Kako će se Facebook izboriti sa lažnim vestima i polarizacijom

Osnivač i direktor Facebook mreže, Mark Zakerberg, opisuje narednu fazu kompanije Facebook u svom zvaničnom pismu od gotovo 6000 reči. Možda ste pročitali manifest Marka Zakerberga od 16. februara, koji govori o globalnom društvu. To je delom bio odgovor na krizu vezanu za lažne vesti i polarizaciju u SAD-u. To je istovremeno i iskaz o budućim ciljevima Facebook-a, kao kompanije i kao platforme.

Neki ljudi su spekulisali da je ovo bilo uvodno izlaganje o budućoj političkoj karijeri direktora Facebooka. Drugi su reagovali cinizmom. Bez obzira na sve to, postoji dosta zanimljivih ideja na koje ovaj dokument ukazuje. Cukerbergov post govori o „izgradnji socijalne infrastrukture“ za zajednice (ne samo online) i o tome kako Facebook može i kako će omogućiti to na globalnom nivou:

„U poslednjih deset godina Facebook se fokusirao na povezivanje prijatelja i familije. Sa tim temeljom naš sledeći fokus će biti na izgradnji socijalne infrastrukture za zajednice – na pružanju podrške i bezbednosti, informisanju i obezbeđivanju građanskog angažovanja i uključivanju svih zajednica u iste.“

On priznaje da je projekat koji zamišlja veći od Facebook-a, ali kaže da kompanija može u tome da odigra ključnu ulogu. On izlaže pet pitanja koja će voditi narednu fazu Facebook-a i verovatno u izvesnoj meri i razvoj njegovih proizvoda:

„Kako da pomognemo ljudima da izgrade zajednice koje jačaju tradicionalne institucije, u svetu u kome se članstvo u tim institucijama smanjuje?

Kako da pomognemo ljudima da izgrade bezbedno društvo koje sprečava štetu, pomaže tokom krize i obnavlja se nakon nje, u svetu u kome svako može uticati na svakog?

Kako da pomognemo ljudima da izgrade informisano društvo koje nas izlaže novim idejama i gradi uzajamno razumevanje, u svetu u kome svaka osoba može da iznese svoj glas?

Kako da pomognemo ljudima da izgrade civilno-angažovanu zajednicu, u svetu u kome učešće u glasanju ponekad podrazumeva manje od polovine populacije?

Kako da pomognemo ljudima da izgrade inkluzivnije društvo koje odražava naše kolektivne vrednosti i zajedničku humanost od lokalnog do globalnog nivoa, koje obuhvata kulture, nacije i regione, u svetu sa tek nekoliko primera globalnih zajednica?“

Zakerbergovo poduže pismo dalje obrazlaže svaku od ovih kategorija i šta one znače za kompaniju i društvo u celini. U intervjuu za BBC, Zakerberg je već izneo gotovo utopijski pogled na Facebook i njegov uticaj na svet. I u intevjuu i u svom postu on ukazuje na mnoge probleme i društvena pitanja koja predstavljaju glavni izazov za misiju Facebook-a koja se temelji na ideji „stvaranja sveta koji je otvoreniji i povezaniji“. Postoje rasprave u intervjuu o uticaju globalizacije na one kojih ona nije zahvatila, političkoj polarizaciji i Donaldu Trampu, između ostalog. Zakerberg je u više navrata odbijao da komentariše Trampa direktno, ipak njegovo pismo predstavlja kritiku na izaloacionističku i antimigrantsku politiku Trampove administracije.

Možda je veliki paradoks uspeha Facebook-a bio u usponu  „filter mehura“, tačnije šerovanju koje je cirkulisalo u odvojenim grupama ljudi, među istomišljenicima i tako dodatno pojačavalo polarizaciju i podelu. Zakerberg je ukazao i na ovaj problem u svom pismu:

„Dva pitanja o kojima se najviše diskutovalo protekle godine su bila o raznovrsnosti gledišta koje vidimo (filter mehuri) i tačnosti informacija (lažne vesti). Zabrinut sam za njih, premda smo ih pomno proučavali, ali sam takođe zabrinut da postoje mnogo jači efekti koje moramo smanjiti, a koji se odnose na senzacionalizam i polarizaciju koja dovodi do gubitka zajedničkog razumevanja (…) Naš cilj mora biti da pomognemo ljudima da vide kompletnu sliku, a ne samo alternativne perspektive. Moramo biti oprezni kako to radimo…“

Zakerberg vidi Facebook kao silu koja povezuje i okuplja ljude, a ne kao silu koja ih deli. Ali nema sumnje da je Facebook takođe produbio neku vrstu tribalizma na nekim mestima. Zaista, ovo može biti jedini i najveći izazov sa kojim se Facebook suočava: kako spojiti ljude, ili barem, kako ih navesti da vide i prepoznaju legitimnost drugih gledišta koja ne moraju biti ista kao i njihova lična.

Izvor: Marketing Land

Marija Gavrilov

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *