PC Press: Gde odoše pare? | PC Press

PC Press: Gde odoše pare?

Računari, serveri, mreže… gvožđurija koja, kada se ne upregne, postaje ozbiljan trošak. U preduzeću možete da ih koristite da impresionirate posetioce, umesto pisaće mašine, kao špil karata za pasijans XXI veka ili – kao platformu na kojoj ćete primeniti poslovna rešenja koja štede vreme i novac — Milan Bašić

PCPress-serveri I vrapci o tome već sve znaju – mi trošimo na informacione tehnologije daleko manje od razvijenog, pa čak i od tek nešto razvijenijeg sveta od nas. I koga je briga, jer niko nas ne može da ubedi da ćemo sutra zarađivati više ako potrošimo više na kompjutere! Mogao bih da podelim sa vašim direktorima ovo razmišljanje, ali mi đavo ne da mira – poslednjih desetak godina hvatam se u koštac sa sijaset problema na koje nailazim obilazeći domaća preduzeća. Utisak gorčine pojačava i lutanje po nekim domaćim kompanijama u stranom vlasništvu (čitaj domaćim ispostavama internacionalnih korporacija) – tu sam imao priliku da vidim na delu zašto su informacione tehnologije važne za opšte zdravlje kompanija.

Mnogi će reći da trošenje novca na kompjutere ne donosi novac, ali je rakurs takvog razmišljanja pogrešan, pošto uglavnom kupujemo samo hardver i malo neophodnog softvera koji ne može da se nabavi ispod tezge. Da stvar bude gora, ovaj skromni novac često se neracionalno troši: u koliko firmi ste videli uglavnom neuposlene štampače na svakom koraku? Jeste, udobno je da se ne protežu noge kako bi se došlo do papira a i onako "laser" može da se kupi za manje od 100 evra. A koliko košta štampanje na njemu? Da li je ekonomično, da li možete da smanjite troškove štampe?

Pametna investicija

Ni najbogatiji ne troše pare uzalud – oni ih investiraju u rešenja koja stvaraju uslove za kvalitetnije obavljanje posla i to nužno ne mora da bude skupo. Informacije nastale u poslovnom procesu treba efikasno staviti na raspolaganje onima kojima su potrebne. I danas i sutra… Upravo sam napravio malo istraživanje i pritom generisao Word dokument u kome su sublimirani podaci pronađeni na Internetu. Taj dokument sam snimio na ranije dogovorenu lokaciju u mreži. Kome su sada na raspolaganju podaci prikupljeni tokom jednog radnog dana (u formulu troškova sada treba da ubacimo cenu mog rada na prikupljanju informacija)?

Potrošio sam još desetak sati da, na osnovu prikupljenih podataka, napravim analizu za klijenta. I taj dokument sam snimio, ovog puta u žurbi samo na moj lokalni disk i poslao ga saradnicima i klijentu elektronskom poštom. Za tri meseca treba da se napravi nova, osvežena verzija iste analize, ali avaj, biću tada na godišnjem odmoru. Nema problema, neko drugi će to da uradi, samo još da pronađe prethodnu analizu, izvorne podatke i sve drugo što je ranije prikupljeno sistematizovano, obrađeno uz veliki trud, pažnju i neminovno nastale troškove. Zbog načina na koji upravljamo informacijama u poslovnom sistemu, na ovaj posao će se potrošiti neko vreme, koje opet košta. Ili, ako tog vremena nema, nećemo ažurirati izvorne informacije, nećemo se osloniti na prethodno prikupljeno znanje, zapravo napravićemo proizvod koji po kvalitetu nije ni blizu onoga što bi mogao da bude.

Da li prepoznajete ovu priču? Ni po jada da se ona dešava ponekad, ali ona je svakodnevna rutina i malo po malo, uzalud izgubljeno vreme (čitaj: novac) i proizvod koji umesto da svakim danom postane sve bolji i bolji, postaje sve lošiji. Da budem još konkretniji i da vam podarim argument koji razume svaki direktor: ako preduzeće ima 10 radnika za računarom i ako svaki od njih svakog dana izgubi samo 6 minuta zato što traži nešto što je zabeleženo na diskovima ili se nalazi u arhiviranoj elektronskoj pošti, ali ne zna gde je. To je sat vremena dnevno ili 1,33% ukupnog raspoloživog vremena. A to je optimistična verzija priče – sklon sam da tvrdim da se na ovaj način izgubi i do 20%, odnosno pošto niko nije spreman da bude tako uporan u potrazi za nečim "što je onomad bilo" – kvalitet rada neumitno pada praktično za istu meru.

Eto gde informacione tehnologije mogu da nam donesu boljitak. Ili, da se vratim na početak razmišljanja: ako mi, kako IDC kaže, trošimo 121 dolara po glavi stanovnika na IT, a prosek Evropske unije je 914 dolara, onda oni sigurno ozbiljan deo tih para utroše na uvođenje raznih tehnologija koje povećavaju efikasnost poslovanja. Niko ne može da me ubedi da imaju toliko bolje računare u kući ili na poslu. Ni štampače, ni monitore, ni tastature. Dobro, kupuju više softvera od nas, ali i kada to uračunam, teško da zdrav razum dozvoljava da prekoračim magičnu granicu od 500 dolara po glavi stanovnika.

Pa gde odoše onda tolike pare? U stvaranje uslova da se komunikacija sa saradnicima i partnerima učini kvalitetnijom i efikasnijom. U što manje troškove eksploatacije resursa kompanije, a pod njima mislim na ljude, robu, mašine, zgrade i informacije svih mogućih vrsta. A ako mislite da se radi o nekoj novotariji, debelo se varate jer od kada je sveta i veka, svi koji su napravili neki pomak i bili bolji od drugih su radili isto. Jedino što je to nekada onima koji su imali, zbog cene i komplikovane tehnologije davalo prednost na duge staze, dok danas slobodno mogu da kažem da postoji nekoliko hiljada preduzeća u ovoj našoj Srbiji koje bi mogle da investiraju, samo ako spoznaju zašto to treba da urade.

Novo vreme

Zato sam odlučio da zajedno sa Vladimirom Cerićem presavijem tabak i pokušam da vam podarim poneku ideju kako bi mogli da učinite koji korak više na putu ka uspešnom poslovanju. Predstavićemo vam neka rešenja za koje smo se sami uverili da funkcionišu. Biće reči o tehnologijama današnjice i bliske nam budućnosti, a nećemo se libiti ni da se upustimo u kontroverzna razmišljanja. Zašto da ne, upravo taj iskorak iz ustaljenog i konvencionalnog toka može da bude nešto što će nam biti najznačajnije.

Za početak, biće reči o osnovi svega – platformi na kojoj će vaša kompanija da radi. Windows Server 2008 nije jedini izbor, ali na polju malih i srednjih preduzeća je dominantan. A on donosi u odnosu na predhodne generacije radikalna unapređenja koja kada se dobro iskoriste apsolutno vrede svaku paru koju na njih potrošite. Postoji i druga opcija koja vam može puno toga da ponudi, a zove se Linux. Kažu da je besplatna u šta ne verujem jer ništa što treba da zaradi pare nije besplatno. Dobro, da ne preterujem, sigurno bi analiza, a i njima ću da se pozabavim kada dođe vreme pokazala da je Linux jeftiniji od Windows Server-a u trenutku kada treba da ih uvedete u svoj poslovni sistem. Jedina je stvar što nikako da to postane prioritet kada govorimo o sistemima sa manje od 250 međusobno povezanih računara i to ne kod nas nego svugde u svetu. Mada, stara izreka kaže "nikad ne reci nikad"…

PC Press


Enjoy.ing
ekapija

Twitter