Astronomi otkrili dokaze o „klimatskim promenama“ u vasioni

quasar-black-hole-wallpaperAko ste zabrinuti zbog globalnog zagrevanja, možda će vas utešiti činjenica da je pre jedanaest milijardi godina čitava vasiona doživela globalno zagrevanje. Ekipa astrofizičara otkrila je da je univerzum tada verovatno prošao kroz fazu zagrevanja. Izmerili su temperaturu gasa između galaksija i našli jasan nagoveštaj da se ujednačeno povećavala u tom periodu. Takva promena kosmičke klime verovatno je bila izazvana velikom količinom energije iz tadašnjih mladih, aktivnih galaksija.

„Kada je univerzum nastao, velika količina materije nije bila grupisana u zvezde ili galaksije“, objašnjava astrofizičar George Becker s Kembridža. „Ona je bila raspršena u veoma tanak sloj gasa koji je ispunjavao prostor.“ Njegov tim uspeo je da izmeri temperaturu tog gasa pomoću svetlosti iz jezgra aktivnih galaksija koja se naziva kvazar. Kvazar svetli kroz oblake inače nevidljivog gasa, poput farova kroz maglu. Gas koji se nalazi između nas i kvazara dodaje niz svetlosnih tragova. Dok su ispitivali kako ti tragovi delimično zaklanjaju pozadinsku svetlost s kvazara, otkrili su brojna svojstva tog apsorbujućeg gasa

Svetlost kvazara koju su proučavali bila je starija od deset milijardi godina kada je dospela do Zemlje, nakon što je putovala kroz velike delove vasione. Svaki intergalaktički gasni oblak kroz koji je svetlost prošla tokom tog puta ostavio je svoj trag i ukupan učinak može se smatrati fosilnim ostatkom temperature u ranom kosmosu. „Kao što se temperatura Zemlje može otkriti na osnovu uzoraka leda dobijenih geološkim bušenjem i prstenova drveća, kvazarna svetlost sadrži podatke o klimatskoj istoriji vasione“, objašnjava Becker.

Naravno, izmerene temperature razlikuju se od onih na Zemlji. Milijardu godina posle velikog praska, temperatura gasa iznosila je osam hiljada stepeni celzijusa. Za tri i po milijarde godina, temperatura se popela na bar dvanaest hiljada stepeni celzijusa.

Takav rast kosi se s normalnim kosmičkim klimatskim obrascima. Uobičajeno je da se vasiona vremenom hladi. Kako se kosmos širi, gas bi trebalo da se hladi, kao kada se rasprši iz limenke pod pritiskom. Mora da je nešto značajno zagrejalo gas kako bi došlo do primećenog porasta temperature.

„Krivci za takvo intergalaktičko zagrevanje verovatno su sami kvazari“, pretpostavlja Martin Haehnelt, drugi član tima. „Kvazari su postajali sve učestaliji tokom perioda koji smo proučili. Ti predmeti, za koje se veruje da predstavljaju divovske crne rupe koje gutaju materiju u centru galaksija, emituju velike količine ultraljubičastog svetla. Ti zraci mogli su da reaguju s intergalaktičkim gasom i dovedu do primećenog porasta temperature.“

Ključnu ulogu u procesu zagrevanja odigrao je helijum, najlakši i najprisutniji element u intergalaktičkim oblacima. Ultraljubičasti zraci odvajali su elektrone s atoma helijuma, koji su se zatim sudarali s drugim atomima i zagrevali gas. Kada je količina helijuma iscrpljena, kosmos je ponovo počeo da se hladi.

Izvor: Science Daily