Multimedija u vašem domu

Dosadilo vam je da po stoti put gledate reprizu „Boljeg života“ i druge sadržaje koje emituju naše televizije? Umesto da zavisite od programskih šema, želite da gledate ono što vas zanima, onda kada vas zanima? Da, vaša dnevna soba može da postane vaš kućni bioskop… i to bez prevelikih troškova.

02_tlocrt

Klasično pasivno gledanje televizije i slušanje radija izašlo je iz mode – u razvijenim zemljama sve popularniji je tzv. streaming, mogućnost da filmove i serije gledate izborom iz gotovo beskrajnih biblioteka, obično uz skromnu mesečnu pretplatu od desetak dolara, kod Amazon‑a, Netflix‑a ili Hulu‑a. Na bilo kom uređaju – televizoru, računaru, tabletu, telefonu – izaberete film ili epizodu koju želite da gledate i projekcija samo za vaše oči počinje; sadržaj stiže preko Interneta. Slično važi i za muziku – uz servis kao što je Xbox Music za $9,99 mesečno (ili besplatno, ako pristajete na povremene reklame), možete koliko god želite slušati pesme ili albume; u katalogu je preko 30 miliona naslova.

U neke od ovih biblioteka se, zbog složenog međunarodnog sistema autorskih prava, ne možete uključiti iz Srbije čak i kada ste spremni da platite pretplatu, ali i za to se nađe rešenje. Osim toga, na Internetu možete da nađete sve. Ne uvek legalno, ne uvek kompletno, ne uvek kvalitetno kodirano, ne uvek titlovano ali… sve. Filmove i serije verovatno već posmatrate na svom kompjuteru, ali je gledanje na ekranu monitora nekomforno, slika je mala, zvuk poveren jeftinim zvučnicima, a vi sedite na stolici umesto da se izvalite na kauču. Ako ste nedavno kupili televizor sa ravnim ekranom, možda i kućni bioskop sa pojačalom i zvučnicima, poželećete da svu multimediju prebacite na njega, po mogućnosti bez prenošenja računara u dnevnu sobu i stalnog preskakanja kablova. Da, moguće je… čak i stari, „glupi“ CRT televizor uz sasvim malu investiciju možete da „opametite“.

Iz fajla na ekran

Moderni LCD/LED ili plazma televizori najčešće imaju USB port na koji možete da priključite eksterni hard‑disk na koji ste prethodno snimili program koji želite da gledate. Pritiskom samo jednog tastera na daljinskom upravljaču – obično je on obeležen sa Media Player ili slično tome – dobijate spisak fajlova na disku. Kliknete na neki od njih i projekcija počinje. Film možete zaustavljati po želji, „premotavati“ unapred ili unazad, birati neki od raspoloživih titlova i tako uživati u svim prednostima moderne tehnologije. Kada završite film, možete ga obrisati i tako osloboditi prostor na disku, ili ga sačuvati da biste ga se u nekoj drugoj prilici podsetili. Na savremene hard-diskove od 1 ili 2 terabajta staje mnogo video materijala, i praktično neograničena količina vaših fotografija, kućnih snimaka i muzike.

Treba ipak znati da nije svaki televizor pogodan za ovakvu primenu. Jeftiniji televizori nemaju ugrađen medija-plejer, a i tamo gde on postoji, stvari nisu baš savršene pa možda nema mogućnosti da se uz film prikažu titlovi ili su slova čćđšž prikazana kao kuke i kvake; o ćirilici da i ne govorimo. U takvim slučajevima treba kupiti medija-plejer ili, da se poslužimo izrazom koji se u poslednje vreme sve češće koristi, „opametnjivač“. To je mali i relativno jeftin kompjuter (pogledajte stranu 8 ovog izdanja) koji interno radi pod operativnim sistemom Linux ili Android. Na njega priključujete isti eksterni disk sa filmovima, muzikom i fotografijama a on ih dekodira i šalje na veliki ekran. Ukoliko imate LCD/plazma televizor slika i zvuk putuju kroz HDMI kabl, a ako „opamećujute“ stari CRT TV, koristićete kabl sa SCART konektorima.

Softver ugrađen u medija-plejere obično je fleksibilniji od softvera ugrađenog u televizore, pa ovi mali uređaji prepoznaju više formata, bolje prikazuju titlove sa našim slovima, obezbeđuju dodatne funkcije za brzo pronalaženje željenih trenutaka u filmovima, a pri tom su bešumni i zauzimaju mnogo manje prostora od (čak i malog) računara. Često ih kupe i oni koji već poseduju takozvani pametni (Smart) televizor. Eto još jednog daljinskog upravljača na vašem stočiću.

Ako volite igre, konzola kao što je Xbox ili PlayStation istovremeno predstavlja i odličan medija plejer. Konzole nude moćan hardver po neočekivano niskoj ceni, zato što proizvođači očekuju da će vam uzeti mnogo para na igrama, koje nisu jeftine. Ukoliko se uzdržite od kupovanja brojnih igrica, imaćete kvalitetnu reprodukciju za malo para.

Umrežena kuća

Sve je to lepo, ali vam ubrzo dosadi da svakodnevno nosite eksterni disk iz dnevne sobe do računara, kako biste na njega snimili nove fotografije, filmove, muziku… zar televizor ne bi mogao da te stvari čita sa diska vašeg PC‑ja? Naravno da bi mogao, ali je za to neophodna komunikacija opreme u raznim delovima vašeg doma. Potrebna vam je, dakle, mala kućna mreža.

Komunikacija kroz kabl je i dalje najbrža i najsigurnija, pa ako redekorišete ili krečite stan, svakako provucite UTP kabl između računara i televizora. Taj kabl utaknete u televizor ili medija-plejer i tako svi deljeni sadržaji na disku računara postaju dostupni sa televizora; uz to je televizor na Internetu, pa na njemu direktno možete posmatrati sekvence sa YouTube‑a i druge programe koji se besplatno emituju. Eksterni disk vam posle toga nije potreban, pa ga možete iskoristiti za sigurnosno kopiranje važnih (i nevažnih) podataka – backup.

Iako zgodan, kabl nije neophodan – komunikacija se sve češće uspostavlja bežično, a većina modernijih televizora i medija-plejera podržava bežične konekcije; ako ih vaš uređaj ne podržava, dovoljno je da mu dodate jeftini bežični adapter. Pored kompjutera ćete, umesto rutera koji obezbeđuje vezu sa Internetom, postaviti bežični ruter sa antenom, definisaćete nekoliko parametara (važno je da zadate lozinku, kako se komšije ne bi neovlašćeno povezale na vašu mrežu) i za trenutak će čitav stan biti „pokriven Internetom“. Pristupaćete Mreži ne samo sa televizora, već i sa mobilnog telefona (zašto da trošite kvotu za prenos podataka koje nameće mobilni operator, kada u kući već imate neograničeni, flat rate Internet?), tableta, prenosivih kompjutera…

Brže je bolje

Glavni problem sa bežičnim mrežama je brzina pristupa, koja je i dalje znatno manja nego kod komunikacije kroz žicu. Ta brzina je, ako koristite moderne rutere, sasvim dovoljna za prenos video‑materijala, čak i kada se radi o filmovima snimljenim u punoj HD rezoluciji sa okružujućim zvukom. Ipak, ukupni propusni opseg se neminovno deli među raznim uređajima u kući, pa se događa da tablet ili mobilni telefon uspore komunikaciju, što se manifestuje „trzanjem“ slike ili kratkim prekidima. Zato je važno da koristite takozvani MIMO (Multiple‑Input Multiple‑Output) bežični ruter ili, jednostavnije rečeno, uređaj sa nekoliko antena. Kada se za svaku od veza koristi posebna antena (a ruter ih obično ima dve ili tri), svako od ukućana dobija kvalitetniji pristup Internetu i kućnoj mreži.

I tako su mnoge tehnologije koje su razvijane za poslovne primene i prethodno dobro testirane u kancelarijama širom sveta sada našle primenu i u našim domovima. Tehnika brzo napreduje, dolazi 3D televizija, nove višekorisničke igre, multimedijalni servisi i dvosmerna komunikacija sa televizorom kroz Kinect i slične uređaje. Na nama je samo da proverimo koliko slobodnog vremena imamo – tehnika nam omogućava da to vreme provedemo na način koji nam se najviše dopada.

Naš izbor tehnike možete pronaći u specijalnom izdanju PC Pressa – ajtinati.

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Microsoft
Bizit

Twitter