Go­di­na o­blaka


Sa­da već dav­ne 1995. Larry Ellison, i­zvršni di­rek­tor kom­pa­ni­je Oracle, go­vo­rio je sa ve­li­kim en­tu­zi­ja­zmom o mre­žnom kom­pju­te­ru, ko­ji će ko­šta­ti ma­nje od 500 do­la­ra i bi­ti bez ije­dnog pro­gra­ma ko­ji pra­vi Microsoft. Za­mi­šljao ga je kao ma­ši­nu bez po­kre­tnih de­lo­va, sa sla­bim pro­ce­so­rom, ali vrlo brzom mre­žnom ko­nek­ci­jom, ka­ko bi se sav rad o­dvi­jao pre­ko mre­že, a po­da­ci bi se čuva­li na uda­lje­nim ser­ve­ri­ma. Sa iro­ni­jom je go­vo­rio je o to­me da je ta­da­šnji desktop PC naj­bla­že rečeno sme­šan, jer je pro­sečnom ko­ri­sni­ku po­tre­bno da u­ključi kom­pju­ter u stru­ju, pri­ključi se na mre­žu i o­dmah kre­ne da ra­di, bez ika­kvih kom­pli­ko­va­nih po­de­ša­va­nja. Da­nas se Ellison ve­ro­va­tno ne sme­je PC‑ju: Oracle je ne­us­pe­šno po­tro­šio 175 mi­li­ona do­la­ra za ovaj pro­je­kat, da bi se na kra­ju ceo tim pre­ori­jen­ti­sao na prav­lje­nje so­ftve­ra za set‑top‑box uređaje.

Od mre­že do o­blaka

I po­red ve­li­kog Oracle‑ovog ne­us­pe­ha, ide­ju su pre­uze­le dru­ge kom­pa­ni­je iz Si­li­kon­ske do­li­ne. Je­dan od na­sle­dni­ka ide­je je bio Mark An­der­sen iz IBM‑a, ta­kođe vrlo ne­us­pe­šno. Ve­li­ki za­go­vor­nik ide­je bio i Eric Schmidt, ta­da za­po­slen u fir­mi Sun Microsystems. Mno­go go­di­na ra­ni­je, 1983. go­di­ne, Sun je pro­i­zveo 3M ma­ši­nu, pri čemu je sva­ko M ima­lo svo­je značenje: 1 me­ga­pik­sel, 1 me­ga­herc, 1 me­ga­bit. Ovaj kom­pju­ter je do­neo re­vo­lu­ci­onar­no no­vi kon­cept, jer ni­je imao dis­ko­ve (ni­je po­drža­vao ni hard ni flo­pi disk), ali ni­je do­ži­veo veću po­pu­lar­nost. Ne­us­peh je do­ži­veo i mre­žni kom­pju­ter Java Station, ko­ji je Sun (Schmidt je bio vođa pro­jek­ta) lan­si­rao 1997. Sun je imao još dva ne­us­pe­šna po­ku­ša­ja: pro­i­zve­li su mre­žni kom­pju­ter Corona 1999. go­di­ne i ne­što ka­sni­je SunRay. Ra­zlo­zi za ne­us­peh ovih kom­pju­te­ra bi­li su ma­la ra­zli­ka u ce­ni i­zmeđu mre­žnog računa­ra i je­fti­nih PC‑ja, kao i vi­so­ka ce­na i skrom­ne per­for­man­se brze ko­nek­ci­je na In­ter­net, ko­ja je bi­la ne­op­ho­dna.

Eric Schmidt je na počet­ku pred­stav­lja­nja ChromeOS po­ku­šao da od­go­vo­ri na pi­ta­nje za­što je pro­pa­lo to­li­ko po­ku­ša­ja da se na­pra­vi mre­žni kom­pju­ter. Prema nje­go­vim rečima, ka­da je 1995. Ellison kre­nuo u pro­je­kat, world wide web se tek po­ja­vio, ali sa ta­da­šnjim Web te­hno­lo­gi­ja­ma ni­je bi­lo mo­guće na­pra­vi­ti o­zbilj­ni­je Web a­pli­ka­ci­je. Ta­da­šnji Netscape i Ja­va ni­su bi­li do­volj­no do­bri da bi pa­ri­ra­li Win32 i OLE a­pli­ka­ci­ja­ma. Mre­žna ko­nek­ci­ja je bi­la da­le­ko ma­nje po­u­zda­na ne­go da­nas, a dis­ko­vi su bi­li spo­ri­ji.

Pe­tna­est go­di­na ka­sni­je Mu­rov za­kon je učinio svo­je. Pro­ce­so­ri su 1.000 pu­ta brži, mre­žna ko­nek­ci­ja je 1.000 pu­ta brža i mno­go po­u­zda­ni­ja, dis­ko­vi su zna­tno brži. Ka­da je reč o te­hno­lo­gi­ja­ma, 2003. je pro­nađen AJAX (asin­hro­ni JavaScript XML), ko­ji je omo­gućio prvu o­zbilj­nu Web a­pli­ka­ci­ju – Gmail. Osim AJAX te­hno­lo­gi­je, tu je i skup te­hno­lo­gi­ja LAMP (Linux, Apache, MySQL, PHP – kao i Perl, Python i još ne­ko­li­ko P). Ko­načno, po­ja­vio se i HTML5. Mo­guće je na­pra­vi­ti sna­žne a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u browser‑u. Trebalo je samo, ka­že Šmit, na­pra­vi­ti po­u­zdan browser. Chrome.

Od browser‑a do OS‑a

Po Šmi­to­vim rečima, Chrome OS je na­po­kon do­volj­no brza i be­zbe­dna plat­for­ma. De­mon­stri­ra­na su i po­bolj­ša­nja Chrome browser‑a: WebGL i po­bolj­ša­nja JavaScript‑a, ko­ja će još vi­še pri­bli­ži­ti Web a­pli­ka­ci­je nji­ho­vim desktop e­kvi­va­len­ti­ma. Pred­stav­ljen je pro­to­tip ma­ši­ne na ko­joj će se ChromeOS i­zvrša­va­ti – be­ta ChromeOS kom­pju­ter CR‑48, ko­ji će bi­ti dat na tes­ti­ra­nje za­in­te­re­so­va­nim kom­pa­ni­ja­ma i po­je­din­ci­ma. Očeki­va­lo se da mno­ge OEM kom­pa­ni­je i­zba­ce na trži­šte ver­zi­je ChromeOS kom­pju­te­ra, ali na njih još čeka­mo.

Svoj go­vor Šmit je zav­ršio ta­ko što je re­kao da će se tek za 20 go­di­na vi­de­ti ko­li­ko je značaj­no bi­lo preći na Cloud kao skala­bilnu ar­hi­tek­tu­ru i na ChromeOS. Ne­što ka­sni­je je pred­stav­ljen Chrome Web Store, sajt sa ko­ga se mo­gu pre­uze­ti a­pli­ka­ci­je ko­je se i­zvrša­va­ju u Chrome browser‑u. Većina a­pli­ka­ci­ja je bes­pla­tna, a mno­ge od njih mo­gu da ra­de i u offline mo­du, da­kle bez In­ter­net ko­nek­ci­je. Ne­ke a­pli­ka­ci­je i­zgle­da­ju i ra­de im­pre­siv­no – sa za­do­volj­stvom ko­ris­tim The New York Times, Amazon Windowshop, Picnik Photoeditor, Autodesk Homestyler i ne­ko­li­ko za­nim­lji­vih iga­ra.

Po­la go­di­ne ka­sni­je pi­ta­nja su i da­lje o­tvo­re­na. Da li će ko­ri­sni­ci da pris­ta­nu na ži­vot u o­bla­ku? Da li su ko­ri­sni­ci sprem­ni da se o­dre­knu svo­jih sna­žnih Windows i MacOS kom­pju­te­ra i pređu na ChromeOS, gde je mu­zički pro­gram sa­mo je­dan o­tvo­re­ni browser tab, pro­gram za e‑mail – još je­dan browser tab, do­ku­men­ti na ko­ji­ma se ra­di – još ne­ko­li­ko browser ta­bo­va, a svi po­da­ci ta­mo da­le­ko, u o­bla­ku. Sud­bi­na ChromeOS‑a i od­go­vor na ovo pi­ta­nje u ve­li­koj me­ri za­vi­si od sa­mog Google‑a: hoće li us­pe­ti da ube­de lju­de da im ope­ra­tiv­ni sis­tem u kla­sičnom smi­slu reči vi­še ni­je ne­op­ho­dan. Mo­žda se tran­zi­ci­ja na Cloud Computing već do­go­di­la, a da mi to­ga ni­smo bi­li sve­sni.

Izvor> PC#179

Draško Drašković


Microsoft
Bizit
Excel kuhinjica

Twitter