Akord(i) novog ERP‑a | PC Press

Akord(i) novog ERP‑a

U septembarskom pre­gle­du ERP sis­te­ma zna­čaj­no in­te­re­so­va­nje iza­zvao je no­vi ta­kmi­čar, do­ma­ći pro­gram Akord. Eto dobrog povoda za razgovor sa Zdrav­kom Je­lu­ši­ćem, o­sni­va­čem Ipsylon‑a

Kada u svom biznisu primete slabosti programa koji koriste, ljudi probaju drugi program, treći… Nije malo onih koji tada požele da naprave svoj program koji će te slabosti rešiti. Malo je onih koji to zaista pokušaju da urade, a još manje onih koji u tome uspeju.

Kako je nastao Vaš ERP?

Sigurno da oni koji misle da mogu dizati velike kompanije bez ozbiljnog poslovnog softvera moraju vremenom doći u ozbiljan ćorsokak. Moji zaposleni i ja sreli smo se sa tim čim smo počeli poslovanje sa velikim stranim kompanijama koje su nas dovele u situaciju da zarađujemo štedeći. U takvim uslovima poslovanja neophodan je poslovni softver koji daje podatke u realnom vremenu, bez čekanja na preseke računovodstva, jer donošenje poslovnih odluka često mora biti brzo, ali bazirano na tačnim podacima.

Kod nas je potreba da ozbiljnim softverom eskalirala 2002. godine jer poslovni softver na principu „jedan čovek je orkestar“ nije mogla da nam garantuje pre svega dovoljno sigurnosti i očekivani razvoj, koji je upravo u IT svetu zastrašujuće brz.

Zato smo izdvojili nenormalno velika sredstva i kupili jedan od dva najpriznatija svetska ERP‑a. Vrlo brzo se pokazalo da od obećanog Best practices, odnosno „Najbolje prakse“, nema ništa, usklađenost sa našim propisima je bila slaba, a cena održavanja je sa planiranih 17% godišnje dignuta na 22%, što je bilo nekorektno. Postalo nam je jasno da tako skup softver nije šansa za razvoj, nego ograničenje, i uskoro smo imali osećaj kao da smo kupili „Boing“ da bismo zaprašivali komarce. To su mi priznali i drugi kupci preskupih i preglomaznih ERP‑ova.

Kada mi je gospodin Slobodan Sumina, programer na čijim programima su poslovale moje kompanije pre uvođenja ERP‑a, ponudio da razvijemo poslovni softver, moje dvoumljenje trajalo je nekoliko meseci. Danas sam mu zahvalan na upornosti, jer posle pet godina razvoja znam da mi je to najbolja investicija. Biti okružen prepametnim mladim ljudima i razviti poslovni softver koji se može meriti sa bilo kojim stranim, budi u čoveku neki poseban ponos i veru da je pamet univerzalna kategorija i da i mi na ovim prostorima možemo napraviti nešto veliko.

Koji su osnovni aduti Akord‑a?

Za neke može izgledati kao da smo stvari postavili potpuno naglavačke, pošto smo najpre razvili ERP, a upravo ovih dana puštamo u produkciju Akord Micro koji je namenjem najmanjim pravnim licima. Uskori dolazi i Akord Basic koji će popuniti prazninu između malog softvera za najmanja pravna lica i ERP‑a koji može pokriti rad ministarstava i najvećih kompanija na ovim prostorima.

Radili smo tako da bismo testirali najsloženije poslovne procese u realnom okruženju, najpre na kompanijama u kojima sam ja vlasnik, a onda su se pridružili i naši poslovni prijatelji. Sada, posle pet godina, od kojih test faza u realnom okruženju traje preko tri godine, znamo da imamo ozbiljan poslovni softver sa kojim se možemo suprotstaviti najvećim konkurentima.

Sama činjenica da smo preduzetnicima omogućili da rastom njihovog biznisa uvek imaju adekvatno softversko rešenje i da nema potreba za bolnim migracijama podataka iz jednog softvera u drugi, uz gubljenje istorije poslovanja daje nam prednost nad drugima. Pored toga, konstantan razvoj baziran na najsavremenijim tehologijama, u čemu ne zaostajemo za najnovijim svetskim rešenjima, daje korisnicima sigurnost da će uvek imati ono što im je potrebno, i to za najnižu moguću cenu, u potpunosti prilagođeno našem zakonodavstvu.

Koliko traje razvoj ovakvog softvera? Koliko ljudi je bilo potrebno? Koliki su troškovi i kada može da se pređe u plus?

Razvoj ozbiljnog poslovnog softvera mora da bude baziran na nekoliko čvrstih stubova, ali ono što moram istaći jeste pre svega fantastično poznavanje poslovnih procesa konsultanata koji pripremaju projekte, sjajni programeri kako na pisanju logike, tako i na bazama, velika istrajnost i vera svih njih, ali naravno, i novac za minimalno trogodišnji razvoj pre bilo kakvog očekivanog povrata uloženih sredstava.

Razvoj softvera smo započeli sa 16 zaposlenih, u jednoj fazi je bilo ih je i preko 20, ali kada je došla faza testiranja, broj zaposlenih ponovo je vraćen na 16. Razvoj nas je koštao preko milion evra i moram da budem jako zahvalan programerima i drugim zaposlenima, koji su tu od prvog dana za vrlo razumne plate, inače bi nas to koštalo i mnogo više.

Softver je visokoprofitabilna delatnost i siguran sam da ćemo već tokom naredne godine biti u prilici da vratimo uložena sredstva. Nama su imperativ dalji razvoj i dalja ulaganja, pa se nadam se da ćemo u ovoj državi doći do nivoa svesti da imamo dovoljno znanja i da nema potrebe da se rasipaju sredstva na ono što je kod nas razvijeno.

Ko su bili vaši prvi korisnici? Kako su oni reagovali na softver?

U beta fazi, ali sa realnim podacima, prvi korisnici bile su moje kompanije. Situacija u kojoj zaposleni prelaze sa jednog od najvećih ERP‑ova na Akord jeste bio pravi test, pošto su oni očekivali najmanje ono što su imali ranije. Bilo je gunđanja, ali često i zadovoljstva sa rešenjima koja su brže dovodila do željenih podataka, no što je to bilo u drugom softveru. Bolje je da pitate njih – možda sam ja previše pristrastan.

Posle sam zamolio svoje poslovene prijatelje da testiraju softver u svojim kompanijama, ako već nemaju dobra rešenja. To su bila ona prava iskustva i danas Akord ERP radi u 16 kompanija koje su zadovoljni korisnici.

Koliki je poduhvat za malo preduzeće uvesti ERP? A preći sa jednog ERP softvera na drugi?

Malim preduzećima nije potreban ERP. To odgovorno tvrdim i siguran sam da će tako nešto potvrditi i u Adižes institutu koji je po meni referentna ustanova kada su u pitanju faze razvoja preduzeća sa jedne strane i definisan nivo fleksibilnosti tih faza.

ERP softver se nameće kao potreba, najranije kada preduzeće pređe u nivo srednjih preduzeća i kada se zbog velikog broja zaposlenih oseti potreba za jasnim definisanjem poslovnih procesa. Sve do te faze mala preduzeća treba da rade na jednostavnim i jeftinim programskim paketima koji neće sputavati njihovu potrebu da izrazitom poslovnom fleksibilnošću.

Uvođenje ERP softvera podrazumeva prethodno definisanje svih poslovnih procesa i najlakše je to uraditi u preduzećima koja su već uradila implementaciju ISO sistema. Prelazak sa jednog poslovnog softvera na drugi noćna je mora velike većine zaposlenih u preduzeću.

Kako vidite dalji razvoj Akord‑a?

Verujem da je Cloud Computing budućnost. Očito je da se podaci sa kompanijskih servera ubrzano sele na Internet i to je nezaustavljiv proces. Zato je Akord Micro razvijen u Web tehnologijama, tako da će naši klijenti biti jedni od prvih iz regiona čiji će podaci biti obrađivani i čuvani na Microsoft‑ovim serverima, a oni će moći da im pristupe sa bilo kog mesta, bez obzira na uređaj preko koga trenutno izlaze na Internet.

U istim tehnologijama se upravo razvija Akord Basic i ja se nadam da će produkcija početi u martu 2013, na zadovoljstvo onih koji su na granici prelaska iz malih u srednja preduzeća. On će sa nivoom svoje fleksibilnosti biti baš na prelazu između potrebe za fleksibilnošću i uniformnosti poslovnih procesa. Kako ćemo to ostvariti? Bićete među prvima koji će to videti!

Objavljeno u PC Press-u broj 192.

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.

Komentari

  1. Akord Micro poslovni softver za mikro preduzeća u oblaku
    7. November 2012. u 18:11

    […] intervju sa osnivačem Ipsylon-a na redizajniranom sajtu http://www.pcpress.rs (sve […]


Enjoy.ing

Twitter