D-Link: škola umrežavanja I | PC Press

D-Link: škola umrežavanja I

dlink-sc01 Koliko zaista znate o računarskim mrežama koje nas okružuju u kući i kancelariji? Pokušaćemo da u nekoliko lekcija i nešto više primera objasnimo osnove

Većina korisnika računara verovatno ne razume principe umrežavanja. Za većinu nas je prvi susret sa mrežama – Internet. Nakon što povežemo računar na globalnu mrežu, ubrzo poželimo da tu vezu podelimo i sa drugim računarima, pa onda da malo delimo fajlove i zajedničke uređaje (obično štampač), pa dodamo storidž ili server itd. Problem je u tome što je u SOHO okruženju postalo teško razlučiti koji uređaj čemu služi, jer većina njih ima više uloga. Nije nam namera da tvrdimo kako su svič, ruter, WiFi access point, firewall i VoIP gateway bolji za kuću nego jedan uređaj koji objedinjuje sve te funkcije (jer to nije tačno), ali je dobro znati šta čemu služi.

Od početka

U teoriji mreža se često koristi tzv. OSI model sa sedam slojeva. Svaki od njih se oslanja na prethodni da bi obavljao svoju funkciju – prvi definiše fizičku povezanost (kablovi i ostalo), drugi vezu na nivou linka podataka (MAC adrese), dok je treći mrežni sloj (IP adrese)…

Da bi se računari povezali, neophodno je između njih uspostaviti veze za azmenu podataka, što je poznato i kao Layer 2 connectivity. Za to je potreban svič, na primer D-Link DES-1005D ili DES-1008D. Prvi model ima pet Ethernet portova, dok je drugi opremljen sa njih osam, što znači da podržavaju isto toliko mrežnih uređaja. Računari se na njih povezuju UTP Ethernet kablom i to je sva mudrost. Obratite pažnju na nekoliko stvari. Prvo, svi portovi na sviču su ravnopravni, pa je svejedno gde koji računar priključujete. Za sada ne brinite o IP adresama, pošto ih svič ne vidi – ako lampica za port svetli, L2 veza je uspostavljena i to je to. Svejedno je da li ste upotrebili ukrštene (cross-over) ili prave (patch) kablove, pošto D-Link svičevi poseduju MDI/MDIX funkciju koja će detektovati vrstu kabla. Nemojte projektovati mrežu tako da zauzmete sve portove. Biće vam potrebna veza sa Internetom, a na svič se može povezati još svičeva i tako proširiti broj uređaja.

Varijacije na temu

Pri izboru sviča treba obratiti pažnju na to da današnji standardi nameću sve veće protoke podataka, pa nije loše opredeliti se odmah za gigabitni model. DGS-1005D i DGS-1008D su predstavnici novije familije neupravljivih gigabitnih D-Link svičeva, koji nose interesantnu oznaku Green Ethernet. Ovi svičevi štede električnu energiju smanjući angažovanu snagu kada detektuju da je na port povezan kraći kabl i automatski isključujući portove kada su vezani uređaji isključeni.

D-Link-DHP-301 Jedan od problema pri umrežavanju su kablovi koje treba provesti iz jedne prostorije u drugu. Interesantno rešenje stiže u vidu D-Link DHP-301 PowerLine adaptera. Ovi minijaturni uređaji poseduju Ethernet port, dok se sa druge strane jednostavno uključe u kućnu niskonaponsku mrežu, prenoseći Ethernet frejmove preko kablova za 220 V. Postavljanjem adaptera i povezivanjem svičeva mreža se širi na sve prostorije u kojima je potrebna.

Problem se može rešiti i bežično, ako računari poseduju odgovarajuće adaptere. Za to je neophodno na svič povezati WiFi access point. Pošto ćete danas teško naći SOHO AP, možete da upotrebite D-Link DI-524.

Tu je i ruter, posredstvom koga se svič povezuje sa modemom radi ostvarivanja veza ka Internetu, ali to je već tema za narednu lekciju.

PC Press

Pročitajte drugi nastavak D-Link škole umrežavanja

Pročitajte treći nastavak D-Link škole umrežavanja


Enjoy.ing
Excel kuhinjica

Twitter