Ana Milanović – možemo li se u potpunosti osloniti na Internet prevodioce

Ana Milanović, osnovne studije završila na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, Master studije na Filološkom u Beogradu. Upisala doktorske studije na Filoško-umetničkom u Kragujevcu. Voli da čita, povremeno bloguje. Zanima se za kodiranje jer je i to vrsta jezika. U slobodno vreme, kog sve manje ima, vozi bicikl. U tome baš uživa.”

Pričali smo sa Anom da li se poslovni ljudi mogu u potpunosti osloniti na Internet prevodioce i kako da korišćenjem raznih mogućnosti koje im Internet nudi dođu do nakvalitetnijeg prevoda.

Slika 01

Kako internet može da nam pomogne da nađemo dobro prevodno rešenje (u oba smera)?

Internet nudi odličan korpus izvornih tekstova čiji su autori izvorni govornici nekog jezika, što je za prevodioca korisno jer može da proveri fraze i kolokacije za koje nije sasvim siguran da li zvuče prirodno. Na primer kolokaciju, doduše iz književnog engleskog, “devastating passion” na srpski ne bismo mogli da prevedemo kao ‘razarajuća strast’ jer je kod nas prirodna ‘burna strast’ a značenja se ovim prevodom u oba jezika poklapaju.

Prevođenje je proces komunikacije, ne prevodi se  jezička forma već smisao, prevodi se ono što je autor želeo da kaže a to se u praksi ne podudara uvek sa onim što je autor rekao. Tako da prevođenje nije samo “puko prebacivanje reči jednog jezika u reči nekog drugog jezika” već složena operacija prenošenja smisla.

To je dobar primer za književni tekst, a možeš li nam dati primer za stručni tekst?

I kod prevođenja stručnih tekstova može da se primeni sličan mehanizam, morate paziti na to da li su termini koji se prevode, onog trenutka kada se prevedu ekvivalenti ili korespodenti. Ne sme se prepričavati tekst, ni književni a kamoli stručni. Mora se preneti smisao i informacija koju autor želi da prenese svojoj ciljnoj publici. Smatra se da su sutručni i naučni tekstovi “lakši za prevod” jer se ne očekuje estetski dojam kao kod književnih već “samo” prenošenje informacije, međutim to se ne sme shvatiti tako kao da stručni tekst treba da bude skupina nabacanih stručnih termina. U toj publici, kada pričamo o stručnim tekstovima, recimo iz IT struke, ne moraju biti uvek stručna lica. Dakle, prevodilac mora biti u stanju da prenese informacije i stručnom i onom manje stručnom delu publike.

Spominjemo imenice cron  i cron job u engleskom jeziku, za koje nemamo adekvatan prevodni ekvivalent u srpskom jeziku, te se ona može samo objasniti, ali i objašnjenje jednog termina je bolje nego samo ponavljanje izraza koji će, očigledno, biti jasan samo osobama koje taj izraz koriste.

Cron, (je naziv programa koji omogućava da se automatski izvrše komande ili skripte u nekom određenom trenutku kada je to potrebno). Onda sam došla na ideju da malo pretražim forume i na forumima se vodi polemika oko tog izraza, međutim, rečnici navode da je job skup aktivnosti koje treba da se izvrše na računaru. Dakle, ponekad se samo nekome “ne dopada rešenje”, ali rešenja ima. Ne uvek i ne za sve, ali ih ima.

Slika 02

Kako se vrši provera potencijalnih prevodnih rešenja?

Provera adekvatnosti prevodnog rešenja se, na internetu, vrši tako što ukucate polazni i ciljni jezik u pretraživač (browser) i pretraže se baze podataka sa tekstovima koje su pisali izvorni govornici (oni kojima je taj jezik maternji, a ne oni koji ga uče ma koliko dobro vladali njime) a potom se prevodilac vodi načelom ‘brojnosti’. Odnosno, jednostavnije rečeno, ukoliko se u 9 od 10 tekstova nađe kolokacija “burna strast” ili “kronski posao” prevodilac može biti prilično siguran da je to dobro prevodno rešenje.

Da li su od koristi onlajn rečnici, i tvoje mišljenje o njima?

Prednost onlajn rečnika je svakako mogućnost brze pretrage kao i to što se korisniku odmah nudi primer sa upotrebom u kontekstu, budući da reč može da menja značenje u zavisnosti od konteksta. Nude se sinonimi, antonimi, idiomi i tako dalje, što vam svakako olakšava posao u odnosu na papirna izdanja rečnika.

Da li vidiš neke nedostatke u korišćenju interneta tokom procesa prevođenja?

Glavni i najveći nedostatak je vezan za problem pouzdanosti izvora. Morate gledati ko je autor teksta, ko je izdavač onlajn rečnika, itd. Ne znači da su svi tekstovi (izvori) koji se nalaze na internetu dobri i pouzdani. Podrazumeva se opreznost i što bismo mi Englezi rekli: double-check.

Da li možeš da preporučiš neke onlajn rečnike?

Naravno, to su uvek poznate izdavačke kuće i njihova onlajn izdanja (Longman, MacMillan, Oxford, Cambridge, Meriam-Webster i drugi.). A kada su stručni tekstovi u pitanju, dobro je osloniti se na stručne forume u kojima profesionalci razmenjuju iskustva, ideje i savete.

Slika 03

Da li jos nešto osim onlajn rečnika i foruma može da pomogne prilikom prevođenja?

Meni lično su uvek pomagale zvanične internet prezentacije kompanija čija je delatnost vezana određenu struku koja je predmet prevođenja, na primer ako prevodimo tekst o motornim testerama, uvek treba pogledati web strane renomiranih proizvođača testera. Tekstovi koji se na njihovim stranicama verovatno sadrže dobar deo terminologije koja vam je potrebna za prevođenje.

Šta mislis, koliko se razlikuje prevođenje pre interneta i danas?

Prevodilac je nekada morao da se na sopstveno znanje, na pomoć profesionalaca iz stručne oblasti koje su morali da nađu i plate kako bi im pomogli, na papirne rečnike koje je bilo teže naći, i svakako skuplje nabaviti. Danas prevodilačke agencije koriste platforme za prevođenje poput Tradosa, gde se svi tekstovi smeštaju u jedinstvenu bazu podataka koja vrši formiranje prevodnih ekvivalenata i funkcionišu po principu automatskog prepoznavanja teksta. Nešto kao na mobilnim telefonima. Taj sistem, naravno, nije bez mane jer kvalitet prevodnih rešenja zavisi od stručnosti prevodilaca koji formiraju bazu. To nekada nije postojalo, sve je moralo na teži način.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Tagovi:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"