Martin Djovčoš – Náhodní Známi (Slovačka) o muzici i računarima | PC Press

Martin Djovčoš – Náhodní Známi (Slovačka) o muzici i računarima

Grupa  Náhodní Známi (Slučajno poznati) je osnovana 2001. godine. Grupu su onovali basista Ferick Fleischacker i gitarista Vlado Kučera u mestu Zvolen (Slovačka). Pored Fericka i Vade, u grupi su bili i Martin Djovčoš za bubnjevima i Jan Sečkara na mestu pevača. Nedugo nakon osnivanja snimaju svoj prvi demo album na kome se našlo šest pesama. U toj godini grupa pravi turneju po Slovačkoj na kojoj su bili odlično prihvaćeni, odsviravši više od 30 koncerata. Sredinom 2002. godine Vlado Kučera napušta grupu, a na njegovo mesto dolazi Tibor Benčat. U ovom sastavu grupa je snimala drugi album i ujedno su bili prdgrupa grupi Digitus In Recto u okviru turneje „Crossover Tour 2002“. Početkom 2003. godine grupu napušta pevač Jan Sečkara, a na njegovo mesto dolazi Martin Winter. U ovom sastavu snimaju i treći album pod nazivom „Retrodemo“ i promovišu ga po celoj Slovačkoj. U nekoliko navrata su se pridružili kao predgrupa grupi  Digitus In Recto u  okviru njihove nove turneje „Switch tour 2003“. Od 2003. – 2008. godine, grupa Náhodní Známi je odsvirala vise od 300 koncerata, kako u Slovačkoj tako i u okolnim zemljama (Češka, Mađarska, Poljska, Nemačka…) Maltene celu 2004. godinu su proveli na turneji u pomenutim zemljama i tek krajem godine odlaze u studio radi snimanja novog materijala.

13289043_1126306867389387_919591524_n

Novi album se pojavljuje vec sredinom 2005. godine pod nazivom „Arteterapia“. Sa ovim album grupa konačno pronalazi svoj zvuk i stil koji najviše poseća na System of a Down. U ovom periodu grupa je pridobila mnogobrojne fanove u Češkoj i Poljskoj. 2008. godine osvajaju nagradu FAMAT, a u toj godini binu su delili sa grupom Slayer na festival Topfest. Krajem 2008. Martin Winter odlazi u London, a grupa nastavlja kao trojka. Pevačku ulogu su ravnopravno podelili između sebe i u ovom sastavu su snimili album Derevolution. Tokom tog perioda grupa Náhodní Známi se povlači više u underground. Sredinom 2009. izdaju album Naopak, a promovisali su ga po zemljama u okruženju, ali samo po klubovima. Do 2012. godine grupa svira samo koncerte do 150 ljudi, u okviru mini turneja po Slovačkoj i okolnim zemljama. Sredinom 2012. godine dolazi do velikog zaokreta u grupi. Dotadašnji bubnjar Martin Djovčoš prelazi na mesto pevača, a na mesto bubnjara dolazi Jozef Šramaty. Od tada grupa isprobava nove pravce kao što su rege, ska, punk, rock, pop i metal. Sada dovršavaju novi album koji će biti dostupan krajem leta.

13282084_1126306857389388_1729313500_n

I – Umetnost vs. šun

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Ja sam po tom pitanju dosta liberalan. Mislim da krajnju presudu daju slušaoci. Niko ih ne prisiljava da slušaju elektronsku a ni semplovanu muziku. Muzičari, koji rade na računaru, daju slušaocima samo ono što slušaoci vole. Na posletku, nisam kompetentan da vrednujem ko je dobar a ko loš muzičar. Pogledajte samo Sex Pistolse. Jedva da su znali da odsviraju akord, o ritmu da i ne govorim, a Johhnyho Rottena bi smo teško mogli da nazovemo pevačem. A i pored svega toga, oni su legende.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne. Ako se kompjuter iskoristi racionalno, može samo da pomogne. Problem nastaje kada muzičar više počne da se oslanja na kompjuter i na efekte nego na vlastiti talenat. Tu nastaje problem. Dakle tada, kada čujete perfektan snimak, a uživo to grupa ne zna da odsvira. Rekao bih da se tu radi malo o varanju slušalaca. Kompjutere dakle ne smatram problemom, ali nisam njihov veliki fan. Ako grupa svoju muziku iskreno oseća, to je super, i tada to ne mogu da svrstavam u „šund“. Kod Vas (u Srbiji) šundom smatram turbo folk, dok je kod nas (u Slovačkoj) to neiskreni pop, koji se pravi isključivo zbog novca.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Ja lično ne, ako je digitalni snimak urađen dobro i sa osećajem. Ne želim da grdim mlađe slušaoce… Čini mi se da barem u Slovačkoj postoji velika populacija mladih koji se vraćaju pločama i koji vole „pošten instrumentalni posao“.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Kao slušalac preferiram analogni zvuk, jer zvuči mnogo življe nego digitalni. Digitalno ima svoje prednosti u smislu samog snimanja, brzine, mogućnosti korekcije i tome slično. Kao pevač, ove mogućnosti mogu savršeno da ocenim. Nisam siguran da li bih mogao da snimim celu pesmu odjednom, bez mogućnosti popravke problematičnih delova.

13250521_1126306864056054_555907268_n

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Sigurno ne. Čini mi se da je u Slovačkoj deficit muzičara, znači ne postaju višak. Iako svako može da peva, opet ću se vratiti sopstvenim preferencijama i ukusu. Šta ustvari očekujemo od dobrog pevača? Šta je dobro pevanje? LaBrie? Dickinson? Tankian? Rotten? Karajlić? Svako je drugačiji i svako ima svoj izraz.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Ne znam. Mi smo to pokušavali četiri puta, a ni jednom nismo bili zadovoljni zvukom, uvek je tu nešto falilo. Sada to radimo drugačije. Ovaj CD, koji upravo snimamo, smo snimali svi zajedno, kao u stara vremena. Samo smo pevanje nasnimili dodatno. Naravno, momci su odlični muzičari, tako da to nije bio problem. Zvuk nam se naročito sviđa, zvuči živo i diše.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Jeste. Ali nije sva elektronska muzika elektronska muzika, a isto tako nije ni sav rock, rock. Elektronska muzika je mnogo više individualna, tako da je čovek realizuje sam. Ni to ne zna svako. U njoj ima mnogo žanrova i mnogo načina realizacije same ideje. Ponovo ću se ponavljati, ali radi se o tome šta se kome sviđa. Jazz je nekada bio smatran jeftinom muzikom za mlade, a pogledajmo Jazz danas. Umetnička muzika uglavnom namenjena intelektualcima. Tako da se muzičke preferencije menjaju u prostoru i vremenu.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsviran, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Može. Po meni tu razliku „običan“ slušalac ne može da primeti. Pitanje je dakle, šta onda kad treba uživo odsvirati? Glavna muzička „hemija“ se stvara pri uživom izvođenju. Tu nema prevare, to je nezamenljivo.

13281742_1126306784056062_1844922746_n

V – Nosač zvuka vs. YouTube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

U ovom slučaju ću citirati tekst grupe Dubioza Kolektiv: „Our music is for free, you can download MP3“.  Muzika je i stvorena da bi se slušala. Što više ljudi čuje našu muziku, to bolje. Autorska prava nikada više neće biti ono što su nekada bila. Ako mi se neka muzika stvarno sviđa, rado ću kupiti CD, bez obzira što to mogu da je skinem sa interneta, jer tako podržavam same muzičare. Sa internetom doduše lično imam drugi problem. Izgleda da ljudi koji žive u virtualnoj stvarnosti imaju problem sa onom manje virtualnom. Čini mi se da zbog toga ljudi mnogo manje odlaze na koncerte, jer to isto mogu da vide na YouTube-u ili na Facebook-u.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Svakako ne. To ne može da se poredi. Živa svirka, a ni atmosfera na koncertu se ne mogu ničim zameniti. Pohvala na YouTube-u te obraduje, kritika razočara, ali jedno je sigurno. Sve to nema toliku težinu, kao kad ti oduševljeni navijač posle koncerta dođe, pruži ruku i zajedno popiete pivo.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Da i to posebno u slučaju alternativne muzike. Radi se o maloj zajednici ljudi, koji komuniciraju između sebe. Tu je dovoljno samo malo raširiti informaciju, a dalje sve ide samo od sebe. То sе najbolje vidi na punk i hardcore koncertima. To su manjinski žanrovi, ali su klubovi uvek puni.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne.

13295145_1126306847389389_1290912412_n

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Upravo snimamo novi CD, konačno. Ostalo je još da se uradi mix i mastering. Spremamo se za koncerte po Srbiji, Poljskoj i po Slovačkoj sa našim drugarima iz grupe Zemljotres i Kontrkultura. Videćemo da li će međunarodna saradnja da napuni klubove.

Kakva je rock and roll scena trenutno u Slovačko?

Čudna. Nije to samo jedna scena. Sve je to podeljeno na žanrove, a svaka zajednica u okviru jednog žanra se ponaša drugačije.

Da li klubovi u Slovačkoj pružaju priliku mladim bendovima da se istaknu u autorskom radu?

Čini mi se da sa ovim nemamo problema. Svako ko želi može da svira. Mislim da ima dosta prilika za to.

Da li pratite rock and roll scenu u Srbiji?

Ja nisam idealni primer jer sam se rodio u Jugoslaviji, tako da pomalo i pratim. Nemojte se ljutiti na mene, ako kažem da više pratim „balkansku“ rock and roll scenu. Trenutno mi se mnogo sviđaju Dubioza Kolektiv, Kultur Shock, Hladno pivo…

Ovaj intervju, kao i intervju sa grupom KONTRKULTURA iz Poljske koji ćemo vam uskoro prezentovati, omogućio nam je Janko Hrubik (grupa Zemljotres – Aradac) koji je zajedno sa ovim bendovima svirao na turneji po Slovačkoj i Poljskoj. Nadam se da ćemo ih u paketu uskoro videti i u Beogradu. Hvala Janko. Evo i spotova grupa KONTRKULTURA i ZEMLJOTRES.

Kontrkultura

Zemljotres

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Asus


Manpower

Enjoy.ing

Twitter