Lazar Bošković: KREATIVNI ČOVEK IZ SENKE | PC Press

Lazar Bošković: KREATIVNI ČOVEK IZ SENKE

Lazar za sebe kaže da je kreativni čovek iz senke, jer mnoge njegove radove ste videli ili čuli, a niste znali ko je njihov autor.

LazaČovek, čija je karijera protkana autorskim projektima, konsaltingom, marketingom, medijima i sve to ‘’začinjeno’’ društvenim angažmanom, traje već tri decenije. Dobijao je i dodeljivao nagrade, kao autor i koautor objavioo je pregršt izdanja, trenutno živi i radi u Beogradu kao vlasnik i kreativni direktor agencije AgitPROP. Lazar Bošković za sebe kaže da je kreativni čovek iz senke, jer mnoge njegove radove ste videli ili čuli, a niste znali ko je njihov autor.

Lazar ima 50 godina. U svet medija ušao je 1987. kao novinar Indexa 202. Kao scenarista i realizator Indeksovog radio pozorišta radio je od 1989. do 1996. Autor je oko 50 scenarija za radijske i TV emisije. Tokom 1992. Pisao je scenarij za TV serijal Kompromis na NTV Studio B. Prva marketinška iskustva stiče 1992-93. u agenciji Saatchi & Saatchi. Marketing agenciju AgitPROP, gde je i danas kreativni direktor, osniva 1993. Saradnik je satiričnih magazina tokom devedesetih. Nakon 2000. u Radio Indexu je kreativni direktor i član Upravnog odbora, potom i suvlasnik do 2009. Od 2004. je direktor marketinga EUneta. Od 2006. do 2009. je zamenik predsednika Programskog odbora RTS-a. Od 2001. kao autor internet sajtova osvojio je oko 20 nagrada.

Media Marketing: Neposredni povod za ovaj intervju je vaš izbor za člana Upravnog odbora UEPS-a, Udruženja za tržišne komunikacije Srbije. Kako vidite sebe u toj ulozi?

Lazar Bošković: Kada sam od 2004. do 2007. prvi put bio u Upravnom odboru UEPS-a, izabran sam kao predstavnik tada novog medija – interneta, jer sam u to vreme bio direktor marketinga EUneta. Danas je internet “stari” medij, više nego ravnopravan sa ostalima. Nadam se da će meni, u podeli zaduženja u okviru UO, zapasti da brinem o novoj strategiji internet prisustva UEPS-a, gde ima mnogo zahtevnog, ali kreativno zahvalnog posla.

Media Marketing: Tokom devedesetih godina bili ste i autor čuvenog Indexovog radio pozorišta. Čega se prvo setite kad čujete reč Index?

Lazar Bošković: Nekadašnji studentski radio program Index 202, čiji deo je bilo iIndexovo radio pozorište, dao je srpskoj medijskoj i marketinškoj sceni neverovatna poznata imena. Imao sam tu sreću da taj moj prvi medijski angažman bude u, još uvek, srećnom periodu prelaska iz osamdesetih u devedesete, kada su i ta redakcija, a i samRadio Beograd, bili stecište slobodumnih i kreativnih ljudi. Srećna okolnost po mene, a i ostale radijske kolege iz moje današnje profesije, bilo je to što se nekadašnji Saatchi & Saatchi nalazio 200 metara niže niz Hilandarsku ulicu. U studio Dragana Sakana i svet advertajzinga uveo me je Voja Žanetić, moj dragi marketing guru. A divno je kad šegrt uči zanat od najvećih majstora, i na radiju i u agenciji.

Media Marketing: Od tada je prošlo više od 20 godina, da li biste i danas radili takvu radijsku ili TV emisiju?

Lazar Bošković: Da, ali gde? Gde bi to mogla da se emituje necenzurisana i neautocenzurisana satirična emisija? Danas u Srbiji nema slobodnih medija. Iskreno rečeno, nikad ih nije ni bilo u punom smislu te reči. Oduvek su postojale samo oaze slobode, manje grupe ili pojedinci unutar nekih redakcija. A sami mediji, kao firme na medijskom tržištu, zavisili su, u manjoj ili većoj meri, od nekog spoljnjeg uticaja. “Uticaj”, u prevodu na srpski, znači “izvor para”, svejedno da li je taj izvor domaći ili strani. Nažalost, često se na nedostatak prave slobode u sopstvenim medijima ne obaziru izvikana medijska imena, dok god ima dovoljno “šargarepa”. Tek kad proradi i “štap”, onda se kunu u istu onu nezavisnost uređivačke politike koju su sami toliko puta pogazili. Zato smo stigli ovde gde smo, posle 20 godina medijskog podaničkog ponašanja prema izvorima para.

Media Marketing: Kako ste se odlučili da 1993. krenete u sopstveni agencijski biznis? Ipak su to bile godine rata i inflacije?

Lazar Bošković: Upravo zbog inflacije, verovali ili ne… Moj tadašnji kopirajterski honorar, od nekih 300 nemačkih maraka, dok stigne na dinarsku isplatu preko banke, za šta je trebalo 7-10 dana, inflacija obori na svega 50 maraka. Bez obzira na više paralelnih poslova, uz studiranje, manjak je bio očigledan. Kao studentu iz provincije, nije bilo roditeljskih resursa da nadoknade takve gubitke iz meseca u mesec. Tako mi je, na predlog prijatelja, palo na pamet osnivanje sopstvene firme. Izgleda da su ljudi, poslovno gledano, podeljeni na dve grupe: preduzetnike i zaposlene. Moj prvi “solo biznis” desio se pet godina pre nego što sam osnovao agenciju. Shvatio sam te 1988. da ljudi masovno kupuju VHS video rekordere, da nemaju pojma o tehnici i slabo stoje sa engleskim jezikom u tehničkim uputstvima. Preveo sam uputstvo, otkucao na pisaćoj mašini, fotokopirao i pojavio se ispred prodavnice video uređaja. Prodavao sam to za kusur koji ljudima ostane posle kupovine. Za nedelju dana zaradio sam 1000 nemačkih maraka! Nije loše za jednog početnika, amatera, studenta. Marketinška analiza kaže da sam sve uradio po propisu, iako tada nisam imao pojma šta je to marketing. Osetio sam potrebu na tržištu, napravio traženi proizvod, definisao pravu cenu za njega, zauzeo busiju na mestu prodaje i sva 4P su bila tu. A promocija? Samo živa reč. Izlazi gospođa sa sveže kupljenim VHS-om, ja joj ponudim prevedeno uputstvo, a ona odgovori: “Mladiću, ja sam profesorka engleskog, ne treba mi!”. Na to joj kažem: “Gospođo, vi znate Šekspira, a ovo je Philips!”, i ona naravno kupi moj prevod. Zgodno je kad čovek dođe u ove neke moje godine – pola veka od osnivanja – pa može slobodno da priča o svojim početničkim poduhvatima bez ustručavanja.

Media Marketing: Autor ste i multimedijalnog projekta “Teslina vizija Interneta”. Kako ste povezali Teslu i Internet?

Lazar Bošković: Mnogi ljudi ne znaju da se dva Teslina patenta nalaze u svakom današnjem digitalnom uređaju, bilo da je to mobilni telefon ili računar bilo koje vrste. Ta dva patenta su logičko kolo “and” i bežični prenos. A oba potiču iz brodića na daljinsko upravljanje, koji je Tesla prikazao na jezercetu u njujorškom Medison Skver Gardenu, 1898. godine. Druga manje poznata stvar je da je Nikola Tesla,  govoreći o svom projektu “Svetski sistem” iz 1900. godine, tadašnjim tehničkim rečnikom, praktično opisao ono što se danas zove bežični internet, mobilna telefonija i GPS. On je praktično na početku 20. veka opisao u 12 tačaka nešto što je trebalo da radi kao “analogni” internet, u skladu sa tadašnjim tehničkim mogućnostima. Ideju da povežem Teslinu viziju napretka telekomunikacija sa onime što je danas internet dobio sam 2006. na izložbi Teslin čudesni svet elektriciteta, koju je organizovao Muzej Nikole Tesle, na kojoj sam prvi put video pano sa naslovom Svetski sistem. Međutim, tek 2012. se to pretvorilo u moju izložbenu postavku u Galeriji O3one u Beogradu, u organizaciji RNIDS-a. Kasnije je od toga nastala mobilna izložba, do sada pet puta reprizirana, a koju  besplatno mogu da dobiju zainteresovane institucije. Multimedijalni projekat Teslina vizija interneta može da se vidi i na sajtu www.teslinavizijainterneta.rs.

Media Marketing: Koja Vam je najdraža nagrada za skoro tri decenije rada?

Lazar Bošković: Rekao bih da je to Priznanje Društva Srbije za odnose sa javnošću, u kategoriji publikacija specijalne namene, za plakat koji se zove ilustrovani Kućni red. Nagradu sam dobio 2005. godine, zajedno sa Bobom Živkovićem, koji je uradio ono što najbolje ume – crtežom je oživeo moju „blesavu“ ideju da pravila življenja u zgradi predstavimo na zabavan način. Tim jednostavnim projektom sam uspeo da se moj rad nađe u skoro svakoj stambenoj zgradi u Beogradu i tamo stoji godinama, a da se jedna dosadna birokratska tema približi građanima na kreativan način.

Razgovarao: Dejan Letić
Fotografisao: Nebojša Babić

(Preuzeto sa http://www.media-marketing.com)

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Asus


Original

Excel kuhinjica

Twitter