena, već se sa oznake 12 (Microsoft Office 2007) prešlo na 14 (Microsoft Office 2010).

Velika revizija

Nakon verovatno najuspešnije verzije 2003 menja se korisnički interfejs i uvode se velike promene u kontrolama, ali i bazi podataka. Dobijena su polja koja mogu da pamte više vrednosti, dok je način čuvanja binarnih datoteka promenjen uvođenjem polja Attachment. Kontrole su postale „inteligentne“ – same se pozicioiniraju na određenu relativnu poziciju na ekranu, ali znaju i same da se šire i skupljaju, čime je izbegnut hroničan problem „minimalne rezolucije“ gde su se forme, po pravilu, dizajnirale za najmanje rezolucije, a onda izgledale komično na modernijim monitorima.

Korisnike je podelio nov način organizovanja komandi po ribonima umesto dotadašnjih menija. Riboni ne samo što nisu olakšali snalaženje među komandama već su, za razliku od kompanija Adobe ili Macintosh koje se trude da traka s komandama zauzima najmanji mogući prostor, pojeli previše prostora na ionako tesnoj vertikalnoj osi ekrana. Uvedeni su i novi objekti namenjeni programerima čija je „poboljšana upotrebljivost“ upitna, a pre svega se misli na navigaciono okno i fiksirano okno osobina objekata (u kome su, uzgred, izmešali redosled osobina između dve verzije).

Riboni i kompletan oblik programa ostao je manje‑više isti do danas, od verzije 2007 do 2016, uz dinamiku izdavanja programa na svake tri godine (2007, 2010, 2013. i 2016). Da li izmene načinjene u prethodne tri godine zaslužuju promenu celobrojne oznake programa, videćete u nastavku teksta.

 

Početni ekran Access‑a: izbor baze ili predloška

Početni ekran Access‑a: izbor baze ili predloška

 

Kome je Access zapravo namenjen?

Menadžerima malih kompanija gde se razne evidencije vode po nekakvim Excel i Word tabelama prelazak na bazu podataka predstavlja evolutivni korak u upravljanju podacima. Do njega dolazi kada količina podataka toliko naraste da ručno uređivanje oduzima previše vremena ili kada sistem naprosto ne može da odgovori na značajna pitanja vezana za upravljanje kompanijom. Pojedinačni korisnici stvaraju male baze podataka za razne evidencije, od kolekcija audio‑albuma ili knjiga pa do upravljanja kućnim budžetom. Velike firme koriste Microsoft Access kao tzv. front‑end (korisnički deo aplikacije) za ažuriranje podataka u nekoj od SQL baza podataka kod koje se na veoma jednostavan način omogućava rad preko Interneta na udaljenoj bazi, ali ne samo za to. Mogućnosti su velike.

Access se razlikuje od konkurencije po lakoći izdvajanja podataka upotrebom upita za čije kreiranje nije potrebno veliko predznanje i gde menadžeri, bez angažovanja programera, mogu brzo da dođu do podataka koji ih zanimaju. Druga bitna karakteristika jeste programabilnost svih objekata upotrebom VBA programa (Visual Basic for Applications) – programski se može uticati na bilo koju osobinu objekta. Konačno, tu su alatke koje od suvoparnog razvojnog okruženja čine program grafički udobnim menjajući kompletan Access‑ov grafički interfejs korisničkim.

Access, počev od verzije 2007, nudi veliki broj predložaka baza podataka (Templates) za većinu uobičajenih poslova prilagođenih (američkom) tržištu: baza kontakata, evidencija korisničkog servisa, materijalno knjigovodstvo (Inventory), vođenje evidencije radnih sati… do svih ovih baza dolazi se u par klikova. S druge strane, ova lakoća je ujedno i zamka. Čim nevešti korisnik Access‑a poželi da izmeni bilo šta u bazi/programu nastaloj na osnovu predloška, odmah shvata da bez angažovanja stručnjaka neće biti napretka. Na kraju, treba navesti i studente koji u većini zemalja u svetu, pa i kod nas, baze podataka uče upravo koristeći Access.

Razvojno okruženje programa

Razvojno okruženje programa

Verzija 2016

Neuobičajeno dug uvod bio je potreban kako bismo objasnili skroman broj stavki u odeljku prezentacije What’s New, od kojih poneke, iskreno govoreći, ne zaslužuju ni da se nađu tamo.

Problemima vezanim za nalaženje komandi po ribonima na kraj će stati pretraga pod nazivom Tell me what you want to do… gde korisnici upisuju naziv komandi ili skup reči koje se odnose na određenu akciju, a program izlista sve komande koje su na nekin način povezane sa unetim rečima. Nešto nalik kucanju komandi u DOS oknu (ili Autocad‑u), s tom razlikom što se okno za unos komandi nalazi iznad ribona. Ova funkcija najviše nalikuje dinamičkim ribonima kod kojih se sadržaj filtrira po unetom kriterijumu. Nastanak polja za pretragu ribona shvatićemo kao iznuđenu funkciju na osnovu reakcija korisnika – previše vremena troši se u traženju komandi.

Što se tiče boja interfejsa, osim što je Access sada „šareniji“, tu su i dve nove teme implementirane na nivou paketa: Access možete podesiti na jednu od dve nove teme – Colorful i White. Okno za povezivanje spoljnih izvora podataka, tabela Excel‑a, tekstualnih dokumenata, baza podataka nekog od SQL servera (Linked Table Manager) dobilo je novu komandu. Klikom na taster Export to Excel i nakon zadavanja putanje gde će se nova Excel datoteka sačuvati, dobićete listu svih povezanih tabela sa opisom lokacije izvorne datoteke, odnosno stringa za povezivanje (Connection String) sa opisom tipa izvora podataka.

Funkcija ispisa izvora povezanih tabela može biti korisna za dokumentovanje baze podataka ili onda kada programer preuzima rad na bazi podataka koju je neko drugi napravio. Do ovog podatka do sada se moglo doći na tri načina. Prvi je postavljanjem kursora miša na povezanu tabelu, kada će Connection String biti ispisan u oblačiću. Najčešće u taj oblačić ne staje ceo string, pa je sledeći način mnogo bolji. Otvorite tabelu u režimu izmene dizajna, na upozorenje da nije moguće menjati dizajn odgovorite potvrdno i zatim u listi osobina tabele, pod stavkom Description, nalazi se Connection String. Ukoliko ne vidite listu osobina tabela nakon otvaranja tabele u režimu izmene dizajna, kliknite desnim tasterom na bilo koje polje tabele i odaberite komandu Properties. Treći način je, naravno, programski – VBA može da „pročita“ bilo koju osobinu tabele, uključujući i Description, odnosno Connection String. Dakle, sada je uveden i četvrti, najlakši način.

Sledeće veliko, ali i praktično beskorisno unapređenje odnosi se na predloške baza podataka. Pet najpopularnijih predložaka baza podataka (Templates) dobilo je nov, moderniji izgled. Ugred, ako ste se pitali koji su to najkorišćeniji predlošci, evo liste: Asset List, Contact List, Event List, Student List i Task List. Iz ovog se može zaključiti nekoliko stvari. Prva je ta da se Access među novim korisnicima najčešće koristi kao zamena za Excel, za čuvanje podataka u jednostavnim listama – tabelama. Verovatno se sve ove liste efikasnije uređuju u Excel‑u, ali važan je onaj momenat kada korisnici „zagrizu“ bazu podataka.

Izmena koja se obično nalazi na dnu liste servisne dopune, a koja se u ovom slučaju navodi kao „velika izmena“ jeste veličina dijaloga za prikaz liste tabela. Lista tabela prikazuje se u dve situacije – kada se tabela dodaje u upit i onda kada se tabela dodaje u dijagram relacija. Dakle, sada je ovaj dijalog veći! Zašto ovo okno nije do sada bilo ono sa promenljivom veličinom prozora, već je uvek zadate veličine, ostaje nejasno. U listi od pet „velikih“ promena načinjenih tokom tri godine razvoja nalazi se, dakle, veći dijalog za odabir tabela.

Listu promena između dve verzije zaključujemo izmenama vezanim za novi SharePoint 2016. Kako je datum objavljivanja pomeren, tako ne možemo više reći o novim osobinama vezanim za rad sa Access Web aplikacijama kod kojih se podaci smeštaju na SharePoint. U listi se nalaze: kaskadne kontrole, poboljšane komande za filtriranje podataka, poboljšana kontrola relacionih objekata, poboljšane performanse kod snimanja slika unutar baze, zaključavanje tabela za izmene…

Unapređeni predložak sa svojim video‑vodičem

Unapređeni predložak sa svojim video‑vodičem

Mali korak za Access, ali…

Ovim smo opisali i sve izmene načinjene tokom prethodne tri godine razvoja. Većina je primerenija nekoj manjoj izmeni programa, eventualno servisnoj dopuni (SP), nego pravoj promeni verzije. Sličan trend postoji i u svim drugim programima Office paketa, gde su načinjene samo manje izmene. Pravi razlog nalazi se verovatno u dinamici objavljivanja novih verzija programa i efektu prisutnosti na tržištu.

Situacija pomalo podseća na ranija dešavanja. Prvo se odnosi na trenutak formiranja Office paketa, kada je Microsoft od jediničnih, zasebnih programa napravio paket Microsoft Office 4.x. U paketu su se našli Word, Excel, PowerPoint i Mail, a paketu sa sufiksom Professional dodat je Access. Tada su verzije svih pojedinih programa promenjene na jedinstvenu radi ujednačavanja verzije sa oznakom paketa.

Drugi trenutak ipak je zanimljiviji. Između Office paketa sa oznakama 2002 (poznatiji kao Office XP) i 2003 proteklo je samo godinu dana, dok je za obe verzije, 2002 i 2003, navedeno da ne postoje velike izmene osim onih koje se odnose na bolju integraciju s ostalim aplikacijama. Čak ni uočene greške nisu ispravljene – verzija 2003 bila je poznata po ozbiljnim propustima koji su često dovodili do neupotrebljivih baza; među njima je i najpoznatija Track Changes greška, što je ispravljeno tek kasnijim servisnim dopunama. Access 2003, a samim tim i Office 2003 imao je tri velike servisne dopune. Greške koje su dovodile do neupotrebljive baze, recimo onda kada postavite tekst‑polje na izveštaj a zatim mu obrišete Label, u pojedinim slučajevima izazivalo je krah baze podataka sa najčešćom posledicom – neupotrebljivom bazom i to u tolikoj meri da sadržaj nije bilo moguće izvesti u drugu bazu. Rešenje za ovaj konkretan slučaj je da ne brišete Label, već da u njoj ukucate razmak čime oznaka postaje „nevidljiva“…

Mali skup izmena između dve celobrojne verzije je simptom ispravljanja primećenih grešaka ili barem dela grešaka i ujednačavanje čitavog Office‑a. Uzgred, primetićete da su dizajneri odustali od velikih slova naziva ribona, da su pojedini objekti povećani u skladu s trendom rasta dijagonala monitora… Niz malih izmena popravlja početni utisak.

Šta je planirano za dalje ne znamo. Izvesno je da mesta za pobljšanja i te kako ima, da postoje greške i u aktuelnoj verziji (tzv. „beli ekran“ – kada svi objekti nestanu, zatim kontrole koje „same zaboravljaju“ Strech podešavanja, pa nekompatibilne sačuvane šeme uvoza i izvoza podataka koje se, jednom sačuvane, ne mogu menjati…) Nezgodno je što ozbiljne konkurencije gotovo i da nema, pa ne bi bilo iznenađenje da za tri godine dočekamo Microsoft Access 2019 s takođe malim brojem izmena. Microsoft bi morao da posluša i programere ponekad, barem onu grupu ljudi koju poziva jednom godišnje na samit – svoje MVP‑je.

Objavljeno u Časopisu PC#228

     Branislav Mihaljev

 


Bizit
Tehnomanija
BIZLife

Twitter