Jedan (račun) za sve

Prvi radni dan naredne godine doneće značajne promene u poslovanju: svi porezi i doprinosi na plate i ostale prihode biće uplaćivani zajedno, na isti račun, uz elektronsku komunikaciju sa Poreskom upravom. Tako ćemo se spasti popunjavanja gomile virmana i podnošenja silnih papira, što znači da će administrativni posao biti lakši i znatno jeftiniji. Vest je, dakle, dobra… pod uslovom da je vaša firma spremna za ovu veliku promenu.

Informacije koje će se unositi u poresku prijavu – PPP PD

Informacije koje će se unositi u poresku prijavu – PPP PD

Zakoni  po kojima živimo i poslujemo su složeni i iz godine u godinu postaju sve složeniji. Kada god je propisivana neka nova obaveza, uvođeni su računi na koji su uplaćivane dažbine, ali i novi formulari koje je firma popunjavala da bi dokazala da je obavezu izvršila. Pogledajmo samo proceduru obračuna plata: za svakog zaposlenog treba znati na kojoj opštini živi, pa na račun koji odgovara toj opštini uplatiti porez – u većim firmama pripremiju uplate za preko 170 opština. Doprinos za zdravstvo se isplaćuje po filijali – u Beogradu je to jedan račun, ali ako neki radnik dolazi iz Pančeva, za njega treba spremati poseban virman. Kada su virmani napisani, podnosite (post festum) Poreskoj upravi OPJ‑1, OPJ‑2… OPJ‑8 i druge obrasce. Vi ih pišete ili ih vaš informacioni sistem proizvodi, a u Poreskoj upravi nemaju izbora – podaci se prekucaju, uz obostranu nadu da tom prilikom neće biti napravljene greške. Zamislite koliko se papira generiše i šalje, a koliko se podataka koji su već postojali u elektronskoj formi ručno unosi, pa će vam postati jasno koliko je čitav posao, u ovo informatičko doba, besmislen.

Obrazac, ali ne papirni

Kako radikalno uprostiti stvari a da se pri tom zakoni i tokovi novca ne menjaju – svako treba da dobija prihode kao i ranije? Rešenje je logično – firma uplati ukupan iznos dažbina na zajednički račun, pa se ta uplata u okviru Uprave za trezor rasporedi na sve primaoce. Zato Poreska uprava mora da zna ko su vaši radnici, na kojim opštinama žive, da li se radi o platama, honorarima ili drugim primanjima… Potreban je, dakle, obrazac kojim ćete poresku upravu izvestiti o tim detaljima, ali će taj obrazac biti jedinstven i neće postojati na papiru – čitava komunikacija će od 1. januara 2014. teći elektronski.

Kada bi nova poreska prijava postojala na papiru, izgledala bi kao na prvoj slici. Tu su pre svega podaci o firmi koja prijavu podnosi, a onda za svaku isplatu po jedan red. U njemu piše kome se novac uplaćuje, sledi oznaka vrste prihoda po šifarniku koji će knjigovođe morati pažljivo da prouče, i najzad iznosi bruto prihoda, poreza i doprinosa. Ista osoba može u listi da se pojavi samo jednom za svaku od vrsta prihoda koji se isplaćuju.

Novo štivo za knjigovođe: Šifarnici za popunjavanje obrasca

Novo štivo za knjigovođe: Šifarnici za popunjavanje obrasca

Pošto je formular popunjen i poslat, portal Poreske uprave proverava njegovu sintaksnu ispravnost, proračunava sve sume i proverava da li su one tačno unete. Ukoliko ima grešaka, korisniku će biti signalizirano koja su polja neispravno popunjena kako bi ih ispravio. Kada je formular sintaksno i matematički proveren, on ulazi u bazu podataka Poreske uprave, a korisnik dobija jedinstveni identifikator koji će koristiti kao „poziv na broj“ pri uplati svih doprinosa na jedan račun, jednim (verovatno elektronskim) virmanom. Sistem Poreske uprave će na osnovu tog broja „znati“ koliko novca treba da rasporedi kom primaocu, transparentno za onoga ko uplaćuje porez.

Pošto je porez uplaćen, ostaje još faza za koju su zaposleni najviše zainteresovani: prenos novca na njihove tekuće račune. Sve teče kao i do sada, ali uz jednu novinu – kod svake uplate se, kao poziv na broj, navodi pomenuti identifikator koji jedinstveno opisuje podnetu poresku prijavu. Banka će preko Web servisa Poreske uprave proveriti postojanje prijave i, tek ako je porez prijavljen, proslediti uplatu na račun klijenta.

Šta se dobija?

Uvođenje novog sistema evidencije poreskih obaveza je jedna od retkih win‑win situacija – svi dobijaju, osim možda onih koji se trude da utaje porez. Pre svega, posao se obavlja brže, bez popunjavanja brojnih formulara i njihovog fizičkog nošenja do filijale Poreske uprave. Drugo, mogućnost greške je manja, pošto portal proverava ispravnost formulara i prima ga tek kada su svi podaci usklađeni. U Poreskoj upravi prestaje potreba za unosom podataka sa ogromnih gomila papirnih formulara, čime se pre svega štedi vreme, ali i eliminiše mogućnost greške – svi su podaci spremni za dalju obradu u trenutku kada stignu, a lako se i proverava ko je i kada izmirio svoje obaveze.

Procedura se bavi i raznim specifičnim scenarijima koje bismo mogli da podvedemo pod frazu „naša posla“. Neki poslodavci nisu uplaćivali poreze i doprinose ili su ih, budući da se razni iznosi uplaćuju na razne račune, uplaćivali selektivno: uplate doprinos za zdravstveno osiguranje, pošto će svaki zaposleni primetiti problem kod overavanja knjižice, a „zaborave“ da uplate penziono osiguranje, pošto je većina udaljena mnogo godina od penzije. Sada će eventualna nepotpuna uplata na zajednički račun javnih prihoda biti proporcionalno raspoređena svim fondovima; svako će dobiti deo novca, ali niko neće dobiti sve. Naravno, firma može naknadno uplatiti preostali iznos, i on će se ponovo rasporediti na odgovarajuće račune koji će time biti potpuno namireni.

Tehnički bi se moglo realizovati da banka ne prosleđuje plate službenicima dok, preko odgovarajućih Web servisa, ne dobije informaciju da je kompletan iznos poreza i doprinosa uplaćen, ali takvo rešenje u ovom trenutku neće biti primenjeno. I mnoge druge provere će sada biti lakše, pa se očekuje i efikasnije punjenje budžeta… Naravno, pod uslovom da čitav sistem zaživi.

A koje su opasnosti? Sa jedne strane, da li će IT sistem Poreske uprave moći da efikasno obradi toliki broj transakcija? Iz Poreske uprave nas uveravaju da su spremni za „Dan D“. Ostaje pitanje spremnosti druge strane, dakle desetina hiljada privrednih subjekata. A tu su stvari daleko neizvesnije: koliko su firme, naročito one manje, spremne za elektronsko poslovanje, imaju li odgovorna lica kvalifikovane elektronske sertifikate kojima mogu da potpisuju poreske prijave i da li su informacioni sistemi domaćih kompanija spremni za ovu veliku promenu?

Firme, ljudi i potpisi

Poreska prijava treba da bude digitalno potpisana a potpisuje je, kao i dok se radilo sa papirom, ovlašćeno lice u firmi. Dakle, firma kao takva nema elektronski potpis; imaju ga ovlašćena lica. Ko, dakle, ima pravo da predstavlja firmu? Odgovor na to pitanje daje baza Agencije za privredne registre (www.apr.gov.rs) – kada se korisnik, koristeći svoj kvalifikovani digitalni sertifikat, prijavi na portal Poreske uprave, na osnovu njegovog matičnog broja znaće se koje firme on ima pravo da zastupa pa će građanin, uz mogućnost da pristupi kao privatno lice (nju svi imamo), dobiti listu firmi; klik na ime neke od njih vodi u segment portala za podnošenje poreske prijave, a tu će vremenom biti i drugih servisa.

Tokovi informacija tokom obrade poreske prijave

Tokovi informacija tokom obrade poreske prijave

Firmu inicijalno predstavlja direktor i eventualno još neka lica koja su za to ovlašćena u APR‑u. U realnosti, baš kao i kod „papirnog“ poslovanja, poresku prijavu će podnositi neko iz računovodstva ili, u manjim firmama, knjigovođa koga je firma angažovala. Zato direktor može da ovlasti druga lica da podnose prijave u ime firme – i to se radi u okviru portala Poreske uprave, a ako direktor nije vičan radu sa računarom ili nema elektronski potpis, može da popuni odgovarajući formular na papiru, potpiše ga i preda na šalteru, posle čega će izabrani knjigovođa ili knjigovođe biti ovlašćeni da, koristeći lični digitalni sertifikat, predaju obrasce u ime firme. Veće agencije često vode knjigovodstvo za desetine klijenata, pa se tako može desiti da vlasnik takve agencije, kada se loguje na portal PU, dobije poveći spisak firmi, što je potpuno regularna situacija.

Direktor firme jednom dato ovlašćenje može da opozove, npr. ako prekine saradnju sa knjigovođom, a zatim da ovlasti druga lica. Vremenom će se pojaviti i mogućnost da direktor daje ovlašćenja parcijalno, različitim licima za različite poreske oblike (PDV, akcize, porez na dobit…), odnosno različite elektronske usluge.

Jedini preduslov za elektronsku komunikaciju sa portalom Poreske uprave je kvalifikovani elektronski sertifikat za potpis knjigovođe ili (ako neće da šalje ovlašćenje na papiru) direktora, i taj sertifikat treba na vreme pribaviti. Ako već nemate kvalifikovani elektronski sertifikat, krajnji je čas da ga registrujete – često smo skloni da neprijatne poslove odlažemo za poslednji trenutak, a posle nam je ceo svet kriv za gužve koje nastaju. A uverićete se i da posao nije neprijatan – digitalni potpis ćete registrovati kod ovlašćenog sertifikacionog tela, a njih u Srbiji ima četiri: Halcom, MUP Srbije, Pošta Srbije (PTT) i Privredna komora Srbije; moguće je da će se uskoro pojaviti još jedno sertifikaciono telo. Elektronski potpis možete da registrujete kod bilo kog od njih, a nema prepreke (ali ni potrebe) da imate više elektronskih sertifikata kod više sertifikacionih tela.

Procedura izdavanja elektronskog sertifikata za potpis se unekoliko razlikuje kod svakog od sertifikacionih tela – na www.euprava.gov.rs/pomoc/elektronski_sertifikati naći ćete precizne procedure. U najjednostavnijem slučaju, MUP će (besplatno!) upisati sertifikat na vašu ličnu kartu (podrazumeva se da ste izabrali ličnu kartu sa čipom) ako odete u policijsku stanicu koja je ličnu kartu izdala, potpišete ugovor i date ličnu kartu na uvid. Biće potrebna i lozinka koju ste dobili uz ličnu kartu; ako ste je izgubili, ovlašćeno lice je može resetovati kroz predviđenu proceduru. Kod nekih drugih sertifikacionih tela procedura je više prilagođena firmama (ponavljamo, firma može da plati taksu za lica koja ovlašćuje, ali je registrovanje elektronskog potpisa stvar građanina, a ne firme), pa se kompletna dokumentacija (sa ispisom sadržaja čipa lične karte) šalje u PTT, plaća se taksa i onda oni Post Express‑om šalju kvalifikovane sertifikate na ličnu adresu svakog od lica čiji je potpis sertifikovan. Na osnovu propisane procedure i cene izabraćete sertifikaciono telo koje najviše odgovara vašim zahtevima i tako doći do sertifikata.

Kako koristite svoj sertifikat? Potreban vam je čitač smart kartica i softver, koji ćete instalirati na računar. Zanimljiva ideja je i token koji se ubacuje u USB čitač bilo kog računara – time izbegavate potrebu za čitačem kartica (u tokenu je zapravo ekvivalent smart kartice). Dobićete i PIN koji treba dobro zapamtiti – ako izgubite smart karticu ili vam ona bude ukradena, lopov neće moći da se digitalno potpisuje u vaše ime jer neće znati PIN. Nadamo se samo da PIN nećete napisati na poleđini kartice.

Unos podataka

Uz kvalifikovani elektronski sertifikat, unos poreske prijave je jednostavan – ubacite smart karticu u čitač ili token u USB port, usmerite browser na portal Poreske uprave eporezi.poreskauprava.gov.rs, instalirate Javu i sačekate da se pojavi osnovna strana sajta – prijavljivanje zahteva jedino unos PIN‑a. Izaberete firmu koju predstavljate i zatražite unos poreske prijave. Možete je popuniti na ekranu, kao Web formular, ali će tako raditi samo vlasnici najmanjih firmi – zašto biste iz meseca u mesec kucali listu zaposlenih i njihove matične brojeve, kad svi ti podaci postoje u vašem informacionom sistemu? Treba ih samo izvesti kao XML fajl prema formatu koji je propisala Poreska uprava. Pošto taj XML upload‑ujete na portal, sledi provera njegove ispravnosti i unošenje u sistem – sati popunjavanja, štampe i nošenja prijava pretvorili su se u par minuta posla.

Uvođenje jedinstvene poreske prijave je najopsežniji e‑government projekat koji je kod nas preduzet, u smislu da će uticati na najviše firmi i da će olakšati i ubrzati njihov rad, povećavajući istovremeno poresku disciplinu. Kao i svi veliki projekti, on zahteva ozbiljne pripreme, ali i strpljenje korisnika u slučaju da se pojave početni problemi. Ostaje da se nadamo da je Poreska uprava dobro projektovala i izgradila svoj sistem, ali i da uradimo onaj deo pripreme koji je na nama, to jest da na vreme registrujemo elektronske potpise, konsultujemo se sa knjigovođom oko procedure i proverimo da li je informatička kuća koja održava informacioni sistem naše firme na vreme realizovala sve opcije izvoza podataka u XML. Uz saradnju svih strana uključenih u ovaj složeni projekat, najzad ćemo stići u toliko željenu win‑win situaciju.

Sledeći korak: novi fiskalni računi

Fiskalne kase i GPRS terminali, po svemu sudeći, broje svoje poslednje dane – Poreska uprava je predložila promenu zakona o fiskalnim kasama, koji predviđa mnogo fleksibilniji sistem izdavanja fiskalnih računa prilagođen novom vremenu i kvalitetnim Internet vezama. Umesto „zatvorenog“ sistema kao što je fiskalna kasa sa fiskalnom memorijom, računi će moći da se izdaju na bilo kom računaru, korišćenjem softvera koji može da napiše i sam korisnik. Prodavac će od Poreske uprave uzimati sertifikat koji ugrađuje u svoj softver, i onda će svaki izdati račun, kroz propisanu proceduru, praktično trenutno biti poslat informacionom sistemu Poreske uprave, koji će odmah vratiti kod koji se štampa na računu. Kupac na osnovu tog broja kasnije može da proveri da li je račun koji mu je izdat zaista registrovan u Poreskoj upravi, a ovlašćeno lice može, pomoću odgovarajućeg mobilnog terminala, pratiti kako se izdaju fiskalni računari i taj izveštaj uporediti, recimo, sa frekvencijom izlazaka ljudi iz prodavnice. O ovom informatički veoma zanimljivom projektu pisaćemo narednih meseci.

Dejan Ristanović

(Objavljeno u časopisu PC#205)

Zahvaljujemo se gospodinu Saši Duliću, pomoćniku direktora Poreske uprave RS zaduženom za IT sistem, na pomoći pri pripremi ovog teksta.

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.

Komentari

  1. Mimo
    18. December 2013. u 7:12

    Ja sam zaposlen u Poreskoj upravi i moram da vas pohvalim jer je tekst napisan tako da ga većina IT polupismenih ljudi može razumeni, jer su poreski obveznici a više od njih knjigovođe prilično zbunjeni i uplašeni povodom ovih značajnih promena.

  2. Steva
    13. December 2013. u 9:38

    Izuzetno koristan tekst. Bravo za uredništvo.


Microsoft
DevOps Testing
Bizit

Twitter