PC Press
O nama
O nama
Pretplata
O nama
Postanite saradnik PC-ja
Kontakt sa redakcijom
PC Press
Novi broj
Novi broj   
Pretrazivanje
Arhiva
Arhiva   
PC Online
PC Plus   
Specijalna izdanja
Komentari Komentari
PC #187 : April 2012 Knjiga 50 godina racunarstva u Srbiji

 Naslovna  Sadržaj 
Dejan Ristanović  

Uvodnik

Prvih dana marta SBB je ponudio 100 Mbps Internet. Pre 16 godina čitava Srbija je imala link od 64 kilobita, a sada za skromne pare možemo da imamo 1.600 puta bržu vezu samo za sebe. Kolika je realna brzina i da li takva konekcija uopšte ima smisla u kućnim uslovima?

Prvih dana marta SBB je ponudio 100 Mbps Internet. Pre 16 godina čitava Srbija je imala link od 64 kilobita, a sada za skromne pare možemo da imamo 1.600 puta bržu vezu samo za sebe. Kolika je realna brzina i da li takva konekcija uopšte ima smisla u kućnim uslovima?

Da počnem odgovorom na pitanje koje mi ovih dana kolege najčešće postavljaju - da, to je stvarno 100 megabita u sekundi (uz 4 Mbps uplink). Ipak, stvari su osetljive - kada su tehničari iz SBB-a došli da mi instaliraju opremu, sa olakšanjem su primetili da je instalacija propisno izvedena, što podrazumeva nove kablove minimalne neophodne dužine, kvalitetne konektore i broadband media splitter kojim je Internet "odvojen" od kablovske TV - bez svega toga komunikacija može biti sporija. Instalirali su modem, ali veza nije odmah bila 100 megabitna. Trebalo je, umesto prvog Ethernet kabla koji sam dohvatio, prekopati fioke i naći kabl deklarisan kao kategorija 6. Kućni ruter, Linksys RV042, nije dorastao zadatku, pa su njegovi (nominalno 100 Mbps) portovi jedva gurali 40 Mbps. Kada sam kabl utakao u Thinkpad, njegov (nominalno gigabitni) Ethernet port je "dobacio" do 84 Mbps. Tek je direktno povezivanje modema sa Ethernet portom snažno konfigurisanog desktop PC-ja zakucalo kazaljku speedtest.net-a na 100 Mbps. I zabava je mogla da počne - biće vremena za priču o kupovini novog rutera.

Činjenica da imate 100 Mbps Internet ne znači da tek tako možete da prenosite podatke tom brzinom. Najbolje se pokazao MSDN sajt, koji je dopuštao prenos ukupnom brzinom od oko 11 megabajta u sekundi, doduše u četiri paralelna track-a - preneo sam Windows 8 Consumer Preview (3.3 GB), o kome pišemo na sledećim stranicama, za svega 5 minuta. Na ostalim sajtovima je išlo sporije, ali kombinovanjem nekoliko download-a dostiže se 100 Mbps. Za sada je takva brzina, barem kada se radi o standardnim kućnim primenama, jedna od onih stvari koje idu ispred svog vremena. Ako ste zainteresovani za rad od kuće, o kome sam pisao u PC #186, stvari stoje drugačije - 100 Mbps odgovara komunikaciji u lokalnoj mreži, i bilo bi veličanstveno kada bi link bio simetričan; čak i kada nije, uplink od 4 Mbps mnogo znači u odnosu na 1 Mbps na koji sam navikao.

Svako drastično ubrzanje pristupa Internetu daje krila novim primenama, u kojima materija postaje sve manje bitan nosač informacija. U to ime ćemo 17. rođendan PC Press-a proslaviti promocijom naših izdanja u elektronskoj formi - posetite www.pcpress.info/epretplata/ i kupite novi "PC" ili connect koji ćete čitati na ekranu. Za one koji vole miris papira i štamparske boje ostaćemo i u klasičnim novinarnicama, ali svima nam je jasno kuda stvari idu - od 64 kilobita do 100 megabita u naših 17 godina, a u sledećih 17... ko zna!