Napredak, ali i problemi | PC Press

Napredak, ali i problemi

Prethodnih meseci uverili smo se u napredak procesa digitalne transformacije domaćeg javnog sektora, ali Srbija treba da uradi još što‑šta da bi se učvrstila u statusu srednje razvijene informatičke zemlje. Naredna godina pokazaće koliko smo spremni za te neophodne korake. Podaci Republičkog zavoda za statistiku i kompanije Mineco Computers pokazuju da su ostvareni značajni IT uspesi u Srbiji – 65,8% domaćinstava ima računar i 64,7% koristi Internet.

Što se tiče kompanija, Internet se koristi u 99,9% firmi, a 45% njih prodaje i kupuje robe i usluge preko Mreže. Portal eUprava ima oko 500 elektronskih servisa koje koristi oko 1,5 milion građana. Više od milion građana koristi portal eUprava prilikom registracije vozila, uzimanja izvoda iz matičnih knjiga, zakazivanja termina za vađenje lične karte i pasoša i slično. Elektronska građevinska dozvola dobija se najkasnije za 28 dana – ne čeka se više 18 meseci, kako je bilo do pre dve godine. Poreska uprava Srbije prima isključivo elektronske poreske prijave, a za javno korišćenje otvoreno je na desetine javnih baza podataka.

Zbog svega toga Srbija je na svetskoj rang‑listi „pogodnosti za biznis“ napredovala, pa je sa 80. mesta u 2016. godini stigla na 45. mesto. Ovi i drugi slični podaci upućuju na zaključak da je u poslednjih nekoliko godina ostvaren značajan uspeh u digitalizaciji i razvoju informacionog društva i da se Srbija time svrstala u informatički srednje razvijene zemlje. Međutim, dublja analiza raspoloživih podataka ukazuje i na brojne probleme, nedostatke i pre svega na nove zadatke u razvoju informacionog društva i digitalizaciji poslovanja i svakodnevnog života građana.

Ubrzati proces digitalizacije

Nasuprot zadovoljstvu što 65,8% domaćinstava koristi Internet, postavlja se i jedno pitanje: kako je moguće da pri kraju druge decenije 21. veka više od trećine domaćinstava živi bez Interneta? Reč je o milionu domaćinstava koja zbog tehničkih, finansijskih ili obrazovnih problema nemaju Internet i time degradiraju kvalitet svog života. U Evropskoj uniji samo oko 10% domaćinstava ne koristi Internet. Država mora da preduzme mnogo efikasnije mere za omasovljenje korišćenja računara i Interneta u Srbiji.

U Srbiji 25% preduzeća nema Web sajt, 81% ne koristi ERP softver za integrisanje poslovanja (proizvodnja, prodaja, računovodstvo, marketing…) i 59,7% ne koristi Internet za prodaju proizvoda ili usluga. Ovi podaci pokazuju da, i pored nespornih uspeha nekih preduzeća, postoje i ona koja nedovoljno koriste tehnološke potencijale informacionog društva i time štete pre svega sebi, ali i usporavaju razvoj svoje ekonomije i države.

Izvoz informacionih usluga i softvera raste svake godine i on je 2015. iznosio 720 miliona evra. I pored toga, od 2008. domaće IT tržište stagnira na oko 420 miliona evra. Samo oko 250 kompanija stalno zanavlja i unapređuje svoju hardversku i softversku opremu, dok je kod ostalih taj proces usporen, pre svega zbog teške ekonomske situacije, što se loše odražava na konkurentnost i sposobnost za razvoj i rast. Zato se očekuju državne podsticajne mere koje će uticati da se razvoj primena savremenih IKT ubrza.

U Srbiji postoje IT stručnjaci koji znaju najnovije tehnološke trendove u informatici (IoT, cloud, Big Data, Open Data…), ali se pokazuje da svega nekoliko kompanija razvija svoje informacione sisteme oslanjajući se u potpunosti na pomenute tehnološke trendove. Jedan od novih trendova jeste i razvoj „industrije 4.0“. Privredna komora Srbije, Mašinski fakultet u Beogradu i Društvo za informatiku Srbije organizivali su nekoliko promotivnih skupova, ali se domaća industrija sporo uključuje u taj globalni trend. Uzroci su teška ekonomska situacija, ali i neinformisanost. Vremena nema mnogo – procenjeno je da će za pet do deset godina industrijska preduzeća koja se ne uključe u primenu koncepta „industrija 4.0“ potpuno nestati s tržišta.

Strategija daljeg razvoja

Digitalizacija svih procesa rada u punom je zamahu u svim razvijenim zemljama. Kroz taj proces smanjuju se troškovi i povećava konkurentnost, ali je proces kod nas otežan (i) zbog nedostatka kadrova. Evropi nedostaje oko 900.000, a Srbiji oko 15.000 informatičara. Godinama se ukazuje na to da nastavu informatike treba uvesti u sve razrede u osnovnoj školi i da treba povećati kvote za upis studija informatike na državnim fakultetima. Obe inicijative do sada su nailazile na otpor ili tek deklarativnu podršku. Ipak, nadležna ministarstva najavila su njihovu realizaciju za 2017. godinu.

Mogu se izneti i drugi slični primeri i inicijative koji ilustruju realno stanje i probleme u IKT sektoru i oni predstavljaju poziv da se reaguje. Ukoliko izostanu mere države, Srbija bi mogla da zapadne u teške razvojne probleme. Vlada Republike Srbije usvojila je 17. novembra 2016. Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija za period 2017‑2020. Najavljene su podrška IT preduzetništvu, podsticajna poreska politika, podrška za nastup na stranim tržištima, primene IT‑a u cilju modernizacije, unapređivanje pravnog okvira, razvoj kadrovskog potencijala i druge aktivnosti.

U toku je izrada Akcionog plana s konkretnim merama – on bi trebalo da pođe od realnog sagledavanja stanja i koncipiranja mera koje će doprineti većem uticaju IKT na budući razvoj Srbije. Ostaje pre svega da se vidi koliko će svi ti lepi planovi biti i ostvareni.

Nikola Marković

(Objavljeno u PC#239)


Case Study Show 2017
Excel kuhinjica

Twitter