Brak iz računa

Saradnja Motorole i Intel‑a počinje da donosi plodove: model Razr i je prvi smart telefon sa procesorom od 2 GHz

razri

Ništa sem ekrana na dlanu – ovako je Jim Weeks, dizajner modularnog pramodela Razr, definisao u kom će se pravcu kretati novi smart telefon Razr, koji je proizvođač iz SAD sredinom septembra predstavio u Londonu zajedno sa Intel‑om, kompanijom specijalizovanom za poluprovodnike. Poruka je jasna: telefon treba da bude što kompaktniji, a da istovremeno ima što je moguće veći ekran. Međutim, ni dizajn ovog elegantnog modela, s kućištem ojačanim kevlarom, niti 4,3‑inčni OLED ekran osetljiv na dodir, nisu najvažnije karakteristike ovog uređaja, nego njegova unutrašnja struktura.

Intel‑ov prodor u svet mobilnih telefona

Pored modela ZTE GRAND X IN, predstavljenog na IFA (Međunarodnom sajmu potrošačke elektronike), novi Razr je jedan od prvih smart telefona uopšte koji radi sa Intel‑ovim procesorom, proizvedenim u laboratorijama kompanije specijalizovane za čipove. To je i prvi smart telefon čiji čipset radi na impresivna 2 GHz. Zaluđenici za moderne tehnologije će naravno odmah postaviti pitanje: a koliko ima jezgara? Dva? Četiri? A odgovor glasi: ne. Jedno jezgro! Okruglo godinu dana Motorola i Intel intenzivno sarađuju. A rezultat je smart telefon, sa akcentom na usklađivanju brzine rada i upravljanja energijom. Ovo bi, navodno, trebalo da uspe uz novi, brzi i štedljivi procesor Intel Atom Z2480.

Teško nasleđe Razr‑a

Prilikom predstavljanja proizvoda u Londonu, Motorolin saradnik Andrew Morley govorio je o „najznačajnijoj promociji još od originalnog Razr‑a“. Ali to je samo reklamni potez, jer Motorola je istoriju mobilnih telefona ispisala 2004. godine „originalnim Razr‑om“. Tada moderni model na preklop i danas spada u najčešće prodavane mobilne telefone – kompanija do sada nije uspela da prevaziđe ovaj uspeh.

A to će se sada, navodno, izmeniti: novi Intel‑ov procesor koji pokreće model Razr i, treba da obezbedi brz rad, ali da istovremeno troši što manje energije. Slogan Motorole glasi: baterije u našim smart telefonima ni u kom slučaju ne smeju prerano da se istroše. Sa baterijom od 2000 mAh, američki proizvođač će svakako dati svoj doprinos, a Intel će isporučiti zadovoljavajuću procesorsku jedinicu – barem u teoriji. A koliko je upravljanje potrošnjom energije zaista dobro, moraćemo najpre da proverimo u našim laboratorijama.

Osim toga, novi čip će poboljšati kvalitet kamere: aplikacija kamere može se pozvati direktno sa zaključanog ekrana i spremna je za rad za manje od jedne sekunde.

Samo za jednu sekundu može da snimi deset fotografija kako bi korisnik mogao da izabere „najbolju“. To baš i nije sasvim novo, ali je korisno.

U obostranom interesu

Nov Intel‑ov čip ima i jedan problemčić: pošto mnoge aplikacije direktno pristupaju procesoru ugrađenom u smart telefon, razvojni programeri svoje aplikacije moraju da prilagode novom modelu. Prema izjavama iz kompanija Motorola i Intel, „vrhunskih 500 aplikacija“ već je kompatibilno s novim procesorom, ali potrajaće još mesec‑dva dok sve aplikacije ne budu prilagođene. Zbog toga Intel pruža snažnu podršku razvojnim programerima kako bi što pre prilagodili svoje programčiće. A da li će svih 600 000 aplikacija koje nudi Google Play Store moći da rade na Razr‑u i, ostaje da se vidi. A kada se može očekivati i drugi model Motorole i Intela? Na to pitanje za sada nema odgovora. „Tek smo predstavili Razr i“, kaže zvaničnik Motorole Christoph Janeba. A Intel‑ov saradnik nam je nagovestio da se najkasnije do sredine 2013. može računati s pojavom nove generacije procesora za smart telefone, svakako s dva ili više jezgara. Da li će Motorola i ovde opet biti partner od samog početka? To će svakako zavisiti od uspeha modela Razr i. Intel po svaku cenu želi da se probije na tržištu na kome su do sada dominirali Qualcomm i Nvidia, a za to mu je potreban partner zvučnog imena. Međutim, Motorola se teško bori na nemilosrdnom tržištu, nekadašnji pionir u svetu mobilnih telefona trenutno ne stoji naročito dobro, a njegovo odeljenje za mobilne komunikacije u međuvremenu je postalo vlasništvo Google‑a. Veliko ime kao što je Intel je dobrodošlo, čak i ako je Christoph Janeba jasno rekao da se „Motorola neće oslanjati na jednog partnera“. Saradnja Motorole i Intel‑a je, dakle, u prvom redu brak iz računa. A da li će doći i do ljubavi, videćemo…

Nadogranja Android‑a? Dobar vic!

To što je Motorola, uprkos bliskosti sa Google‑om, na model Razr i instalirala Android 4.0 Ice Cream Sandwich a ne verziju 4.1 Jelly Bean, predstavlja u najmanju ruku splet nesrećnih okolnosti. Jasno, razvoj smart telefona traje duže od aktuelnog sistemskog ciklusa Androida. U svakom slučaju, nadogradnja na verziju Jelly Bean je u pripremi i „brzo“ će biti dostupna. Što kod Motorole ne mora ništa da znači. Primera radi, nadogradnja na verziju Ice Cream Sandwich, za prvi Razr (testiran u connect‑u 2/2012) najavljivana je mesecima – a isporuka još nije počela. U Motoroli su svesni tog problema: „U budućnosti ćemo to popraviti, trenutna situacija je neoprostiva“, kaže Christoph Janeba.

Srednja klasa kao ciljna grupa

Poći ćemo jednostavno od toga da će se situacija kod Razr‑a i zaista poboljšati; na kraju krajeva, Motorola je svoj vrhunski model postavila na poziciju „najvažnijeg modela“ u svom portfoliju – i to ispred tehnički bolje opremljenog modela Razr HD. Između redova možemo pročitati da Motorola svakako može da proizvede skupocene, visokokvalitetne smart telefone (model Razr HD košta oko 650 evra), ali svoju šansu vidi pre svega u segmentu srednje klase – model Razr i ima fer cenu od 399 evra. Prilikom promocije proizvoda, Motorola je jasno zauzela stav: Razr i treba da bude „smart telefon za svakoga“. Ali to neće biti tako jednostavno: ljubitelji tehnoloških dostignuća će, što se ugrađenog hardvera tiče, blagonaklono klimnuti glavom, ali će verovatno zaobići ovaj uređaj. A da li će se uređaj izboriti za opstanak u srednjoj klasi, gde trenutno nadmoćno vlada konkurencija iz Samsung‑a, ostaje da se vidi. Po našem mišljenju, on svakako ima potencijala za to.

Athanassios Kaliudis

Preuzeto iz časopisa connect


Microsoft
Bizit

Twitter