Goran Čamdžija (Kora) o muzici i računarima

 

Postavu benda čine Mladen Živković (gitara), Mandić Bojan (bas), Saša Jovanović (bubanj), Goran Čamdžija (vokal) i Zoran Čamdžija (gitara). Zvuk sastava „ Kora“ definiše mix raznih žanrova od emo, hard i dark roka, preko alternative i obrisa panka, pa sve do elemenata pop muzike. Bend već duže vreme važi za kultnu koncertnu aktivnost kako u samom Beogradu, tako i širom zemlje i regiona. Kora je 2014 bila učesnik BDFL festivala u kojem bend osvaja treće mesto prema mišljenju i odluci žirija, novinara i publike. Na istom festivalu pevač i frontmen benda “Kora” Goran Čamdžija biva izabran za najbolji vokal celokupnog takmičenja. Bend iste godine nastupa kao jedan od finalista na čuvenoj zaječarskoj gitarijadi, a na prestižnom Bunt Rock Festivalu autorke Branke Glavonjić osvajaju prestižno drugo mesto prošle godine.

Učesnici su svih vodećih festivala: Aresanal fest, Lake fest, Jelen demo fest-a, dva puta na Zaječarskoj gitarijadi, i mnogim drugim festivalima regionalnog tipa. Bend je 2015 kompletirao svoj prvi album pod nazivom “Mesto Pada” koji je ugledao svetlost dana 1.02.2016 godine u izdanju izdavačke kuće Lamshade Media. Sa izdavanjem albuma početkom 2016 godine, bend izbacuje i dva spota sa albuma za pesme Reč para grudi i Japi.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ne smatram da je i jedna sprava sama po sebi loša. Sam ishod i rezultat primene savremene tehnologije u muzičkom smislu zavisi isključivo od onoga koji je koristi i na način na koji se to čini. Svakako da je masovna uoptreba računara dovela do kolosalnih promena u muzičkom smislu, i da su neki od uticaja čak i negativni, ali tu istu konstataciju možemo da gledamo i sa pozitivne strane, pa da kažemo, da je dostupnost pravljenja muzike svima konačno otvorila vrata muzičarama sa manje finansijskih mogućnosti i uticaja da ostvare svoje talente i ideje. Ono protiv čega sam kategorički jeste kompjuterska dopuna sviračkog umeća u nedostatku pravih talentata.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Mišljenja sam da je šund pre svega posledica odredjenih socijalno-kulturnih, pa i političkih uticaja i delovanja na kolektivnu svest ljudi nego muzičkih. Pre bih rekao da je muzika tu žrtva i refleksija stanja, nego uzrok ovakvih pojava. Setimo se 90-tih godina. Zašto taj neukus nije mogao nastati u jednoj uredjenoj zemlji kao sto je bila Jugoslavija? Zato što se vodilo računa o kulturi, obrazovanju, i svemu ostalom što jednu zemlju čine zemljom. Misljenja sam da “nabeđeni muzičari” kojih kod nas svakako ima, takodje potpadaju pod kategoriju žrtve ovih uticaja i promena. S tim da su oni pored toga i žrtve sopstvenog ega.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Mislim da mogu. Gotovo da sam siguran da cujem onu čuvenu “toplinu” analognog zvuka o kojima starije generacije govore. Imam kući gramofon i sa uživanjem ga slušam. Snimio sam čak i album u kombinaciji digitalno-analognog za vreme mog boravka u inostranstvu. Rezultati su bili impresivni. Mislim da razvnoteža i kombinacija obe ove opcije daje najbolje rezultate. Ne treba biti nikada isključiv. Što se tiče mladjih generacija i analognog zvuka, ne bih bio optimističan u konstataciji da bi mogli svaki put da uvide razliku u zvuku, a i kada bi, mislim da bi se svakako pre opredelili za digitalnu opciju jer pripadaju novijem vremenu.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Pre bih rekao da je način snimanja u digitalnom formatu mnogo i znano olakšao neke stvari. Tu zaista vidim ogromnu prednost i boljitak. Jer se sa analognim načinom snimanja previše gubilo vremena na odredjena tehnička rešenja koja se sada u trenutku rešavaju. Ali opet, i tu na žalost ima puno zloupotreba, pa se modernom tehnologijom mnogi muzički nedostaci pojednih „muzičara“ i pevača daju lako zamaskirati. Predpostavjam da sve ima svoje i dobre i loše strane. 

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Hmm da. Delimično sam se već dotako ovog pitanja u predhodnim odgovorma. Svakako da je tehnološko muziciranje i „pokivanje“ dovelo da pada kvaliteta u muzici. Upravo to beskonačno i ponekad „besmisleno“ponavaljnje muzičkih fraza i deonica u prošlosti bi donelo muzičaru perfekcionizam i neponovljivost po kojoj su muzički divovi prošlosti i ostali zapamćeni. Danas ljudi neće da se potrude ni za šta. Zaista postoji izvesna doza zamora i apatije kada je u pitanju usavršavanje i rad na sebi. Mislim da bi cela muzička industrija morala da se pozabavi ovim problemom, i da se manje koncetriše isključivo na uspeh prodaje, koji bi svakako po sebi došao, a više na kvalitet muzike.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Sve su stvari negde povezane. Ponekada se zapitam, da li jefitniji zvuk donekle i odgovara globalnom establišmentu, jer se onda generalno manje razmišlja, buni i priča, pa se zato na tom polju malo nešto menja. Uopšte je pitanje da li danas umetnost ima zadatak da prosvetljuje ili da ulepšava čovekovu svest i realnost.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Zavisi kako posmatramo stvari. Muzički izraz je univerzalan. Sve može predstavljati umetnost. Dobro spremljena hrana, dizajn, lepo sredjena prostorija, ukusno obučena osoba… Sve ono gde čovek ima odredjenu slobodu izražavanja može predstavljati umetnost. Tako je i sa elektronskom muzikom. Zar producenti, tonci ili ljudi na rasveti nisu umetnici? Svakako su i za te delatnosti utrošene godine usavršavanja i truda. Sa druge strane, i instrumentalista, bez obzira na sviračko umeće, ne mora nužno biti umetnik. Neko može svirati neki insturment a da je ono što dolazi iz instumenta jeftino i odsvirano bez emocija. Privatno slušam i dosta ambijentalnu, elektornsku, klasičnu i eksperimentalnu muziku, pa mi i taj izraz nije stran.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Računar ne treba i ne sme da zameni čoveka u potpunosti ni u jednoj sferi života. Koja bi funckija čoveka bila osim da leži, jede i spava kada bi sve predali automatizmu? Lepota jeste igrati se sa muzikom, tražiti, istraživati, živeti, pa i pomučiti se za dobru ideju. Gotovo sam siguran da „običan slušalac“ nije u mogućnosti da čuje razliku izmedju odsviranog i „otkucanog.“ Čak se i dobar broj muzičara pomuči da napravi distinkciju neki put. Pitanje je da li bi to išta menjalo kod slušaoca kada bi i bio u mogućnosti da napravi razliku.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Na žalost, internet jeste oteo „hleb nasušni“ muzičarima. Prvenstveno muzičkim kućama i autorima muzike koji su zatim krenuli da „igraju sigurno“ i ulažu u sigurnoprolazeću „robu“, pa je to nužno dovelo do pada pada kvaliteta u muzici. Ali koliko ja mogu da primetim u poslednje vreme mi se čini da se i tu polako menjaju stvari. Piraterija nije više tako masivna i sveprisutna kao pre nekoliko godina. U životu, pa i u muzici je sve moguće, tako da ne isključujem mogućnost da autorska prava opet dobiju na snazi kao nekada.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Nikako! To je teško i uporediti. Masivnost, vreva, energija, žamor mase, noć, svetla, sve ono što koncert nosi sa sobom se ne može uporediti sa pasivnim gledanjem ekrana kod kuće. Bend Kora je recimo uvek važio kao jači koncertni faktor, nego studijski. Nekako nikada nismo bili u mogućnosti da prenesemo u celosti energiju tako dobro u studiju koliko to dobro činimo uživo. Naravno da se i studijski usavršavamo i dobro zvučimo, ali baš ta energija koju koncert nosi je svakako jača od bilo kog spota, snimka ili albuma koji smo uradili.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Danas da. Danas socijalne mreže, portali i stranice imaju veću težinu u promotivnom smislu od plakata i štampanih medija. Tu se sve dešava. Pored toga elektornski se i informacije mnogo brže razmenjuju nego čto je to slučaj sa štampanim medijma. Svidelo se to nama ili ne, vremena se jesu zauvek promenila u tom smislu.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Kamo sreće! Kora bi zasigrno mogla kroz koju godinu da napuni stadion da je takva situacija.

VII – Borba za RnR

Bend Kora je vrlo aktivan. Trenutno se smo svirački najangažovaniji s obzirom da je leto. Možemo se pohvaliti i prvim nastupom na EXIT festivalu na kojem smo uzeli učesće pre par nedelja, i koji je fantastično prošao. Trenutno se Kora pored koncerata i dalje bavi promocijom albuma „ Mesto pada“ koji je izašao u elektronskom formatu izdavačke kuće Lampshade Media u februaru ove godine. Skoro smo izbacili i spot za pesmu „ “Reč para grudi” . Ali ono što nas trenutno najviše okupira je pravljenje novih pesama. Uživamo u kreativnom procesu i brušenju novih pesama dok ne dobiju svoj finalni oblik sa kojim smo svi zadovoljni. Nadamo se da ćemo izbaciti prvi singl već krajem godine.

 

Foto: S. Sarić

Predrag Jovanović

Računajte na računare