Deloitte: Smartphone osvaja globalno tržište, dok lokalni operateri traže prostor za dalji rast

Dejan-Deloitte-Ljustina Smartphone nastavlja da se probija na tržištu, pa se očekuje da će sledeće godine biti prodato oko 400.000 primeraka tog uređaja, što je brojka koja nadmašuje broj prodatih personalnih računara. Zbog gotovo 600 milona mobilnih širokopojasnih veza, u 2010. godini moglo bi doći do svojevrsnog bežičnog ekvivalenta “saobraćajne gužve”. Stoga se očekuje da će vodeće kompanije specijalizovane za telekomunikacione tehnologije koje omogućuju bolje funkcionisanje bežičnih mreža zabeležiti rast od gotovo 100 odsto, ističe najnovije istraživanje konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte: Trendovi u telekomunikacijama u 2010. godini [1]

Korisnici mobilnog VoIPa (Voice over Internet Protocol) trebali bi u 2010. godini prerasti iz niše u najveći deo tržišta, i to zahvaljujući dostupnosti novih usluga koje spajaju niz obeležja zasnovanih na IP-u. Pored ponude niskotarifnih poziva, te usluge će uključivati i mogućnost poziva prema većem broju korisnika, emitovanje glasovne pošte i voice-to-text opciju. Broj korisnika multifunkcionalnih moblinih VoIP usluga trebao bi u 2010. godini da dosegne desetine miliona.

Ovogodišnji izveštaj obeležavaju tri konkretna izazova, od kojih je prvi smer globalne ekonomije. Deloitte-ova predviđanja za 2009. potvrdila su konsenzus da će većina svetske ekonomije pasti u recesiju. Međutim, slika za 2010. godinu je znatno raznovrsnija jer iako se smatra da će se većina ekonomija oporaviti, za sada je neizvesno koji konkretni oblik će taj oporavak imati. Tempo digitalizacije je drugi izazov. Pretvaranje analognih podataka u digitalne prvo je usledilo u sektoru telekomunikacija. Ipak, dok se tehnološki i medijski sektor trude da prihvate potpunu digitalizaciju, globalni svet telekomunikacija postao je ključni pokretač tog rasta. Izazov je pritom pronaći profitabilni poslovni model za tu ulogu. Treće, prilagođavanje mobilnog interneta odvija se možda čak i prebrzo, uprkos ekonomski nestabilnim vremenima, što donosi veliki izazov za celi sektor i sve igrače u njemu. Globalno gledajući, telekomunikaciona tržišta mogu se grubo podeliti na ona u kojima je ovaj sektor došao do svojevrsne tačke zasićenja (kao u najrazvijenijim zemljama Zapada), i ona u kojima se u narednim godinama očekuje dalji rast. U te zemlje možemo, pored Kine i Indije, ubrojiti i neke zemlje Srednje i Istočne Evrope, kao i Srbiju.

“Telekom sektor u našem regionu je u zadnjih desetak godina beležio značajan i kontinuirani rast, posebno u segmentu mobilne telefonije i širokopojasnih mreža. U proteklih nekoliko godina rast na tržištu mobilnih komunikacija počeo je da stagnira, dok je na tržištima tradicionalne fiksne mreže zabeležen čak i pad. Većina tržišta u regionu zasićena je u delu koji se odnosi na pokretne mreže, s obzirom da raspon prodora iznosi od 128 odsto u Srbiji, preko 132,5 odsto u Hrvatskoj pa sve do 187 odsto u Crnoj Gori. Penetracija fiksne telefonije u regionu solidna je u odnosu na Evropsku uniju i iznosi 32,4 odsto. Celi sektor je u potrazi za prostorom za dalji rast,” komentariše Dejan Ljuština, viši menadžer u Sektoru za poslovno savetovanje u Deloitte-u. Ipak, u odnosu na Zapadnu Evropu, gde su se investicije u nove tehnologije smanjile, telekom operateri u našem užem regionu i dalje dosta investiraju u plasman novih tehnologija na tržište. Dobar primer je segment širokopojasnih mreža, koji u nekim zemljama regiona još uvek ostavlja dovoljno prostora za rast. Najveća penetracija širokopojasnih mreža, od 11,8 odsto, zabeležena je u Hrvatskoj. Stoga će se operateri u zemljama niže penetracije većim delom usresrediti na dalji prodor širokopojasne mreže/IPTV-a, kako bi premostili raskorak koji region ima u odnosu na članice Evropske Unije i nadomestili pad zabeležen na tradicionalnim tržištima.

Globalni telekomunikacioni sektor će se ozbiljno usresrediti na smanjenje direktne i indirektne emisije ugljen-dioksida. Emisija bi trebalo da padne prosečno za 10 odsto po telefonskoj liniji, iako ovde treba uzeti u obzir činjenicu da se ukupni broj linija povećava. Globalna telekomunikaciona industrija, koja pruža usluge za četiri milijarde klijenata, sa prosečno 1,5 linija po korisniku, godišnje stvara 183 miliona tona ugljen-dioksida. Reč je o 0,7 odsto udela u globalnoj emisiji ugljen-dioksida, što je i dalje znatno manje u odnosu na automobilsku i avio-industriju.


[1]Deveto godišnje Deloitte-ovo istraživanje nastalo je na osnovu informacija dobijenih u razgovorima sa klijentima, analitičarima i Deloitte-ovim stručnjacima za telekomunikacije, medije i tehnologiju. U istraživanje je bilo uključeno više od 7000 stručnjaka širom sveta.

Preuzmite celokupno istraživanje

Deloitte


DevOps Testing
Bizit

Twitter