Dr Srđan Krčo – DunavNET | PC Press

Dr Srđan Krčo – DunavNET

Dr Srđan Krčo je doktorirao na Univerzitetu u Novom Sadu u oblasti daljinskog praćenja zdravstvenih parametara putem mobilnih telefona (tako reći na pra-počecima modernih pametnih narukvica). Nakon šest godina provedenih na Fakultetu Tehničkih Nauka u Novom Sadu, prelazi u razvojni centar Ericsson-a u Irskoj gde je radio na razvoju prvih generacija 3G mobilnih sistema kao sistem inženjer, tehnički koordinator, rukovodilac projekata i konačno rukovodilac odelenja sistem inženjera. U tom periodu je takođe učestvovao u stvaranju istraživačke grupe u Ericssonu Irska i rukovodio (malim) timom koji se bavio istraživanjima u oblasti bežičnih senzorskih mreža, što je preraslo u M2M (Machine to Machine), odnosno IoT.

Krco 2Nakon Irske, Srđan se 2009-te vraća u Srbiju, gde nekoliko godina radi kao eksterni konsultant za Ericsson Srbija i vodi tim koji se bavio M2M i IoT temama, odnosno primenom ovih tehnologija u domenu pametnih gradova (sve u okviru FP7 naučno-istraživačkog programa). Zajedno sa kolegom Borisom Pokrićem osnovao je kompaniju DunavNET 2006-te godine u kojoj aktivno radi od 2011-te godine. U DunavNET-u, Srđan je zadužen za strateški razvoj kompanije, a od nedavno i za rukovođenje projektom TagItSmart! iz programa Horizont 2020. Po povratku u Srbiju, radio je i kao docent na FON-u u Beogradu, gde je zajedno sa kolegama sa Katedre za elektronsko poslovanje uveo predmet Internet Inteligentnih Uređaja (IoT) u program redovnih studija.

Srđan je jedan od osnivača međunarodnog IoT Foruma (www.iotforum.org) i aktivan je u Alijansi za IoT Inovacije (www.aioti.eu) u radnim grupama za pametne gradove i poljoprivredu. Pokretač je letnje škole senZations, koja se od 2006-te godine bavi primenom IoT tehnologija (www.senzations.net).

Srđan je objavio preko 50 naučnih radova, kao i 15-ak patenata. Dobitnik je nagrade za najboljeg inženjera u Irskoj u 2007-oj godini od strane IEI (Institute of Engineers of Ireland), kao i nekoliko internih nagrada u Ericssonu.

Krco 1O Internetu kao izvoru zarade

Koliko se kod nas koristi Internet, za šta ga koristimo i možemo li da ga koristimo korisnije?

Moj utisak je da se kod nas Internet najviše koristi za objavljivanje statusa, selfija i sličnih stvari. Korisnijih primena svakako ima. eBanking je jedan od primera gde se primenom Interneta pojednostavljuje obavljanje poslova. Naše banke (bar neke; lično iskustvo) malo komplikuju korišćenje ovog servisa davanjem funkcija na kašičicu, ali u principu je to prilično dobar servis koji može da uštedi mnogo vremena. Jedan od interesantnih primera su mlađe generacije poljoprivrednih proizvođača koji preko Internet oglasa nude i uspešno plasiraju svoje proizvode. Web portali za kupovinu raznih proizvoda, kao i grupna kupovina (popusti) postali su veoma popularni servisi. Deo u kom svakako treba da napredujemo je korišćenje Interneta u svrhu pružanja servisa na globalnom tržištu.

Kada i da li će u Srbiji ikada doći vreme „rada od kuće“, ali za firme u kojima sada moramo fizički da budemo prisutni?

Mislim da već sada postoje firme u kojima je to moguće, u manjoj ili većoj meri, naročito u IT domenu. Iako se o radu od kuće priča kao o velikoj beneficiji, takav način rada zahteva dobru organizaciju i veliku posvećenost poslu. Činjenica da ste kod kuće za ostale ukućane ne treba da znači da možete da trknete do prodavnice, da usisate ili pijete kafu sa prijateljima. Istovremeno, morate da pružite možda i više nego kada radite u kancelariji da bi pokazali da zaista radite, da imate rezultate i da takav aranžman može da ostane na snazi. Ne treba zanemariti ni problem izolovanosti, kada iz dana u dan radite sami, zatvoreni u svoja 4 zida. Koleginica iz Italije koja radi od kuće, kaže da se redovno dotera, našminka i sredi kao da ide u kancelariju, iako radi u sobi pored spavaće sobe. Po meni je rad u kancelarijskom okruženju prirodniji i efikasniji jer omogućuje jednostavniju interakciju, razmenu informacija, stvaranje tima.

Kako se zarađuje preko interneta i da li to može svako? Mene strašno nerviraju oni koji kažu da je to lako i da bez muke profitiraju kada znam da je to laž.

Internet je samo jedno od okruženja u kojima se odvija posao. Kao i svako poslovno okruženje, ima niz prednosti i mana, ali svakako nije mesto gde je dovoljno pojaviti se i dati račun na koji će pare da se slivaju same od sebe. U principu, svako može uspeti, uz dobru ideju i mnogo truda i rada.

Koja su ograničenja, kako ih prevazići i kako uputiti ljude da pokušaju da rade i zarade preko interneta? 

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ja ne znam neki univerzalan način zarade preko Interneta. Postoji mnoštvo servisa i usluga koji se mogu ponuditi ovim putem, ali sama usluga nije dovoljna. Da bi prodali nekom nešto, taj neko mora da vas nađe na Internetu, a to je bukvalno kao traženje igle u plastu sena. Za ljude iz Srbije dodatni problem predstavlja logistika oko izvoza i uvoza robe, praćena visokim cenama tih usluga. Do skora je i plaćanje ka i iz inostranstva bilo problem, ali bi sada to trebalo da je bar donekle rešeno (nisam siguran da li PayPal podržava registraciju trgovačkih naloga iz Srbije). U svakom slučaju, kao i za svaki posao, treba imati ideju, istražiti tržište i konkurenciju, pa onda krenuti dalje.

Kako uspostaviti sistem odgovornosti za tekstove koji se postavljaju na Internetu?

Kako uspostaviti sistem odgovornosti za tekstove koji se objavljuju u štampanim novinama?

Da li mislite da tekstovi na internetu utiču na mlade ljude i da li oni uvažavaju pravila koja su pisana u njima?

Mladi provode najveći deo vremena na Internetu i sasvim sigurno čitaju brojne tekstove, kako one koji prenose prave vrednosti, tako i one koji propagiraju pogrešne stavove i daju nepodesne savete. Mislim da ne možemo posmatrati Internet odvojen od ostatka sveta, jer na mlade utiču i štampana izdanja, radio, televizija. Mislim da pristup treba da bude onaj iz priče gde učitelj ne daje učeniku ribu da jede, nego ga uči da peca. Tako i mi decu treba da naučimo da raspoznaju tekstove kojima se može verovati, a kojima ne. Ovo je moguće uraditi samo odgovarajućim pristupom u okviru školskog sistema, a naročito u okviru porodice.

Kako da putem interneta usmerimo korisnike ka pravim vrednostima?

Ne možemo samo putem Interneta usmeriti korisnike ka pravim vrednostima, to mora da bude sveobuhvatan poduhvat, kroz školstvo, porodicu, promociju znanja i vrednovanja znanja u svim oblastima rada i života.

Krco 4Internet of Things – Internet inteligentnih uređaja

Šta je Internet inteligentnih uređaja?

IoT predstavlja skup tehnologija koje omogućuju povezivanje fizičkog i digitalnog sveta. Inicijalno, IoT je podrazumevao povezivanje velikog broja jednostavnih senzora na Internet putem kojih je bilo moguće pratiti različite procese u svetu oko nas. Vremenom je IoT prerastao u multidisciplinarnu oblast koja objedinjuje sve od senzora i aktuatora, komunikacionih protokola, obrade velike količine sakupljenih informacija u skladu sa konkretnim potrebama, izveštavanje, kao i pokretanje određenih akcija na osnovu znanja generisanog pomenutom obradom informacija.

Pametna država, pametni grad i pametna zgrada/stan/kuća, dajte po neki najzanimljiviji primer iz prakse tako da čitaoci najlakše shvate IOT?

Singapur je pre godinu-dve dana pokrenuo projekat pametne nacije, ostali su još uvek na nivou pametnih gradova i generalno pametnih servisa. Pametne zgrade se prilagođavaju aktivnostima i potrebama stanara, odnosno korisnika, kako bi povećali energetsku efikasnost, odnosno konfor korisnika. Prošle nedelje na CeBIT-u, veliki broj kompanija je izlagao različite senzore i uređaje kojima je moguće pratiti dešavanja u kući, kao i upravljati njom daljinski, najčešće preko pametnog telefona. Primere pametnih gradskih servisa imamo i u našem okruženju. Praćenje kvaliteta vazduha putem relativno jeftinih mernih uređaja povezanih na Internet uz objavljivanje merenja u vidu otvorenih podataka je nešto na čemu se uveliko radi u Novom Sadu. Najava vremena dolaska autobusa na autobusku stanicu predstavlja jedan od pametnih servisa u oblasti transporta. Automatsko prilagođenje intenziteta javne rasvete spram vremenskih prilika i aktivnosti u blizini svake lampe, kao i nadzor popunjenosti kontejnera u cilju optimizacije sakupljanja smeća su takođe interesantni primeri pametnih gradskih servisa.

Ukoliko ispoštujemo tezu da smo zemlja u kojoj bi centralna privredna grana trebalo da bude poljoprivreda, dajte nam kratak prikaz kako bi je IOT mogao poboljšati i samim tim proizvođačima olakšati rad i obezbediti im veću dobit?

Mogućnosti primene IoT tehnologija u poljoprivredi su brojne. Traktori kojima se upravlja preko GPS-a, dronovi koji snimaju useve u cilju analize rasta useva ili detekcije štete koju nanose glodari u ranoj fazi, praćenje zamki za leptire i njhovo automatsko brojanje neki su od primera. Optimizacija navodnjavanja na osnovu parametara poput vlažnosti zemljišta i vremenske prognoze u kombinaciji sa modelom zemljišta i useva kako bi se znalo koliko vode se zadržava na kom nivou zemlje, odnosno koliko je vode potrebno biljci je još jedan od primera. Na ovaj način se, ne samo optimizuje potrošnja vode, nego se povećavaju prinosi, a smanjuje destrukcija zemljišta povećanim zalivanjem.

Koliko je iskustva i znanja potrebno da se napravi nešto putem IOT-a?

IoT pokriva veliki broj tehnologija, od hardvera i tzv. “embedded” programiranja, preko razičitih komunikacionih protokola, do računarstva u oblaku, obrade velike količine informacija na način primeren određenoj oblasti primene, te integracije svih prikupljenih informacija u poslovne procese. Savladati sve ove oblasti svakako nije jednostavno. Pojavom IoT platformi poput Microsoft IoT suite-a za Azure ili Amazonovog AWS-a problem implementacije IoT rešenja se donekle pojednostavljuje, ali i dalje zahteva multidisciplinaran tim.

Koji su najveći rizici i benefiti kod IOT-a?

Sigurnost i privatnost podataka su trenutno među najvećim izazovima koje IoT zajednica mora da reši. U situaciji kada senzori prate brojne procese i aktivnosti, a pri tome se nalaze u našem neposrednom okruženju neophodno je osigurati njihov neometan rad, kako ne bi došli u situaciju da odlučujemo na osnovu pogrešnih podataka. Privatnost podataka je već jedan od bitnih izazova Interneta, naročito za generaciju koja dobar deo života provodi na Internetu – digitalni trag ostavljamo svakim objavljivanjem statusa na Facebook-u ili “tvitovanjem” o tome gde se nalazimo i šta radimo u datom trenutku. Ulaskom IoT Sistema na scenu, sve postaje još komplikovanije jer će se naši digitalni tragovi sakupljati i u trenucima kada toga možda i nismo svesni. Trenutno je u toku veliki broj projekata koji se bavi ovim problemom i pronalaženjem mehanizama koji će svakom pojedincu pružiti potpunu kontrolu nad privatnim digitalnim podacima.

Kako IOT može pomoći kompanijama i profitabilnim organizacijama?

Da bi kompanije opstale i napredovale na modernom tržištu moraju tradicionalne proizvode zameniti proizvodima i uslugama prilagođenim novim biznis modelima. IoT predstavlja osnovu za ovu tzv. digitalnu transformaciju privrede i preduzeća i biće neizostavan deo poslovanja svakog modernog preduzeća. Jedan od tipičnih primera novog načina razmišljanja je primer sa CeBIT-a – kompanija koja trenutno prodaje klima uređaje na Bliskom Istoku sada želi da pređe na servisni model, tj. umesto prodaje opreme da prodaje uslugu hlađenja.

Krco 3Srbija će u Beogradu od 31. maja – 2. juna 2016. biti domaćin velike globalne konferencije “IoT Week 2016”, u organizaciji međunarodne organizacije IoT Forum i kompanije DunavNET iz Novog Sada.

Šta je IoT Forum i IoT Week?

IoT Forum je organizacija koja promoviše međunarodni dijalog i saradnju kada je u pitanju Internet inteligentnih uređaja (IoT); bavi se organizacijom događaja i konferencija (jedan od njih je i IoT Week) u cilju promocije IoT tehnologija, kao i članova Foruma.  IoT Forum ima za cilj razvijanje interoperabilnog Interneta budućnosti koji će prepoznati tehnološke barijere i poslovne i društvene izazove i baviti se njima. Sve ovo je u cilju pospešivanja ideje kreiranja IoT ekosistema i tržišta. IoT Forum u ovoj oblasti promoviše međunarodni dijalog i saradnju među akterima iz različitih sektora (industrija, biznis, obrazovanje…). IoT Week je konferencija nastala iz IoT European Research Cluster (IERC) da bi postala najvažniji događaj ove vrste koji okuplja predstavnike privrede i akademije iz svih krajeva sveta. Ovaj događaj u osnovi ima za cilj da na jednom mestu okupi sve one koje interesuje tema Interneta inteligentnih uređaja; kako se IoT svet razvija, koji su trendovi primene IoT rešenja i na koji način se IoT može primeniti u različitim oblastima…

Kada i gde se dešava IoT Week 2016?

Ove godine IoT Week će biti održan u Beogradu od 31. maja do 2. juna u Hotelu Crowne Plaza.

Zašto je Srbija odabrana kao lokacija ovogodišnjeg IoT Week-a?

Od kada je pokrenuta, konferenciju tradicionalno organizuje IoT Forum i lokalni domaćin koga odabere IoT Forum na osnovu predloženog koncepta, zalaganja u okviru samog IoT Foruma, kao i na osnovu prethodnog angažovanja na pređašnjim IoT Week konferencijama.  Nakon izuzetno uspešnih IoT Week konferencija održanih u Londonu, Helsinkiju, Veneciji i Barseloni, ove godine Srbija će imati čast da ugosti najveće stručnjake u oblasti IoT (Internet inteligentnih uređaja) u Evropi i svetu. Lokalni domaćin konferencije je kompanija DunavNET iz Novog Sada, jedan od osnivača IoT Foruma i kompanija koja kreira rešenja bazirana na IoT tehnologiji u cilju davanja doprinosa pametnijoj i inovativnijoj poljoprivrednoj proizvodnji i kreiranju pametnijih gradova.

Koje teme će biti obrađene na konferenciji?

Fokus konferencije je na četiri oblasti primene IoT tehnologije u kreiranju pametnih servisa: gradovi, poljoprivreda, fabrike i maloprodaja. Svaka od ovih oblasti biće obrađena iz tri razičite perspektive: inovacije, biznis i istraživanja. U okviru konferencije će biti više uvodnih izlaganja, kao i niz panel prezentacija i diskusija koje će se baviti pojedinim tehničkim, poslovnim i društvenim temama od interesa u gore pomenutim oblastima.

Ko su glavni govornici na konferenciji?

Kompletan program je dostupan ovde: http://iot-week.eu/iot-week-belgrade-programme/

Od predavača možemo izdvojiti sledeće:

  • Bilel Jamoussi, Chief of the Study Groups, Department, ITU Standardization Bureau
  • Thibaut Kleiner, European Commission, Head of Unit Network Technologies
  • Alexander Gluhak, Digital Catapult, Lead Technologist (IoT)
  • Kai Hackbarth, Evangelist & Co-Chair OSGi Residential Expert Group, ProSyst/Bosc
  • Andrew Watson, Technical Director, Object Management Group
  • Gabriel Antonio Marão, IoT Forum Brasil
  • Anna Ståhlbröst, Luleå University
  • Ivan Andonović (Silent Herdsman ltd, Univ. of Stratchlyde): IoT-based Animal Health Services

Koji su prateći sadržaji konferencije?

Uz konferenciju će biti organizovan IoT hakaton u koji će se, pored stručnjaka i studenata, uključiti i srednjoškolci, đaci novosadske gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” –  članovi školske IoT sekcije. U okviru „IoT nedelje“ u Crowne Plaza Hotelu prisutni će imati priliku da posete izložbeni prostor gde će moći detaljnije da se upoznaju sa raznovrsnim mogućnostima IoT tehnologije i projektima koje finansira Evropska Komisija u okviru programa FP7 i H2020.

RON_5156O DunavNET

Čime se bavi DunavNET?

DunavNET kreira kompletna rešenja, servise, na bazi IoT tehnologija. Drugim rečima, naš cilj je da kreiramo IoT proizvode, da u “kutiji sa mašnicom” dobijete sve što vam je potrebno da odmah pustite u rad neki pametni servis, od senzora, komunikacije sa centralnom logikom servisa smeštenom u “oblaku”, odgovarajuće aplikacione logike, vizualizacije podataka i izveštaja. Ciljni domeni primene za naša rešenja su pametni gradovi i pametna poljoprivreda.

Uz IoT, jedan deo firme se bavi primenom AR (Augmented Reality – proširena stvarnost) i VR (Virtual Reality – virtuelna stvarnost) tehnologija u raznim oblastima, a naročito kao dodatak IoT rešenjima.

Ono što je karakteristično za DunavNET je to što mi aktivno učestvujemo u naučno-istraživačkim projektima Evropske Unije, ranije u tzv. Okvirnom programu 7 (FP7), a sada u programu pod nazivom Horizont 2020. Osnova za tako reći sva naša rešenja je nastala u ovim projektima.

Koji je najinteresantniji projekat na kojem ste učestvovali?

Ovo je kao kad glumca pitate koji mu je film u kom je igrao najomiljeniji. Ako posmatram evropske projekte, FP7 SENSEI projekat, prvi projekat iz ovog programa na kom sam radio, je bio veoma interesantan iz dva razloga. Prvo, tokom ovog projekta sam naučio kako funkcionišu ovakvi projekti, kako se radi na njima, kako se prave izveštaji, kako izgleda evaluacija projekta bez problema, ali i sa problemima itd. Drugo, na projektu sam upoznao veliki broj ljudi, kolega, stručnjaka, od kojih su mi neki postali dobri prijatelji, sa kojima sam nastavio da sarađujem na brojnim projektima. Osim toga, rezultati projekta i inicijative koje smo tada pokrenuli, u dobroj meri su predstavljale osnovu za razvoj IoT-a u Evropi, pa i svetu. Stručno gledano, najviše “prašine” je digao projekat SmartSantander. U okviru ovog projekta smo postavili preko 10000 senzora na ulicama Santandera (Španija) za potrebe pružanja niza pametnih gradskih servisa, kao i u svrhu izvršavanja naučno-istraživačkih aktivnosti, što je u to vreme bio jedinstven poduhvat u svetu.

Kojim projektom se posebno ponosite?

U januaru ove godine počeo je projekat pod nazivom TagItSmart! DunavNET je koordinator projekta na kom uz nas učestvuju i Fujitsu, Siemens, Unilever, VTT (veliki finski naučni institut), gore pomenuti Univerzitet Surrey, Univerexport iz Novog Sada, udruženje francuskih maloprodajnih kompanija, kao i nekoliko manjih firmi. Projekat je jedan od 7 odobrenih projekata u konkurenciji od oko 130 projekata. Cilj nam je da kombinacijom tehnologija funkcionalnog mastila i štampane elektronike omogućimo povezivanje masovnih proizvoda na Internet tako što ćemo QR kodove pretvoriti u senzore za temperaturu, vlažnost ili vreme. Interesantna stvar je da u budžetu projekta imamo rezervisano preko million Evra namenjenih individualcima i firmama zainteresovanim da nam se priključe i doprinesu svojim znanjem i radom uspehu projekta. Poziv će biti otvoren krajem godine, pa ako ste zainteresovani, pratite obaveštenja na sajtu projekta, Twitteru, ili LinkedIn-u.

Kakva je saradnja DunavNET-a i IoT Weeka sa srednjoškolcima i studentima?

Tokom leta 2006-te godine, kolega Konrad Wrona (radili smo zajedno u Irskoj) i ja smo u Novom Sadu organizovali prvu međunarodnu letnju školu na temu bežičnih senzorskih mreža, što je preteča IoT oblasti. Od tada, svake godine organizujemo školu kroz koju je prošlo preko 500 mladih naučnika, doktoranata, ali i iskusnih inženjera iz celog sveta. Desetogodišnjicu škole smo obeležili u Beogradu prošle godine. Nakon toga smo u saradnji sa kolegom Zoranom Rončevićem iz Novog Sada pokrenuli IoT sekciju u Zmaj Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu. Svake nedelje 15-20 srednjoškolaca radi sa Zoranom na različitim zadacima i kroz te aktivnosti se upoznaju sa IoT tehnologijama i mogućim primenama. Trenutno, gimnazijalci rade na osmišljavanju novih servisa za pametne gradove, ali ne bilo kakvih servisa, nego servisa koji bi pre svega bili interesantni tinejdžerima. Naša ideja je da te predloge deca predstave učesnicima IoT week-a i da najbolje nagradimo. Ovo takmičenje je, naravno, otvoreno za sve srednjoškolce iz Srbije, ali i sveta (pokušali smo da dovedemo jednu srednju školu iz Brazila, ali je logistika bila previše komplikovana ovog puta).

RON_5143

I za kraj: Malo o Irskoj, zemlji koju preporodile Informacione Tehnologije… da li i mi možemo poći istim putem?

U Irsku sam otišao krajem 2000-te i proveo 8-9 fenomenalniih godina. Irci su vrlo gostoprimljiv i zabavan narod, a Irska zelenija nego na slikama ili filmovima (jedina stvar koja nije zelena je pinta Ginisa J).

Irska se u velikoj meri razvila zahvaljujući marljivim i stručnim ljudima, kao i pogodnim uslovima poslovanja (mali korporativni porezi). Urbana legenda kaže da je Irska vlada kontaktirala Irce rasejane po svetu (navodno ih ima preko 70 miliona), naročito one koji su bili visoko pozicionirani u velikim IT firmama poput Intela i onda preko njih dovodili jednu po jednu IT firmu u Irsku. Mislim da danas nema veće i poznatije firme iz IT biznisa koja nema kancelariju u Irskoj (dokaz za to je što i DunavNET ima tamo kancelriju 🙂 ) što je u velikoj meri doprinelo kreiranju poslova. Uz ove velike kompanije razvijale su se i male softverske kuće, što je bilo potpomognuto različitim podsticajima, naročito od strane vladine organizacije Enterprise Ireland.

Mogu se povući razne paralele između Irske i Srbije, od veličine zemlje, preko burne istorije, do obrazovanih stručnjaka. Tokom poslednjih par godina start-up scena u Srbiji je napredovala, pojavili su se inesticioni fondovi spremni da ulože u lokalne ljude, tako da sve to predstavlja korake u pravom smeru.

Ako pričamo o pomoći države, oni su odličnu stvar uradili sa programom koji je vodio Inovacioni Fond Srbije. Podrška firmama koja je išla kroz ovaj program je bila zaista dobra, u rangu sa bilo kojim sličnim programom u svetu.  Inicijative ovakvog tipa moraju da budu dugoročne da bi imale pravi efekat. Problem je što je nakon završetka inicijalnog programa Inovacionog Fonda napravljena velika pauza, ali evo sledeće nedelje pokreću program TTF – Transfer tehnologija, koji će nadam se jednako dobar kao i Mini grants, odnosno Matching grants. Osim toga, postoje i dalje razni nameti i zakonska ograničenja koji otežavaju ili poskupljuju kako svakodnevno poslovanje, tako i kompetitivnost naših firmi na inostranim tržištima.

Radio

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Asus


Manpower

Enjoy.ing

Twitter