Kompjuterizovan Beogradski vodovod i kanalizacija

top20_15 Zahvaljujući modernim tehnologijama i digitalnim mapama JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija" više nema poteškoća da odmah dođe do detaljnih podataka kada su u pitanju delovi vodovodne mreže, kao ni pojedinačni potrošači. Samo jedan klik mišem dovoljan je da se dobiju sve informacije o jednom priključku, od prečnika cevi, preko toga kada je zamenjen vodomer, do istorije računa za vodu…

Zahvaljujući Geografsko informacionom sistemu (GIS), danas se vodovodnom i kanalizacionom mrežom upravlja daleko jednostavnije. Ovaj ekspertski sistem, koji je napravljen zahvaljujući donaciji Nemačke vlade i stručnjacima iz berlinskog vodovoda, zapravo predstavlja jedinstvenu bazu podataka svih elemenata vodnovodne mreže, sa obimnim informacijama koje između ostalog sadrže i prečnike cevovoda, starost cevi, vrstu materijala od koje su napravljene…

– GIS daje dobru osnovu za poslovanje svih delova našeg preduzeća. To je sistem sa digitalnim mapama vodovoda i kanalizacije, i daje nam vrlo detaljne podatke o kompletnoj infrastrukturi. Pomoću njega možemo da pratimo tačan geografski položaj cevovoda, negovu visinu, širinu i dubinu na kojoj se nalazi, kao i prečnik i od kog je materijala napravljen – kaže za "Blic" Zorana Petrović, šef službe za marketing i komunikacije.

Prema njenim rečima, još uvek se prikupljaju podaci sa terena o kanalizacionom sistemu ali će, kada posao bude obavljen, koristi od toga imati sve službe u preduzeću.

– Primera radi, operater u Kol centru imaće mogućnost da jednim klikom vidi čitavu situaciju na terenu, lakše će primati prijave i odmah će moći potrošačima da daju informacije i eventualna uputstva. Ista situacija je, na primer, i sa onima koji rade u Sektoru prodaje i naplate jer će odmah moći da vide koji je priključak u pitanju, koji je vodomer, da li je i kada zamenjen, istoriju računa, izveštaje o kvarovima – objašnjava Petrovićeva.

Jedan od osnovnih ciljeva ovog sistema je da se lakše lociraju i smanje gubici vode, što je korisno i za potrošače, ali i za sam "Vodovod". Na osnovu svih ovih podataka lakše se dolazi do saznanja koja su "uska grla" u vodovodnom sistemu, koje delove mreže najhitnije treba popraviti ili unaprediti, kakvi će biti planovi rekonstrukcije…

– Ovo je najsavremeniji pristup upravljanja sistemom i nije nešto u čemu mi kasnimo u odnosu na ostatak sveta. Ovakav sistem se još uvek razvija i u Americi, ali i u ostalim delovima sveta – kaže Petrovićeva.

Da se "Beogradski vodovod" iz godine u godinu modernizuje svedoči i to što poseduje i potpuno moderan sistem za daljinsko upravljanje vodovodnom mrežom. U okviru njega je ugrađeno 27 pumpi koje su instalirane na crpnim stanicama, i njima se upravlja automatski, iz jedne prostorije. Odavde se pritiskom na dugme obavlja preraspodela vode, kontroliše se nivo vode u rezervoarima…

Ovaj moderan sistem uveden je zahvaljujući donaciji Vlade Japana, a koliko je savremen svedoči i to što ga mnogi gradovi u ovoj zemlji još uvek nemaju.

Izvor: Blic

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Enjoy.ing
Excel kuhinjica

Twitter