Državni program podrške za IT industriju

Brojne zemlje širom sveta, velike i male, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju donele su programe podrške IT sektoru (od USA, EU, Kine, Indije, preko Južne Koreje, Singapura, Argentine, Brazila i Čilea, do Kenije, Ruande, Gane…).

SAM_0068Prepoznajući veliki značaj IT industrije i na globalnom i na lokalnom nivou, Ministarstvo finansija i privrede Republike Srbije otpočelo je rad na izradi programa za podršku IT industriji. Motiv više za vladinu podršku programerskom sektoru je percepcija da podrška uspešnima može da bude pokretač privrednog razvoja, instrument za bržu promenu državne administracije i da je primena IT rešenja prva linija borbe za promenu srpskog društva.

Pošlo se od toga da je koncipiranje programa na najbolji način moguće tek ako se u taj proces uključe svi oni na koje se program odnosi i oni koji ovu oblast najbolje poznaju – firme u IT sektoru u Srbiji. Zato je ostvarena formalna i neformalna komunikacija sa više od 1.000 relevantnih IT stručnjaka iz skoro svih preduzeća sa programerskim kapacitetima. Postavljena je i elektronska anketa na koju je odgovorilo preko 200 stručnjaka iz vodećih programerskih firmi. Anketa je rađena kako bi se dobila potvrda (ili korekcija) polaznih premisa Programa, te dodatne povratne informacije od predstavnika struke. Ovo saopštenje prenosi ključne stavove IT struke iz urađene analize ankete publikovane na 15 strana:

IT sektor i srpska ekonomija. Postoji li neka (tajna) veza?

Srbija mora da identifikuje privredne oblasti u kojima ima uspeha i gde postoji potencijal za ekspanziju. Informatički sektor to definitivno jeste. IT je vrlo zdrav deo srpske ekonomije, koji se do sada spontano razvijao. I struka i sadašnja vlada saglasni su da izvoz programerskih firmi može da doprinese bržem izlasku iz ekonomske krize.

Zašto je država važan činilac za domaći IT razvoj?

Država je i do sada bila važan činilac za domaći IT razvoj, ali nije bila doživljena kao partner od strane IT sektora. Iako je u državnom vlasništvu 35 visoko-obrazovnih IKT institucija na koje se godišnje upisuje oko 5.500 brucoša, od kojih 80% studira na račun bužeta Republike, IT sektor tek da prepoznaje ulogu države u obezbeđivanju kadrova. Što se kvantiteta tiče, anketa pokazuje da treba povećati broj upisanih na IT fakultete, a na tome država treba intezivno da radi – povećanjem sredstava, obezbedjivanjem dodatnog prostora itd. U popravljanju kvaliteta diplomiranih IKT stručnjaka postoji prostor za poboljšanje, tu je za početak dovoljno napraviti pozitivnu povratnu spregu između fakulteta i IT sektora.

Izražen je kritički odnos sektora prema naučno-istraživačkom radu IKT instituta i laboratorija koje su bez izuzetka u državnom vlasništvu. Zbog svega ovoga, u Srbiji nije uspostavljen delotvoran „trougao“ znanja koji čine: visoko obrazovanje, naučno-istraživački rad i visoko-inovativne IT firme. Kao da postoji nepremostiva barijera između onih koji su osnovani da troše novac stvarajući znanje i onih koji stvaraju novac uz pomoć znanja. IT industriji je potreban drugačiji inovacioni sistem, koji bi uključivao privatni sektori i srednja i mala preduzeća.

Veliki neiskorišćeni potencijal za domaće IT tržište leži u budućoj modernizaciji države i usvajanju savremenih IT rešenja.

Da li je uspešnima potrebna podrška?

Anketom (srednjom ocenom 1,7 na skali od 1 do 5) potpuno je osporena konstatacija: „…stanje IT sektora u Srbiji je zadovoljavajuće i ne zahteva poseban program vladine podrške“. Ovaj zaključak je dodatno pojačan sa komplementarnom konstatacijom: „Uzimajući u obzir potencijale za dalji razvoj neophodan je poseban program vladine podrške IT sektoru“, za koju je dobijena vrlo visoka srednja ocena (4,5). Ovim je rešena centralna dilema u anketi i nedvosmislen odgovor sektora glasi: program je potreban.

Šta treba popraviti, a šta treba pojačati?

U nastavku su prikazane smernice anketiranih  u formi barijera koje treba otkloniti i prioritetnih mera i akcija. Odgovori anketiranih na ove dve važne grupe pitanja direktno usmeravaju akcije kreatora programa i pomažu im da formulišu što efikasnije i uspešnije mera u okviru programa.

Kako IT sektor vidi barijere (iz perspektive vladine podrške)?

Nizak stepen iskazanog poverenja prema najavljenom državnom planu ukazuje na jaz između stavova „struke“ i „politike“. Rešenje ovog izazova je ključno za efikasno sprovođenje budućih vladinih planova. IT sektor glavne barijere vidi u sledećem:

Nedovoljno znanje političara o postojećim mogućnostima IT sektora (4,5)

Slabi kanali komunikacije ICT sektora sa kreatorima politike (4,4)

Nisko učešće malih IT organizacija u velikim IT projektima i značajnijim referencama (4,4)

Odliv kadrova (niske plate i loše mogućnosti usavršavanja) (4,3)

Preterana birokratija odvraćala je IT firme da se prijavljuju na dosadašnje programe (4,2)

Velika poreska zahvatanja države (4,0)

Visoki troškovi poslovanja (3,4)

Mere i akcije za podršku domaćoj softverskoj i IT industriji.

Ukoliko bi veličina ocene predstavljala prioritet akcije, njihov redosled bi bio sledeći:

Prilagođavanje obrazovnog sistema potrebama IT industrije (4,6);

Osavremenjavanje nastavnih programa i povećanje upisnih kvota za IT studije (4,5);

Uvesti poreske olakšice koje podstiču ulaganja u IT sektor (4,5);

Različite vrste podrške domaćim izvoznicima softvera (4,5);

Subvencije za početnike u IT sektoru do 25.000 evra (4,0);

Subvencije za krajnje korisnike za nabavku opreme i softvera (4,0);

Doprinose na plate zaposlenih IT stručnjaka koji padaju na teret poslodavca trebalo bi da finansira država (3,5) i

Država samo treba da definiše zakonski okvir i obezbedi ekonomske uslove jednake za sve. To je dovoljno (3,2).

Zanimljivo je ukrštanje navedenih prioriteta sa odgovorima dobijenim na pitanje: „ Šta treba uraditi na nacionalnom nivou da bi se povećala uspešnost srpskih IT organizacija? Predložite akcije.“ Anketirani su bili u mogućnosti da na ovo pitanje daju svoje mišljenje otvorenog tipa. Na ovaj način, dobijeno je obilje odgovora na individualnoj osnovi koji iskazuju zajedničke stavove po sledećim oblastima: obrazovanje i kadrovi, poreske olakšice, smanjenje doprinosa i uvođenje subvencija, a što se u velikoj meri poklapa sa aktuelnim planovima vlade. Dakle, fokusi su pogođeni.

Kome je ovo bitno?

Trebalo bi da bude bitno svima. Državi, kao kompas da je na dobrom putu i da podržava prave stvari. Informatičkom sektoru kao ohrabrenje i podstrek za dalji razvoj. Širokoj društvenoj zajednici, zato što je dokazana veza između ulaganja u IT i napretka ostatka ekonomije, pa time i društva. Ovaj materijal može da bude osnova i referenca za buduće aktivnosti.

Na kraju izdvajamo jedinstvo u odgovoru na pitanje: „Da li je uspešnima potrebna podrška?“

Autor: Milovan Matijević, IT analitičar – Mineco-Computers milovan@mineco.rs

 

O Anketi:

Anketa je rezultat rada dobrih (vrsnih) poznavalaca prilika u IT sektoru, a dolaze iz  Ministarstva finansija i privrede, klastera: Ni-CAT, ICT-NET i Vojvođanskog IKT klastera, Društva informatičara Srbije, SIEPA, Privredne komore Srbije. Partner na distribuciji i obradi ankete je Mineco-Computers.

 Više informacija o upitniku možete pronaći na adresi: http://www.sito.rs/rs/anketa/popuni/9

 


Enjoy.ing
ekapija

Twitter