Hleba i tviteraša | PC Press

Hleba i tviteraša

U zavisnosti od toga koliko vremena provodite online ili na Twitteru, ova tema vam je manje ili više poznata. Za vas manje upućene, TweetUpovi zaista predstavljaju okupljanja tviteraša, ali ne gledaju svi u telefone, neki se i druže. Ipak, sama koncepcija ovakvih događaja bila je drukčija pre dve-tri godine.

Photo: Johan Larsson

Photo: Johan Larsson

– Šta su ti Tweet Upovi?

– A ne znam, to su neka okupljanja tviteraša, valjda.

– Sto posto svi tako sednu zajedno i bulje u telefone.

– Sto posto.

Kako je sve počelo

Ne sećam se tačno svog prvog TweetUpa, ali bio je pre nekoliko godina i tada mi je to izgledalo baš kul. Konačno nisi manijak ako upoznaješ ljude sa neta. I to sasvim kul ljude. Sa nekima se i danas družim. Mada, svaki put kad sam prijateljima koji nemaju nalog na ovoj mreži pomenula gde idem, malo bi me čudno posmatrali. „Što bi se družila tamo s nekim koga i ne poznaješ, to su sve čudaci“. Ali dobro, navikli su se s vremenom da je to neki tamo čudan svet „pisaca statusa“ u koji ne zalaze. Sada retko posećujem ovakve događaje, ne sećam se kad sam poslednji put bila.

Šta je onda usledilo

Često su se tviteraši spontano okupljali i družili se, jeli, pili i pevali. U međuvremenu, mnoge kompanije, agencije i brendovi shvatili su da ukoliko uđu u taj svet, mogu da dobiju dobar buzz i to po veoma pristojnoj ceni. Kako su počeli korporativni TweetUpovi, besplatna klopa, piće i sitni pokloni, ljudi su masovno išli na njih, a oni kojima nije bilo baš omiljeno da uvek gledaju istu ekipu koja je postala inventar na svakom događaju, počeli su polako da izbegavaju ovakva okupljanja.

TweetUp­ovi su uvek bili otvorenog tipa, znači može da dođe ko hoće, čak i oni koji nemaju profil na Twitteru. Ipak, kako bi ograničile masovnost, neke kompanije su organizovale (i dalje organizuju) zatvorene događaje samo za odabrane tviteraše. Naravno, to svaki put izazove gnev i hejt onih koji nisu pozvani. One koji stalno posećuju ove manifestacije Twitter zajednica  optužuje da se prodaju za parče mesa, čašu pića i slično. Jer, naravno, kada odete na događaj na kome vas je ugostio neki brend, osećate potrebu da ga pohvalite ili napišete nešto s tog dešavanja uz odabarani #hešteg.

Postoji to čudno pravilo da svaki TweetUp u svom imenu sa heštegom ima dodatak Up. To je nešto što mene veoma iritira. Zašto sve mora da bude propisano, i zašto ne može da se zove #prebranac, ako ja želim da se tako zove? Dobro, bilo je i takvih koji se nisu vodili formalnostima, ali retko kad.

Kada gledate sa strane, shvatite s vremenom da ne postoji zlatna sredina. Ako je otvoren događaj, bićete u prilici da sretnete po stoti put nekog u čijem društvu vam i nije prijatno ili da tvitujete o nečemu o čemu vam se ne piše. Ako je zatvoren, opet ne valja jer se, kako kažu, prodaješ za „’leba”.

Šta je dobro kod TweetUpova

Upoznate nove ljude, družite se, stvarate širok krug poznanika, jer nikad ne znate kada će neko da vam zatreba. Opustite se, popijete malo i odete s po kojom anegdotom. Dođete u priliku da upoznate i neku poznatu osobu koja vam je gotivna i voli da se druži s tviterašima, ali to se ređe dešava. Kod korporativnih događaja takođe upoznaš ljude iz kompanije/agencije, doživiš brend/uslugu na drugačiji način pa ti postane još draži.

Šta nije baš dobro kod TweetUpova

Ovde namerno nisam rekla loše, jer neću da budem hejter. Kod ovakvih događaja nije dobro to što svaki posećuje jedna te ista ekipa ljudi i to baš dosadi ako si i ti taj jedan te isti. Često poželiš da vidiš nova lica. Oni koji ih organizuju žele da imaju što veći broj ljudi, pa onda iste ljude ciljano zovu kako bi imali „sigurnu brojku“. I to je sve legitimno, ali ne za one kojima je stvarno postalo nezanimljivo. Očekivanje od ljudi da tvituju s pomenutog događaja ne motiviše baš, ali svi volimo da vidimo rezultate. Kad pravite konferenciju za medije, očekujete objave. Ovde očekujete tvitove i da se o vama priča.

Šta će biti dalje

Čini mi se da su se TweetUpovi malo izlizali kao pojava i da ne postoji savršen recept kako bi to moglo da izgleda iz ugla onih koji žele da se promovišu među ovom specifičnom grupom ljudi. Oni koji se nalaze spontano, više o tome i ne pričaju toliko. Izgleda da će i dalje ostati aktuelni među ljudima kojima nije važno ko dolazi i šta tu treba da se tvituje.

Da li će se sam koncept promeniti, videćemo. Ipak smo prvi u regionu po korišćenju društvenih mreža. A kad si prvi, onda prvi i izmisliš nešto nenormalno i ludo. Dakle, šta čekamo?

 Autor: @jovanavu

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Asus


Manpower

Enjoy.ing

Twitter