Mitovi o ćirilici na internetu | PC Press

Mitovi o ćirilici na internetu

Mitovi o korišćenju ćirilice na Internetu, poput onog da Gugl (Google) “ne voli” naše zvanično pismo, da nema dovoljno ćiriličnih fontova, da je zbog korišćenja ćirilice komplikovano širiti poslovanje na internetu i slične pretpostavke, pobijene su sinoć na tribini adekvatnog naziva “Ćiribasters”, održanoj u Startit centru u organizaciji Fondacije “Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS).

Gugl ne voli ćirilicu

Na tribini, koju je vodio multimedijalni stvaralac Uroš Bogdanović, prvi mit je demantovao Ivan Rečević, trener iz Gugl Akademije. Po njegovim rečima, pretraga na ćiriličnom pismu na našoj teritoriji ima prioritet u Guglu, ali sadržaj treba adekvatno opisati, da bi Gugl znao o kom jeziku i pismu je reč, čega u praksi nema dovoljno. Naime, veb stranice bi trebalo u svom kodu da imaju definisan jezik i pismo kojim su pisane, bilo da je u pitanju ćirilica ili srpska latinica (slova sa kvačicama), što većina naših sajtova nema.

“Gugl je jedna velika i kompleksna mašinerija. Svako ko toj mašineriji pomogne da razume i da locira sadržaj, biće nagrađen boljim pozicioniranjem u pretragama. To znači da se srpskim kompanijama i medijima isplati da definišu kojim jezikom se obraćaju internet zajednici”, rekao je tom prilikom Rečević.

Nema dovoljno ćiriličkih fontova

Ćirilica je pismo koje je rasprostranjeno među velikim delom svetske populacije i zato postoji mnoštvo ćiriličnih fontova, tvrdi Bojan Stefanović (Logoholik), grafički dizajner specijalizovan za logotipe. Međutim, postoje određeni grafički problemi kod korišćenja ćirilice, poput nepravilnih kruziva (italic slova), ali po Stefanovićevim rečima sve su brojniji napori da se ovaj problem reši, te se kvalitetni ćirilični fontovi mogu pronaći na više sajtova, od kojih on izdvaja Tipometar (www.tipometar.org).

“Primećujem sve veći broj firmi koje žele da koriste ćirilicu i to je dobro iz više razloga. Osim što se tako čuva naše zvanično pismo, kompanije se na taj način mogu i izdvojiti na tržištu iz mora internacionalnih brendova koji su sinonim za globalizaciju”, dodaje Stefanović. Pored toga, firme koje imaju logotipe na ćirilici a pretenduju na izvoz, bez problema mogu imati dva logotipa – jedan na ćirilici i jedan na latinici.

Teško je pretvaranje teksta iz latinice u ćirilicu

Kada iz Srbije u Gugl ukucate pojam “domaće kiflice” bilo kojim od pomenuta dva pisma, prvi rezultat koji će vam izaći je sajt istoimene kompanije. Miloš Mijić, vlasnik brenda “Domaće kiflice”, odlučio se da njegov logo bude napisan ćirilicom kako bi se kompanija izdvojila iz mase i na taj način privukla pažnju potrošača. Očigledno mu je to, uz kvalitet proizvoda, pomoglo da od malog porodičnog biznisa, koji je započeo sa suprugom, stvori firmu koja danas zapošljava 30 ljudi.

Logotip i komunikacija koju imaju na društvenim mrežama su na ćirilici, ali sajt je na latiničnom pismu. Iz tog razloga su trenutno u procesu preslovljavanja sadržaja sajta na ćirilični.

Učesnici tribine saglasili su se sa Mijićem da ovo nije komplikovan proces, naglašavajući da je u današnje vreme uz pomoć plaginova za najpoznatije i najčešće korišćene CMS-ove, moguće automatski presloviti sadržaj sa ćiriličnog pisma u latinično i obratno. Skidanje i aktiviranje ovih plaginova traje samo nekoliko minuta.

Društvene mreže ne rade sa ćirilicom

Već pomenuti brend, “Domaće kiflice”, na Tviteru i Fejsbuku komunicira sa svojim klijentima i potrošačima na ćiriličnom pismu. To je i dostupna i poželjna opcija, kaže Ivan Rečević, jer pojedine društvene mreže analiziraju sadržaj i dodeljuju mu jezičku komponentu pa često našem latiničnom pismu (sa kvačicama) dodeljuju hrvatsko ili bosanskohercegovačko “državljanstvo”.

Osim toga, društvene mreže su odavno “stavile do znanja” da poštuju različita pisma, pa tako danas na Fejsbuku svako može imati ćirilična korisnička imena, interfejs, postove, pa i ćirilične heštegove.

Ćirilica je slabo zastupljena u sadržaju internet sajtova

Ruska ćirilica je drugo najzastupljenije pismo na Internetu, posle engleskog alfabeta. Predrag Milićević, rukovodilac Sektora za razvoj poslovanja i marketing u RNIDS-u, objasnio je da postoje određeni tehnički problemi sa pravljenjem mejl adresa na ovom pismu, ali to nije problem samo sa ćirilicom već i sa svim drugim pismima koja ne potpadaju pod engleski alfabet (kineska, indijska, arapska pisma, ali i francuska, nemačka i ostale latinice koje imaju slova sa kvačicama). Ovi problemi se intenzivno rešavaju na globalnom nivou, a rešenje će obuhvatiti sva ne-engleska pisma, pa i našu ćirilicu.

“Rusi su, na primer, uprkos tome, registrovali preko 860.000 svojih ćiriličnih domena, ali Rusija nema, poput nas, dva pisma, već se u ovoj zemlji koristi isključivo ćirilica. Osim toga, njeno tržište je veoma homogeno i zato je ovako nešto bilo moguće. Negde sam našao podatak da Rusi čak 70% “kulturnih proizvoda”, od filmova pa sve do muzike, prave sami, a onih 30% uvoze. Sa takvim tržištem, prirodno je imati veliku zastupljenost ćirilice i na Internetu”, rekao je Milićević.

Postoje procene da je na srpskom tržištu odnos latinice i ćirilice 70% na prema 30%. Ostaje pitanje da li Internet može da predvodi promenu u odnosu prema ćirilici ako to ne činimo mi sami u “oflajn” prostoru.

Osim diskusije o ovim uvreženim mitovima, na sinoćnoj tribini poveo se i razgovor o predrasudama. Naime, ćirilicu u Srbiji mnogi vezuju za nacionalizam i ksenofobiju, što je prema mišljenju učesnika ovog skupa – neosnovano verovanje. Ćirilica je srpsko pismo i u masovnoj upotrebi (uz određene modifikacije) u našoj zemlji je od 11. veka, pa ga ne treba vezivati ni za veru ni za politiku, već isključivo za srpski jezik.


Bizit
Tehnomanija
BIZLife

Twitter