Razbijanje mitova na srpski način | PC Press

Razbijanje mitova na srpski način

u petak, 27. januara, u StartIt centru u Beogradu, organizovana je panel diskusija pod nazivom “Ćirbasters 2”, povodom obeležavanja pete godišnjice ćiriličkog .СРБ domena, a u organizaciji RNIDS-a. Moderator je bio Aleksandar Gajšek, autor i voditelj emisije “Agape” na RTV Studio B, a učesnici diskusije, Tijago Fehejra (Thiago Ferreira), direktor marketinga udruženja “Srbija za mlade”, Uroš Nedeljković, advokat i putnik, mr Vlado Đukanović, lingvista, i Dušan Stojičević, predsedavajući “Cyrillic Generation Panel” pri ICANN-u.

Korišćenje ćiriličkog pisma u svakodnevnoj pisanoj, pa i u komunikaciji na Internetu, nije odraz nacionalizma, već poštovanja svog jezika, onako kako svi narodi širom sveta cene svoj identitet. Tokom panela analizirali su pet najčešćih izgovora za nekorišćenje ćirilice, dopunjujući time listu netačnih mitova o upotrebi našeg nacionalnog pisma, a koji su pobijeni na isti ovaj dan prošle godine, na prvom događaju “Ćirbasters”.

Izgovor br. 1: “Lakse mi je da pisem osisanom latinicom…”

Tijago Fehejra je Brazilac koji se zbog ljubavi pre pet godina preselio u Srbiju. Za to vreme naučio je vrlo dobro da govori srpski jezik, kao i da koristi ćirilicu, koju smatra “egzotičnom” ali i jedinstvenom, i nije mu jasno zašto se naš narod odriče svoje autentičnosti. “Ako Brazilac može da nauči i da upotrebljava ćirilicu, onda ne razumem zašto bi nekome sa srpskog govornog područja bilo teško da je koristi”, prokomentarisao je Fehejra prvi mit o ćirilici.

Jednostavnost upotrebe ne može biti opravdanje za korišćenje “ošišanog latiničnog pisma”, saglasan je sa njim Vlado Đukanović, jer svejedno je da li ćete na računaru pritisnuti tipku “s” ili “š” – neko dugme svakako morate da pritisnete. “Možda je problem u nepoznavanju tehnologije jer mnogi ljudi ne znaju kako da na pametnim telefonima uključe ćiriličko pismo, i zato je važno informisati narod o velikom napretku tehnologije kojem upravo svedočimo, a koji nam omogućava čak i da softveri prepoznaju verbalni srpski jezik i pretvaraju ga u tekstualni”, smatra on. “Ćirilica više nije bauk, Gugl ali i mnoge druge kompanije prilagodile su se multikulturalnom okruženju i sada možete čak i engleski jezik pisati ćirilicom a da vam pretraživači izbacuju tražene stavke”.

Izgovor br. 2: “Po Ustavu su oba pisma ravnopravna…”

Ova urbana legenda nije tačna – član 10. Ustava Republike Srbije kaže da je u našoj zemlji u službenoj upotrebi ćiriličko pismo, dok se službena upotreba drugih pisama uređuje zakonom. Na pitanje zašto se onda ponekad ni u službenoj upotrebi ne koristi ćirilica, advokat Nedeljković odgovara da iako je ona predviđena Ustavom, za kršenje ove odredbe nisu predviđene sankcije: “Zato što nema ni kazne ni podsticaja, svako može da radi onako kako želi, a kod nas se to često izvitoperi pa iz straha da ne budemo označeni kao nacionalisti mi koristimo uglavnom latiničko pismo”.

Pravna regulativa mora dodatno da se uredi, saglasan je Đukanović, jer se u ovoj oblasti pozivamo na Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisama, izvorno napisan još 1992. godine, kada smo pripadali drugoj državi. Takođe, institucije bi trebalo da povedu više računa o službenoj upotrebi ćirilice. Neke zemlje idu i dalje od nametanja svog pisma samo institucijama, pa tako Rusija propisuje da i logotipi inostranih kompanija u ovoj zemlji moraju da budu na ćiriličkom pismu, kaže Stojičević, podsećajući na cirkulisanje fotografija sa ćiriličkim logom Mekdonaldsa po Internetu.

Izgovor br. 3:”Meni je ta ćirilica odraz nacionalizma…”

Pojačana upotreba latinice u Srbiji nije posledica širenja Interneta, već ima mnogo dublje korene, smatra naš poznati lingvista Vlado Đukanović, i podseća da se do Drugog svetskog rata na ovom prostoru pisalo uglavnom ćirilicom: “Međutim, šezdesetih godina prošlog veka, kada se Jugoslavija više otvorila prema Zapadu, počeo je prodor nekih novih proizvoda a sa njima i kulturnih i vrednosnih obrazaca. Tada je upotreba latinice postala stvar prestiža. To je kasnije poprimilo neke neverovatne razmere, pa tako danas svaki kiosk pljeskavice zove burgerima, iako mi imamo izvornu reč za ovu vrstu jela. Insistiranje na korišćenju ispravnog srpskog jezika i pisma nije nacionalizam, već nešto što bi trebalo da bude normalno, zarad jednostavnije i kvalitetnije komunikacije”.

Izgovor br. 4: “Ne možemo sa ćirilicom u Evropu i svet…”

Ako su jedan od prvih kontakata sa inostranstvom putovanja, onda se pismo može posmatrati i kroz prizmu turizma. “Strancima je svejedno kojim ćete pismom u Srbiji pisati jer oni većinom ne razumeju srpski, bilo da je na latinici ili ćirilici”, rekao je Uroš Nedeljković. Naravno, turistima treba prilagoditi table sa obaveštenjima, ali uz očuvanje našeg nacionalnog pisma, kao što to radi veliki deo razvijenog sveta, saglasni su učesnici diskusije. Što se tiče našeg odlaska u svet, a pre svega ulaska u Evropsku uniju, ulazak u ovu zajednicu država nije uslovljen odricanjem od sopstvenog pisma. Unija uvažava nacionalne raznolikosti te su pisma raznih naroda našla svoje mesto i na zajedničkoj valuti – evru, kaže Đukanović i dodaje: “Ali treba biti realan. Iako i Grci i Bugari imaju svoja slova na evru, njihove države nisu ravnopravne sa jednom Nemačkom ili Francuskom. Tako je uvek bilo, i biće, i zato ne treba ovu frazu koristiti kao opravdanje za odricanje od ćirilice”.

Izgovor br. 5: “Pa ne radi vam ta ćirilica u mejlovima…”

Najveći napredak u korišćenju nelatiničkih slova na Internetu postignut je u oblasti domena, kaže Stojičević, podsećajući da kod nas domen .СРБ funkcioniše veoma dobro. “Još uvek ima određenih problema kada se radi o i-mejlovima na drugim pismima ali na tome se već godinama radi. Indija, Rusija i Kina imaju mejlove koji sa obe strane znaka @ imaju njihovo pismo, i koji funkcionišu i van lokalnih mreža. Mi imamo funkcionalne mejlove koji na levoj strani od znaka @ imaju ćiriličko pismo, ali cilj nam je da uspostavimo standard koji bi omogućio da cele i-mejl adrese budu na ovom pismu. U tom procesu svi moraju uzeti aktivno učešće – ne samo oni sa nelatiničkog govornog područja, već i primaoci ovih mejlova iz inostranstva, a za to je potrebno vreme”, rekao je predsedavajući “Cyrillic Generation Panel” pri ICANN-u i dodao da bismo u nekoj bližoj budućnosti mogli da očekujemo globalno rešenje ovog problema.


Asus


Manpower

Enjoy.ing

Twitter