Slavko Matić – Pankburaška banda Zbogom Brus Li

Bend Zbogom Brus Li osnovan je 1992. godine. Tada je to bio melodični pank rok (klasična rok postava: gitara, bubanj, bas, vokal) sa Frank Zappa momentima i previše heavy gitarom. Tamburaši se pojavljuju još na prvom demo snimku, ali nisu inkorporirani potpuno u bend sve do četvrtog albuma.

Prvi album ”Penk Punk Pink Pank Ponk” pojavio se 1995 godine, rugi album ”Zlobro” 1997 godine, a bend je učestvovao u kultnom filmu Želimira Žilnika ”Маrble Ass” 1994. godine. Od samih početaka pa do danas imaju saradnju sa Predragom Peđom Vraneševićem, kao savetnikom, producentom, aranžerom i pozadinskim vokalom. Treći album iz 1999. godine ”Hogli Vogli Rok” u izdanju ”Zmajevih dečijih igara” prvi je pank rok album za decu na ovim prostorima, а i mnogo šire. Od 2000. do 2005. godine sledi pauza usled završavanja fakulteta, zaposlenja, ženidbi, očinstva, zasićenja, odmora i razočarenja. 2005 godine kreće nova faza u radu benda, sa novim konceptom. Starim članovima, pevaču Shaka Zulufu i gitaristi Smuku pridružuju se sveže tada još uvek mlade snage Kostabass na Begešu, Pelencio de Bankroti na tamburici te Marta Telepčanka na bubnjevima. Kreće pankburaška faza koja traje do danas. 2008. godine izlazi album ”Ukleti Salaš” za PGP RTS. 2012. godine bend slavi 20 godina postojanja i tome u čast izdaju LP nosač zvuka, maxi singl ”Kokainka”, na kome gostuju kantautori Nikola Pejaković Kolja i Bobo Knežević. Bend je do sada imao stotine nastupa po teritorijama cijele bivše SFRJ, uključujući i Italiju, Mađarsku, Austriju, Nemačku, Poljsku i Rumuniju.  Jedan je od desetak najpopularnijih novosadskih bendova svih vremena.

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Računari su omogućili gomili i kvalitetnih ali isto tako i akvalitetnih ljudskih bića da se muzički izraze. Za mene to nije glavni problem već činjenica da sada svega ima previše, pa i ono što valja gubi magiju.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kao što rekoh, za mene main problem jeste količina. Ili sam samo omatorio.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Razliku je moguće čuti. Ja kao polu-muzičar uvek ću staviti kvalitet pesme ispred kvaliteta zvuka. Mada se pesma lošije doima kada je zvuk krnji.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalija je neumitnost i moramo se pomiriti š’njome.  Kada smo snimali digitalno, lakše smo ubacivali zeze  i efekte, ali uvek bi birao analogno, duševnije je.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Činjenica je da je stara predkompjuterska era pravila od muzičara bogove koji hodaju zemljom, što nije baš u potpunosti realno niti pravedno. Sad kada je sve svima dostupno i muzičar je ispao običan čovek-mučenik. Problem je što računarska era daje jednake šanse i mediokritetima, a bogami i ispodkritetima, pa imamo često da upravo takvi, raznim smicalicama i manipulacijama, izbiju u prvi plan što nekada, ipak, nije moglo. Ono što je, pak dobro, jeste da danas zahvaljujući prenatrpanosti sve traje kratko, pa tako i loše pojave.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Uvek možeš da napraviš dobru pesmu, pa i u kućnim uslovima. Mada je i to teže, jer sve dobre pesme već su napravljene. Ali ja sam retro čovek, ne pitajte mene.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Elektronska muzika je ravnopravan muzički žanr kao, uostalom, i narodnjaci. Njen problem je više ideološke prirode, jer je sa njenom ekspanzijom obesmišljavanje muzike kao buntovnog, subverzivnog činioca dovedeno do maksimuma. Od šezdesetih godina naovamo subverzivnost muzike u konstantnom je padu. Tu ni pank nije puno pomogo.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Običan slušalac ne može da primeti da li je instrument pravi ili nije, ali može da oseti hladnoću koju nije u stanju da objasni.  Ali elektronika nije prvi ‘’hladan’’ žanr u popularnoj muzici. Neki baš tako vole.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Neće autorska prava nikad više biti ono što su bila. I to bi bilo u redu ako bi primarna posledica računarske ekspanzije bilo tzv ‘’ulevljavanje’’ civilizacije u najpozitivnijem smislu, ako me razumete. Ali novo doba, nasuprot smanjenja profita u kreativnim industrijama donosi enormno povećanje istog u manje kreativnim masovnim segmentima. Manekenke, starlete, pop pevači, sportisti, političari, sumnjivi bogataši i slični psihijatrijski slučajevi izbačeni su, potpuno nezasluženo, u prvi plan. To je loša vest glede istinskog prosperiteta, sa računarima ili bez njih. Računari mekšaju revolucionarni duh i to je sa moje strane, najveća zamerka njima.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Ne, “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Apsolutno da.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Apsolutno ne.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Ove godine ZBL ekipa izbacila je luksuznu foto-monografiju o dosadašnjem radu benda sa preko 5000 fotki, a za početak sledeće godine očekuje se dokumentarni film o grupi. Za 25 godišnjicu biće album, a onda može i u penziju. Ove godine smo bili najaktivniji novosadski bend, odmah posle Atheist Rep-a, i to je nešto.

Predrag Jovanović

Računajte na računare