PC Press: Distribuirano računarstvo kod kuće

Folding-slika1 Vaše računare možete uposliti najrazličitijim zadacima, a višak procesorske snage (ili kompletnu kada računar ništa drugo ne radi) možete iskoristiti i da doprinesete boljitku sveta — Aleksandar Rakić

Izraz računarstvo u naslovu teksta najbliže može da opiše celu ideju. Reč je o tome da korisnici personalnih računara određenim naučnim ustanovama doniraju resurse svog kompjutera u obliku skladišnog prostora i procesorske snage. Na taj način te ustanove posao za koji su im potrebni računari obavljaju znatno brže i sa manje novca, a korisnici računara imaju satisfakciju što su pomogli nekom dobrom projektu.

Kako je sve počelo

Iako su prvi projekti ovakvog tipa realizovani tek kasnih devedesetih, ideja o distibuiranom računarstvu se javila još u šezdesetim godinama kada je potreba za što bržim unosom podataka bila od ključne važnosti. Tadašnji računari su obrađivali podatke mnogo brže nego što je korisniku mogao da ih unese pa je morala biti zadovoljena potreba da više korisnika, jedan za drugim, radi na istoj mašini.

Sa pojavom bržih računara i padom njihove cene to je polako smanjeno, ali je i dalje zadržano, sa idejom da se iskorišćenje svih resursa jedne mreže računara (pa i Interneta) podigne. Danas se doniranje resursa obavlja vrlo lako – preuzmete sa Interneta aplikaciju vezanu za projekat kojem želite da se priključite, podesite koliki deo kapaciteta procesora dozvoljavate da koristi, i aplikacija će raditi u pozadini. Većina aplikacija ima ugrađen i screensaver koji grafički prikazuje proračune koje vaš računar trenutno izvršava, kao i koliko mu je ostalo do kraja obrade tog paketa podataka.

Opšte dobro

Kompanije i ustanove koje propagiraju i koriste ovakav način rada koriste donirane resurse za različite tipove istraživanja namenjenih unapređenju ljudske civilizacije. Ma koliko pompezno ovo zvučalo – istina je. Projekti su uglavnom vezani za proučavanje osobina ljudskog organizma, bolesti koje ga napadaju i načina da se one izleče, te matematici, fizici, astronomiji i drugim granama nauke.

SETI@Home je najstariji projekat distribuiranog računarstva i još uvek je aktivan. Ovaj projekat istražuje postojanje signala poteklih od inteligentnih vrsta iz svemira, a pokrenut je 1999. godine. Najpoznatiji i najviše podržavan projekat ovog tipa pokrenuo je Univerzitet Stenford u Kaliforniji i zove se Folding@Home (folding.stanford.edu) – cilj je da se otkrije na koji način se molekuli proteina savijaju (otud ime Folding) i grade svoje (ne)standardne oblike, a uz to se proučavaju i druge pojave vezane za molekularnu dinamiku. Ovaj projekat je jedan od najrasprostranjenijih i najzastupljenijih, s obzirom na to da u proseku postiže oko pet petaflopsa procesorske snage, a u avgustu 2009. je "probio" granicu od sedam petaflopsa. Poređenja radi, Intel-ov procesor Core i7 965 XE QuadCore postiže 70 gigaflopsa (100.000 puta manje), a za taj stepen podrške zaslužna je činjenica da se bavi medicinski vrlo relevantnim istraživanjem.

Folding ne koristi samo vaš CPU, već i grafički procesor koji postižu mnogo veći broj operacija po sekundi (nekoliko stotina gigaflopsa), ali zato rade sa manjom preciznošću pošto koriste četiri bajta čuvanja decimalnih brojeva (CPU standardno koristi osam bajtova). Za postizanje rezultata od sedam petaflopsa veliku zaslugu imaju i PlayStation 3 konzole, uključene u projekat, jer njih odlikuju snažni grafički procesori. Zvanična statistika pokazuje da Folding@Home svakodnevno pokreće oko 250.000 ljudi.

Globalna procesorska farma

Folding-slika2 Nakon što je projekat Folding doživeo veliki uspeh na Univerzitetu Berkli (gde je započet i SETI@Home), razvijena je platforma BOINC (Berkeley Open Infrastructure for Network Computing, boinc.berkeley.edu). Nakon više godina stalnog razvoja, BOINC je postao odlična osnova za pokretanje projekata distribuiranog računarstva, a prvi koji je pokrenut na novoj platformi bio je Predictor@Home, koji se bavio predviđanjem struktura određenih tipova proteina. U međuvremenu je pokrenuto još projekata, pa korisnici mogu da učestvuju u istraživanjima iz oblasti biologije, fizike, matematike… Neki od projekata sa najvećim brojem učesnika su MilkyWay, Einstein, SETI, World Community, LHC… Trenuto BOINC dostiže oko dva petaflopsa (prema podacima iz jula), a u par desetina projekata učestvuje oko 570.000 korisnika.

Značaj većine projekata u čijem sprovođenju učestvuju volonteri širom sveta je nemerljiv a rezultati se očekuju za nekoliko desetina godina, a možda i ranije. Sve buduće generacije će imati koristi od ovih istraživanja, bilo praktične bilo teoretske, a najlepše je što možete reći da ste deo čitave priče, tako što ste iskoristili višak procesorske snage vaših računara.

PC Press

Srodne vesti

    Nisu nađene srodne vesti

Za ovaj tekst komentari su zakljuċeni.


Microsoft
DevOps Testing
Bizit

Twitter