Sajtovi za nalaženje partnera se ne oslanjaju na naučne principe

Sajtovi za nalaženje partnera postaju sve popularniji. Međutim, grupa psihologa i sociologa tvrdi da takvi sajtovi ne koriste stroge naučne metode. „Takve kompanije ne žele da iznesu u javnost svoje algoritme za spajanje potencijalnih partnera i niko ne zna kako oni izgledaju. Moguće je da imaju neku magičnu formulu koje se niko još nije dosetio, ali nemamo dokaze za to“, istakao je Hari Rajs, psiholog s univerziteta Ročester.

Rajs i grupa psihologa i sociologa posvetili su celu deceniju proučavanju onlajn traženja partnera i napravili su više od četiri stotine studija na tu temu. Oni su došli do zaključka da online dating postaje sve popularnije. Recimo, početkom devedesetih je samo jedan odsto Amerikanaca upoznao partnera preko specijalizovanih servisa. Taj broj se do 2005. popeo na trideset sedam odsto, a već 2009. se dvadeset dva odsto heteroseksualnih i šezdeset jedan odsto homoseksualnih parova upoznao preko interneta.

Ono što smeta Rajsovoj grupi je tvrdnja nekih sajtova da spajaju partnere na osnovu naučnih algoritama. Recimo, eHarmony tvrdi da se prilikom spajanja mogućih partnera oslanjaju na čak dvadeset devet faktora. Rajsova grupa to upoređuje s farmaceutskom kompanijom koja reklamira lek, ali ne želi nikome da otkrije šta se sve nalazi u njemu. Ljudi zbog takvih tvrdnji mogu pomisliti da će zaista naći savršenog partnera, što može dovesti do nerealnih čak i destruktivnih stavova prema vezama. Ako veza ne krene željenim tokom, pojedinci mogu postati frustrirani i nesigurni u sebe. Zato preporučuju podjednaku uzdržanost kao i prilikom upoznavanja u kafiću ili u radnom okruženju. Sajtovi nude veliki izbor potencijalnih partnera za veoma kratko vreme, što je svakako prednost u ovom vremenu u kojem se brzo živi, ali psiholozi savetuju oprez.

Izvor: ComputerWorld


Enjoy.ing
Excel kuhinjica

Twitter