Evropska, kompjuterska, vozačka dozvola

O značaju informatičke pismenosti društva u celini, ECDL sertifikatima i tome da li se i koliko posvećuje pažnja IT obrazovanju u Srbiji razgovarali smo sa Bojanom Minić, šefom regionalne ECDL kancelarije

Bojana Minić, šef regionalne ECDL kancelarije

Bojana Minić, šef regionalne ECDL kancelarije

Šta je to ECDL, od kada postoji i koji je njegov značaj?

ECDL (European Computer Driving Licence) je vendorski nezavisan standard kojim se na nivou EU i čitavog sveta definiše jedinstven okvir osnovnih informatičkih znanja i veština krajnjih korisnika računara. CEPIS (The Council of European Professional Informatics Societies) je, uz podršku Evropske komisije, 1995. godine pokrenuo istraživanje u cilju definisanja jedinstvenog standarda u ovoj oblasti za sve zemlje članice EU, a kao rezultat istraživanja 1996. godine je nastao ECDL standard. Značaj ECDL standarda i prednost u odnosu na slične programe sertifikacije upravo je u tome što su precizno definisana potrebna znanja i veštine za korišćenje računara u svakodnevnom radu, nezavisno od proizvođača operativnih sistema i pratećih aplikacija.

Da li ECDL važi samo u Evropi?

Zahvaljujući kvalitetu samog programa i ubrzanom rastu broja sertifikovanih u EU, ECDL standard je veoma brzo prihvaćen u celom svetu. Van Evrope ECDL je poznat pod imenom ICDL – International Computer Driving Licence. Jedan od važnijih trenutaka u razvoju i širenju standarda van Evrope bio je 1999, kada je UNESCO postao nacionalni nosilac licence za arapske zemlje, a veoma brzo su osnovane i kancelarije u zemljama Severne Amerike i Azije.

Koji nastavni programi postoje i koji kursevi se mogu pohađati?

ECDL fondacija je kreirala čitav niz programa edukacije, ali pošto je za njihovo uvođenje potrebno dostići nivo od barem 100.000 sertifikovanih građana po ECDL Core programu, kod nas su trenutno najzastupljeniji ECDL Core i Advanced program.

ECDL Core program se sastoji od sedam modularnih celina, a obuhvata znanja iz oblasti osnovnih IT pojmova, korišćenja računara, programa za obradu teksta, tabelarnih kalkulacija, baza podataka i prezentacija, kao i korišćenja Interneta i programa za slanje e‑mail‑ova. Iako se ECDL moduli kod nas najčešće izjednačavaju sa znanjima u oblasti korišćenja operativnog sistema Windows i programima obuhvaćenim Microsoft Office paketom, naglašavam da se testiranja, u zavisnosti od zahteva kandidata i resursa u ovlašćenim centrima, mogu raditi i korišćenjem ostalih operativnih sistemima i pratećih aplikacija.

U kojim zemljama mogu da se steknu ECDL sertifikati i gde se sve oni priznaju?

ECDL odnosno ICDL sertifikati se mogu steći u 147 zemalja. Program i testovi su isti u svim zemljama, pa je samim tim sertifikat priznat nezavisno od toga u kojoj zemlji je stečen. Takođe, kandidat koji je započeo sertifikaciju kod nas može nastaviti testiranje u bilo kojoj zemlji u svetu sa postojećim ECDL indeksom i neće biti u obavezi da ponovo polaže ispite koje je već položio.

Koliko je značajno posedovanje ECDL sertifikata pri pronalaženju zaposlenja?

Danas gotovo da ne postoji oglas za posao u kome se ne zahteva barem osnovno poznavanje rada na računaru. Čak i institucije kao što su Ministarstvo odbrane i Izvršno veće Vojvodine prilikom zapošljavanja od kandidata zahtevaju i ECDL sertifikate. Nažalost, kod nas još ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju programa celoživotnog učenja i posedovanja sertifikata u različitim oblastima. Sertifikatima potvrđujemo znanja, ali i pokazujemo svoju usmerenost na konstantno usavršavanje i učenje u cilju postizanja boljih profesionalnih rezultata.

Program izdavanja sertifikata je odvojen od obuke?

ECDL je program sertifikacije i kandidat se za polaganje ispita može pripremati samostalno, korišćenjem programa on‑line obuke na sajtu www.ecdltest.rs ili pohađanjem časova obuke u ovlašćenim ECDL test centrima.

Naišli smo na podatak da Holandija godišnje izgubi čak 19,3 milijarde evra zbog nedostatka veština u upotrebi računara. Da li je poznato kako stoje stvari sa Srbijom?

laptop_hiTo je samo jedan od rezultata istraživanja kojim se potvrđuje cena digitalne nepismenosti. Takva istraživanja, takođe, gotovo uvek pokazuju i da su zaposleni nakon ECDL sertifikacije efikasniji, rade brže i manje greše dok je utrošak vremena supervizora i kolega zaduženih za IT podršku u najmanju ruku prepolovljen. Istraživanje ovog tipa u Srbiji još nije rađeno, ali kada znamo da je Holandija zemlja u kojoj je nivo digitalne pismenosti daleko veći od našeg, sigurna sam da su gubici veliki. Ako se samo osvrnemo na obrazovni sistem, shvatićemo da su ogromna sredstva uložena u opremanje učionica IKT opremom koja se, nažalost, slabo koristi za unapređenje obrazovnog procesa upravo zbog nedovoljne obučenosti nastavnog osoblja.

Koja su profesionalna usmerenja ljudi koji polažu za ECDL/ICDL sertifikate?

ECDL programi sertifikacije su namenjeni svima koji koriste računar u svakodnevnom radu – ekonomistima, pravnicima, lekarima, nastavnicima… Ovaj vid edukacije i sertifikacije nije potreban samo IKT profesionalcima, ali je indirektno i za njih važno da što veći broj kolega poseduje informatička znanja jer su na taj način oslobođeni rešavanja banalnih problema korisnika.

Kakvo je iskustvo s kompanijama u Srbiji – da li je dovoljno razvijena svest o značaju računarskog opismenjavanja zaposlenih?

Svest o značaju svakako postoji, ali možda ne u dovoljnoj meri. Verovatno i usled loših ekonomskih okolnosti često zaboravljamo na značenje Ziglerove izreke: „Bolje da školujete ljude pa da vam odu, nego da ih ne školujete a da vam ostanu.“ U kriznim vremenima budžeti za edukaciju se najčešće smanjuju pa i ukidaju, čak i u velikim kompanijama, iako sticanje novih znanja može doprineti povećanju efikasnosti i produktivnosti.

Ko više ulaže u IT obrazovanje svojih kadrova – manje privatne firme ili velike kompanije s mnogo zaposlenih?

Prema našim podacima, u ovaj vid sertifikacije znatno više ulažu velike kompanije. Značajan broj većih kompanija – Telekom, EPS, JP PTT, Jugoimport SDPR, JAT, Hemofarm, banke Piraeus, EFG i druge, započele su ili u potpunosti sertifikovale sve zaposlene po ECDL standardu.

Interesovanje postoji i kod vlasnika manjih firmi, što smo imali prilike da primetimo tokom kampanje eSkills Week kada smo, u saradnji s test-centrima i ECDL fondacijom, omogućavali besplatne obuke i polaganja, ali ne i spremnost da se finansiraju ovakvi programi edukacije.

Koliko traju kursevi i da li je moguće pohađati ih paralelno sa svakodnevnim radnim obavezama koje zaposleni imaju u matičnoj kompaniji?

Obim kurseva se prilagođava postojećem nivou znanja polaznika. Najčešće se organizuju kursevi u trajanju od četiri nedelje. Izuzetno fleksibilan način obuke je korišćenje on‑line aplikacije – zaposleni mogu učiti na poslu, kod kuće ili na bilo kojoj drugoj lokaciji gde imaju računar i pristup Internetu. Ta praksa je korišćena u svim većim kompanijama.

Da li i koliko država Srbija pomaže promociju i uvođenje ECDL/ICDL sertifikacije kod nas?

Informatička pismenost je jedan od ključnih prioriteta u gotovo svim strateškim dokumentima za celokupan društveno‑ekonomski razvoj i povećanje zaposlenosti na nivou EU (i2010, Digitalna agenda i slično) i gotovo sve aktivnosti na povećanju nivoa informatičke pismenosti oslanjaju se na ECDL standard. U Srbiji je informatička pismenost jedan od prioriteta u relevantnim strateškim dokumentima, ali nažalost ulaganja izostaju i uglavnom se usmeravaju na nabavku opreme i izgradnju infrastrukture.

Po broju ECDL sertifikovanih po glavi stanovnika znatno zaostajemo za zemljama u regionu, a ovaj zaostatak se povećava kad poredimo podatke sa zemljama EU. U Srbiji još nismo dostigli nivo od 1% sertifikovanih građana, dok se ovaj procenat na nivou EU kreće i do 15%. Iako smo pokušavali na različite načine da podstaknemo predstavnike nadležnih institucija, naša zemlja je jedina u regionu koja još nije iskoristila mogućnost dobijanja donacija za podizanje nivoa informatičke pismenosti po evropskom ECDL standardu. Nadam se da će se okolnosti već u toku ove godine promeniti i da ćemo uspeti da postignemo značajnije rezultate i na ovom polju.

Mladen Mijatović

(Objavljeno u časopisu PC#196)


Enjoy.ing
ekapija

Twitter