Akvarijumi sveta | PC Press

Akvarijumi sveta

Brojne studije pokazale su da ljudi, provodeći vreme pored akvarijuma, poboljšaju svoje psihofizičko stanje, pa čak i normalizuju krvni pritisak i ritam rada srca. Ali, ti rezultati samo dokazuju nešto što se odavno zna, s obzirom na to da su razne forme posuda u kojima se čuvaju ribe krasile prebivališta ljudi još u drevnim civilizacijama. Prošetali smo svetskom Mrežom u potrazi za pričom o akvarijumima.

Još u starom Rimu ljudi su čuvali ribe i druga morska stvorenja, ali uglavnom za potrebe kasnije konzumacije, a ne radi hobija. Kinezi su u početku držali šarane za ishranu da bi se kasnije zainteresovali za danas poznate koi i zlatne ribice, koje postoje isključivo iz dekorativnih razloga. U viktorijanskom razdoblju akvaristika je doživela procvat jer su ljudi počeli masovnije da drže akvarijume u želji da proučavaju životinje, kao i da razvijaju ljubav prema prirodi. Akvaristika kakvu danas poznajemo počela je da se razvija dvadesetih godina prošlog veka zahvaljujući industriji igračaka. Prve tropske ribice pojavile su se u prodavnicama igračaka širom Evrope, dok je kompanija Mattel osnovala firmu Mataframe, jednog od utemeljitelja hobija držanja ribica. Prvi moderni akvarijumi oslanjali su se na biljke i sunčevu svetlost kako bi se održali povoljni uslovi za život i nisu imali ništa od opreme koja se danas koristi. Ljubimci su hranjeni mravima i sušenim žitaricama, jer nije postojala hrana koja se industrijski pravila za ove potrebe. Kako se dalje razvijao ovaj hobi i kako su nove tehnologije i avio‑industrija uticali na njega, pogledajte na sajtu www.reefkeeping.com.

U staklenom kavezu

Pojedini istoričari smatraju da su prvi akvarijumi sa staklenim stranicama počeli da se koriste u starom Rimu, međutim, ta teorija, iako se navodi kao tačna istorijska činjenica u mnogim knjigama, nije nikada potvrđena niti arheološkim iskopinama niti u knjigama savremenika. Na adresi www.wetwebmedia.com pročitaćete detaljno obrazloženje zašto se ova tvrdnja ne može uzeti kao istinita. U starom Rimu u okviru domaćinstava jesu postojala veštački napravljena manja jezera/ribnjaci u kojima su se čuvale ribe i u kojima su žitelji i gosti mogli da uživaju. Tadašnje arhitekte vodile su računa da se to jezero vidi iz skoro svih značajnih prostorija u kojima su boravili ljudi, ali da budu i blizu kuhinja, jer se smatralo posebnom čašću da se gostima spremi sveža riba iz kućnih ribnjaka. Jedini poznati akvarijumi, u današnjem smislu te reči, mogu se povezati s transportom ribe na veće razdaljine, a na jednom od brodova koji su arheolozi pronašli ustanovljeno je da je postojao akvarijum od drveta i olova. Gde je pronađen taj brod i ko ga je konstruisao, pronaći ćete u nastavku teksta na ovim Web stranicama, kao i diskusiju o mnogim drugim činjenicama o životu starih Rimljana koje nemaju istorijske dokaze.

Dokazana istorijska činjenice jeste ta da je 1805. godine Robert Warrington prvi napravio održivi akvarijum od stakla. U svom izumu, on je u potpunosti razumeo potrebu za protokom hranljivih materija i vazduha u vodi kako bi ribe u njemu mogle da prežive. Uvođenje sistema za filtriranje vode dovelo je do naglog razvoja ovog hobija pedesetih godina prošlog veka, a novi materijali usavršili su načine konstrukcije samih akvarijuma, čije stranice nisu bile povezane metalnim delovima, već silikonskim lepkom.

Na adresi www.ratemyfishtank.com, detaljno su opisani svi akvarijumi kroz istoriju, kao i materijali koji su korišćeni. Danas se oni mogu praviti i od stakla i od akrila, a prednosti i mane ovih materijala upoznaćete na stranicama tog sajta, ali ćete i pronaći pregršt saveta, bilo da želite da napravite akvarijum s morskim ili slatkovodnim ribama. Akvaristi početnici mogu da nađu i savete kako da postupaju s bolesnom ribom čiji je kraj izvestan i kako da na human način prekrate muke svom ljubimcu. U mnogim državama zakonom je propisano na koji način možete da pošaljete svog vodenog ljubimca u „večna lovišta“, pa ako ne želite da budete kažnjeni, predlažemo da pročitate taj tekst.

Za početnike

Jedno od najboljih mesta odakle akvarista‑početnik može da se informiše o izboru i postavljanju akvarijuma jeste aquariuminfo.org. Prvo punjenje akvarijuma nije nimalo jednostavno ako posao treba da završite samostalno. Pre nego što u njega ubacite prve stanovnike, potrebno je obezbediti uslove u smislu nivoa hemikalija, pročišćavanja vode i održavanja svih parametara na zadovoljavajućem nivou, a tek nakon toga sledi izbor riba. Takođe, treba da razmislite o izgledu akvarijuma, hoćete li jata sitnih riba ili par krupnijih, agresivne ribe ili one koje se lakše održavaju. Ukoliko želite da vaš akvarijum ima više različitih vrsta riba, potrebno je da istražite koje se međusobno slažu i zahtevaju iste uslove u vodi kao što su temperatura i pH vrednost. Na ovim stranicama naći ćete sve podatke o različitim vrstama riba, kakva treba da bude  voda, kako da izaberete vrstu riba, kakvo im okruženje prija, kao i kako se hrane i razmnožavaju… Za neke vrste riba, primera radi, nije baš praktično da se stavljaju u akvarijume koji imaju biljke, jer su sklone stalnom kopanju po dnu, a neke štite svoju teritoriju te ih ne treba spajati s manjim ribama.

Mnogo više pažnje, ali i veći užitak donose akvarijumi sa slanom vodom. Njihovom atraktivnom izgledu posebno doprinose i korali koji su prisutni kako bi se održala mikroflora. Na adresi homeaquaria.com se, pored raznih saveta o održavanju akvarijuma (kako slatkovodnih, tako i onih sa slanom vodom), nalaze i liste s najlepšim ribama i najboljim kombinacijama različitih vrsta, ali i uputstva kako da na prirodan način održavate potrebne uslove u akvarijumima. Ukoliko imate korale, treba obezbediti dovoljan protok vode u različitim smerovima da oni ne bi bili oštećeni, kao i odgovarajuću temperaturu, a u zavisnosti od vrste i prehranu. Pojedini korali, koji u prirodi nastanjuju plićake, ne zahtevaju hranjenje jer je za njihov rast i metabolizam potrebna samo svetlost, dok druge vrste, koje se nalaze u većim dubinama, traže redovno hranjenje. Uspostavljanje malih koralnih grebena unutar akvarijuma veoma je uzbudljiv proces za svakog hobistu koji uživa u posmatranju interakcije podvodnog životinjskog sveta.

Kada ste savladali postavljanje novog akvarijuma i izabrali svoje nove ljubimce, možda se pitate i koje će biti vaše obaveze oko održavanja. Postoje jasno definisane aktivnosti za održavanje akvarijuma na dnevnom, nedeljnom i godišnjem nivou, a na adresi www.seasky.org su kratka uputstva šta se kada radi. Kod svakodnevnog održavanja, bitno je da proveravate nivo vode, s obzirom na to da ona prirodno isparava tokom dana, da uklonite ostatke nepojedene hrane i proverite sve filtere koji se nalaze u akvarijumu. Promena celokupne vode savetuje se na svake dve nedelje, dok se izmena sijalica u akvarijumu preporučuje na godinu dana. Fluorescentne sijalice tokom vremena gube na svom intenzitetu, što može da dovede do preteranog razvoja algi, ali i da ugorzi korale ukoliko imate akvarijum sa slanom vodom. Na ovim stranicama pronaći ćete i listu softvera za održavanje akvarijuma koji vam može pomoći da pratite sve potrebne parametre kako na računaru, tako i na mobilnim uređajima. Za svaki od programa koji su navedeni dat je kratak opis funkcija, nivo korisnika kojima su namenjeni, kao i podatak da li su besplatni.

Reč profesionalca

Ako želite nešto više od običnog, komercijalno kupljenog akvarijuma, obratite se profesionalcima. Na adresi www.livingcolor.com je prezentacija kompanije koja se bavi posebno dizajniranim, većim akvarijumima rađenim po narudžbi klijenata. Stručnjaci ove kompanije konsulutuju se s klijentom u vezi s njegovom vizijom budućeg akvarijuma: kolike su planirane dimenzije, struktura, oblik, kao i vrste riba i njihovo okruženje. Nakon toga projektanti stupaju na scenu i na osnovu zahteva kreiraju projekat i maketu budućeg akvarijuma, kako bi klijent zaista mogao da razume kako bi trebalo da izgleda krajnji proizvod. Pošto mušterija odobri projekat, dokumentacija se šalje u proizvodnju, gde se korišćenjem najsavremenijih mašina izrađuje sam akvarijum, a umetnički tim ručno pravi  korale, skultpure i male koralne grebene. Sve su popularniji akrilni akvarijumi kako zbog slobode u oblicima i veličinama, tako i zbog činjenice da je bolji optički kvalitet, tj. boje se bolje vide, kao i zbog toga što su lakši, jači i sigurniji od staklenih. Takođe, akrilni akvarijumi otporniji su na promene u svetlosti, temperaturi i lakši su za čišćenje.

Uobičajeno je da kućni akvarijumi imaju zapreminu od oko 100 litara, dok javni akvarijumi mogu da budu mnogo veći. Jedan od najvećih akvarijuma na svetu nalazi se u Atlanti, Džordžija i ima zapreminu od neverovatna 24 miliona litara. Ovo je inače jedini akvarijum van Azije koji je dom ogromnim kit‑ajkulama, ali rasprave oko čuvanja ovih divnih stvorenja u zatočeništvu rasplamsala se kada su uginula dva primerka koja su inicijalno bila dovedena u akvarijum. Pored kit‑ajkula, ovde se nalazi više od 100.000 morskih stvorenja. Izgradnja akvarijuma je koštala 250 miliona dolara, koji su dobijeni kao donacije, a otvoren je novembra 2005. godine. Na zvaničnoj Web strani ovog akvarijuma, www.georgiaaquarium.org, upoznaćete razne mogućnosti za uživanje u divnom podvodnom svetu. Jedna od najzanimljivijih opcija koje se nude jeste noć u akvarijumu. Naime, nakon zatvaranja akvarijuma za redovne posetioce, vrata se otvaraju onima koji žele da noć provedu s pogledom na kitove, ajkule i velike mante, da saznaju kako da se očuva ovaj osetljivi svet i da se upoznaju s noćnim životom pojedinih morskih životinja.

Na adresi www.tnaqua.org je prezentacija najvećeg akvarijuma sa slatkom vodom koji se nalazi u Tenesiju, SAD. Posetioci mogu da se upoznaju s različitostima biljnog i životinjskog sveta, jezera, rečnih tokova sve do ulivanja u mora i okeane. Izložbe su tematski podeljene, a posebno je interesantan deo u kome su prikazani ogromni stanovnici rečnih tokova. Pojedine vrste riba mogu da porastu do neočekivanih razmera, a ljudi su uvek bili fascinirani velikim somovima i drugim ribama koje nastanjuju slatkovodne tokove. U ovom akvarijumu na jednom mestu nalaze se životinje koje u prirodi žive na udaljenim lokacijama Australije, kao i one koje se mogu naći u džunglama jugoistočne Azije. Ovaj deo akvarijuma naknadno je napravljen, tj. promenjena mu je namena, te je od dela gde se nalazila slana voda napravljeno stanište za rečne ribe. Trebalo je skoro dve godine da se ovaj projekat realizuje od crteža do zvaničnog otvaranja. Punjenje akvarijuma traje pet sati, dok je za njegovo pražnjenje potrebno oko dva sata. Da bi proverili da li negde curi, ovaj proces ponovljen je nekoliko puta pre nego što su prvi stanovnici nastanjeni. Listu stalnih izložbi, kao i opis događaja koji se organizuju u okviru ovog akvarijuma, upoznaćete pažljivim prelistavanjem ovog sajta.

Virtuelni akvarijum

Držanje akvarijuma je lep hobi koji zahteva mnogo truda i angažovanja, tako da ako niste spremni da se upustite u ove vode, a volite podvodni svet, tu su opcije pravljenja virtuelnih akvarijuma i njihovih stanovnika. Na adresi www.virtualfishtank.com je aplikacija koja vam omogućava da sami izaberete, pa i napravite (!) ribe, kao i da ih, ukoliko to želite, prebacite u Bostonski muzej nauke, gde i drugi posetioci mogu da vide vaše remek‑delo. Svaki posetilac ima priliku da napravi samo četiri ribe, koje može da menja koliko god puta hoće. Na prezentaciji su navedeni i tehnički zahtevi koje vaš računar mora da ispunjava da biste mogli da krenete u zabavu. Pored ove prezentacije postoji i www.freeaquazoo.com, gde takođe imate mogućnost da napravite virtuelni akvarijum i da ga nastanite ribama koje ste kupili ili pak ulovili, koristeći ovu aplikaciju. Više od 40 različitih vrsta riba čeka na vas da ih hranite i održavate, a ako odlazite na odmor ili nećete biti pri računaru neko vreme, možete da zamolite i svoje virtuelne prijatelje da pričuvaju akvarijum za vas.

Bilo da u stanu već imate svoj kutak s ribama ili se tek spremate da ga napravite, svetska Mreža je tu da vam pomogne da u novi hobi zakoračite na pravi način ili da usavršite svoj akvarijum. A ako ste zaključili da je za sve ovo potrebno uložiti previše truda ili su vam uginuli svi stanovnici u virtuelnom akvarijumu, tu su brojne stranice na kojima možete da preuzmete slike s podvodnim svetom i da ih koristite kao pozadinu na računaru ili kao screen saver.

Vesna Milošević

(Objavljeno u PC#239)

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Ostavite komentar



Asus


Original

Excel kuhinjica

Twitter