Ivan Stepić (Cotton Pickers) o muzici i računarima | PC Press

Ivan Stepić (Cotton Pickers) o muzici i računarima

Bend je formiran 2004. godine u Mladenovcu. Prvobitni naziv je bio “UNREGISTERED FEEDBACK”, ali je tokom vremena ime promenjeno u sadašnji naziv “COTTON PICKERS”. U jednom delu karijere usled odsustva bubnjara bend je pauzirao, da bi se 2008. godine reaktivirali i nastavili sa radom. Aktivnim sviranjem i radom na autorskom materijalu sazrevao je i muzički izražaj ovog tria koji od samog nastanka čine: Jovan Stepić-gitara i vokal, Ivan Stepić-bass gitara i Uroš Ugrinović-bubnjevi.

RON_5349

Kontinuirano zalaganje i kvalitet COTTON PICKERS-a nekoliko puta su i zvanično nagradjeni: Treće mesto (2010.) na takmičenju “Demo masters 7” u organizaciji Radio Beograd 202 (pesma “Waiting For A Bus” se našla na istoimenoj kompilaciji); Prvo mesto na 31. Majskoj Gitarijadi u Požarevcu (2010.); Drugo mesto na festivalu “Uhvati ritam” u Svilajncu (2010.) i do sada možda najveći uspeh ovog sastava, Prvo mesto na četrdeset petoj ZAJEČARSKOJ GITARIJADI (2011)!!! Posle četiri godine napornog rada, u avgustu 2012 godine Pickers-i konačno završavaju rad na svom debi albumu po imenu “Slaughterhouse Blues”, na kome će se naći deset numera. Krajem oktobra 2012 godine, postignut je dogovor sa Beogradskim “Long Play Records-om”, koji ce staviti svoj potpis na izdanje. Tada su usledile promocije, kako albuma, tako i muzike ovog talentovanog tria, gde su ljudi imati prilike da se uvere u kvalitetan spoj izmedju rock-a i blues-a. Dakle, ukoliko volite energičan rock a takodje ste i ljubitelj “emotivnih”, Blues prizvuka… “Slaughterhouse Blues”, je mesto za vas. COTTON PICKERS pripada grupi koncertno veoma aktivnih sastava. Mnogobrojni samostalni i nastupi na festivalima širom Srbije bili su odlična prilika da bend stekne i opravda reputaciju odličnog live benda.

RON_9600

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

I da i ne. Mislim da je pojava kompjutera u jednoj meri unazadila, dok je u drugoj meri unapredila muziku. Na kraju dana, ipak je najvažnije da li ono što radis, radiš kako treba ili ne.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ako znaš šta radiš, kompjuter ti može pomoći, ako ne znaš, neće niko i ništa. Pojava kompjutera i interneta donela je to, da svako sebe može nazvati tvorcem muzike. Ali sa druge strane, znam za mnogo umetnika koji potpuno koriste kompjutere u svom stvaranju, tako da je odgovor na drugo pitanje ekvivalentan odgovoru na prvo pitanje.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Odrastao sam slušajući ploče, kasete i diskove stranih izvođača i uvek se divio tim “zapadnjačkim”, miksom koji mi ni do dan danas nismo uspeli da shvatimo. Uživao sam u analognim, a ipak predivnim snimcima Pink Floyd-a, Led Zepelin-a i mnogih drugih. I dalje mislim da vrhunski ton majstor može napraviti čuda sa analognim mikserom. Ali takođe mislim, da ne treba odbacivati nove tehnologije, ukoliko one mogu da doprinesu kvalitetu, a takodje i skraćenju vremena provedenog u studiju. Ako bih morao da biram, onda bih izabrao spregu Analogno/digitalno.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Kao što sam objasnio malopre, smatram da nove tehnologije uprošćavaju i olakšavaju rad u studiju. Ali to takođe podrazumeva da taj neko mora imati “osećaj”, kako za analogno, tako i za digitalno. Jer ukoliko stvaraš umetnost koja vredi, nije važno na čemu si je stvorio, već šta si stvorio.

RON_5350III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

NE! Bilo da se snima na traku ili preko kompjutera, po mom mišljenju, tu nema neke velike razlike. I muzičari koji su snimali na traku su znali da imaju bezbroj ponavljanja dok nešto nisu “ukačili”, kako valja. Istina, nove tehnologije omogućavaju nam da napravimo nešto što možda nije realno u stvarnom životu, ali to što nije realno, po mom mišljenju je kratkog daha i nema pravu vrednost/težinu. I ne može svako da bude studijski muzičarm Kako u prošslosti, tako i u sadašnjosti, studijski muzičari predstavljaju, (ili bi bar trebalo da predstavljaju), sam vrh u muzičkom svetu. Dakle, suština je da ne može svako svašta da radi. Kompjuter možda može da napravi da nečiji glas zvuči dobro, ali postavlja se pitanje zašto?

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Ponavljam, onome koji može i onome koji zna, tehnologija može samo pomoći. Sve je to individualno. Kada bih ja birao, birao bih ogorman studio sa prirodnim reverbom, da svi muzičari sviraju u istom prostoru u što “stvarnijoj”, postavci, kao na probi. Tako se najlakše zarobi neka, “živa”, forma sviranja. Sa druge strane, znam neke ljude koji znaju da naprave odličan miks u svojoj sobici, sa više nego osrednjim softverskim mogućnostima.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je veoma stvarna i u ovom vremenu je jako popularna i rasprostranjena. I nije važno šta ja ili neko drugi misli o tome. Moje poimanje muzike je totalno drugačije od toga, i elektronska muzika meni jedostavno nema onoliku težinu koliko i ona koju zaista sviraju i stvaraju bendovi. To zajedničko stvaranje nečega je nešto najlepše u muzici. Kada svako da svoj doprinos i donese na kraju nešto lepo, to je prava umetnost. Ovim ne pokušavam da obezvredim elektronsku muziku, posto opet kažem, postoje ljudi koji jako dobro rade svoj posao i poznaju muziku, jednostavno misljenja nam se razmimoilaze.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običan slušalac apsolutno ne može da čuje koji je instrument nakucan, a koji je odsviran, pod uslovom da je sve odrađeno kvalitetno, a često ni ne mora da bude tako. Kompjuter je u mnogim stvarima odavno odmenio čoveka u nekim poljima, pa i u muzici. Na svu sreću, kompjuter još uvek nije uspeo da zarobi “dušu”, na bilo kom snimku.

RON_5351V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internet je poprilično obezvredio cenu i muziku uopšte. Mladi naraštaji uopšte ne znaju da “uživaju”, u muzici, kao na primer, kada odete u muzičku radnju, kupite ploču koju ste dugo želeli, pa je onda otovorite, stavite na gramofon, čujete grebanje igle i “iščekujete”, muziku. Upravo to iščekivanje, ta želja da poklonite svu svoju pažnju svim pesmama koje se tu nalaze, pa da posle tu istu muziku analizirate sa svojim prijateljima. Upravo nam je to internet oduzeo. Sa druge strane, omogućio nam je da se naša muzika čuje u celom svetu. I to je nešto što ne treba zanemariti.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da ne.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ne. Naše iskustvo je pokazalo da ukoliko se grad oblepi plakatima onako kako treba, odziv zna da bude puno veći i efektniji od reklame na facebook-u recimo.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne. Opet kažem, iskustvo je pokazalo da od ljudi koji su “kliknuli going”, više od pola njih se uopšte ne pojavi. Ali društvene mreže su postale jako dobar “saveznik”, u planiranju koncerata i realizovanju istih. Na osnovu feedback-a i drugih društvenih mreža i korišćenjem plakata, može se tačno znati da li ce jedan koncert biti uspešan ili ne. Dakle i ovoga puta pobedjuje sprega analognog i digitalnog.

RON_5368

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Da, bend je vise nego aktivan. Zapravo, ako nas malo budete pratili, videćete da smo jedan od najjaktivnijih sastava u Srbiji. Trudimo se da dosta sviramo, jer bend koji ne svira, ne postoji. Inače, u planu je drugi studijski album. Imamo nove pesme i planiramo na jesen da sve to završimo. Prvi album, “Slaughterhouse Blues”, je odlično prošao. Sada je vreme da stvorimo nešto novo, a da opet to budemo mi. I tako ce i biti.

Predrag Jovanović 

Računajte na računare

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Asus


Original

Excel kuhinjica

Twitter