Specijalni efekti iz devetnaestog veka | PC Press

Specijalni efekti iz devetnaestog veka

melies U istoriji kinematografije, postoji nekoliko ljudi koji su neopravdano zaboravljeni, a jedan od njih je i Džordž Melije (Georges Méliès). Bez preterivanja možemo reći da je on izmislio skoro sve što se tiče filmova-filmski studio, kinematografske žanrove, scenarija, mehaničke i hemijske tehnologije i možda najupečatljivije – specijalne efekte. U svemu što je radio bio je pionir, i sve je radio sa takvom maštom i umešnošću da su mnoge velike filmadžije kao što je Čaplin, u njemu pronašle svoju inspiraciju.

Méliès je bio izuzetno svestrana ličnost, pa je osim filma uspešno radio kao dizajner, karikaturista, dekorater, mađioničar, glumac, producent i prodavac igračaka. Da je pratio porodičnu tradiciju verovatno bi postao obućar u Parizu. Ali, svet spektakla i magije ga je privukao i on od para dobijenih za porodični biznis kupuje teatar čuvenog Roberta Hudinija, francuskog mađioničara. Ubrzo posle toga, 1885. je pogledao prvu javnu predstavu braće Limijer i to je zauvek promenilo njegov život.

Osnovao je filmsku kompaniju, Star-Films, i uveo neke nove pojmove u filmski studio kao što su (prirodno i veštačko) osvetljenje, pokretne scene, garderobe za glumce… Tada je razvio i ono po čemu je najčuveniji – specijalne efekte. Neki od modernih režiserskih procesa su rođeni upravo u Melijeovom studiju npr. isecanje kadra, stop-motion, nestajanje i vraćanje, grafička manipulacija na slici, optičke iluzije…

Rezultat njegovog stvaralačkog žara, bilo je preko 500 filmova, u početku kratkih, ali kasnije i dužih. Mnogi od njh su jednostavno nestali, a priča se da je Melije, na našu nesreću, lično uništio dosta svojih filmova u nastupu besa.

Film koji mu je doneo slavu bio je neobično dugačak za ono vreme – 14 minuta. U pitanju je “Putovanje na Mesec” (“Le voyage dans la Lune”) iz 1902, inspirisano Žil Vernom. Fantastična slika rakete koja sleće u oko Meseca je jedna od ikona filma dvadesetog veka. Inače, svi Melijeovi filmovi su imali tu dozu magije i fantastike, koju je Melije pokupio radeći kao mađioničar i iluzionista.   

 

Takođe, i horor filmovi duguju svoje postojanje Melijeu. “Đavolja kuća” (Le Manoir du diable (1896)) je prvi film ovog filmskog žanra. Interesantno je da je Tomas Edison kopirao ovaj film i preneo ga u SAD, gde je doživeo veliki uspeh (pa i finansijski). Edison (baš iznenađujuće) nije platio bilo kakvu nadoknadu Melijeu.

 

 Georges Méliès - the master of special effects

 

            Prvi filmski studio:

 Georges Méliès - the master of special effects

 

Ubrzo posle toga, 1913. Melijeova filmska kompanija upada u bankrot, potisnuta od strane velikih francuskih i američkih studija. Melije nije shvatao vrednost svojih filmova, pa je dosta filmske trake pretopljeno i ubačeno u potpetice vojničkih čizmi tokom rata. Takođe, velika većina filmova je reciklirana. 
Kada je izašao iz filmskog posla, Melije je karijeru nastavio kao prodavac igračaka na Monparnasu. Tek 1932. je dobio zasluženo priznanje i odlikovan je ordenom Legije časti.

Izvor: ObviousMag, Wikipedia


Enjoy.ing

Twitter