Šta je 5G

Tehnologije koje će se koristiti u mrežama pete generacije tek treba da budu definisane. Međutim, to ne sprečava ni proizvođače čipova, ni telekomunikacione kompanije da naveliko raspravljaju o njima…

5g-worldIako 4G mobilnu mrežu koristimo tek par godina, svi mobilni operateri već pričaju o 5G mreži. Lako je raspravljati o njoj jer se skoro sve svodi na pretpostavke, budući da ni zvanična definicija 5G mreže još ne postoji. Upravo zato se dešava da svi pričaju mnogo više, trudeći se da svojim viđenjem utiču na buduću definiciju i standarde za 5G. Naravno, veći uticaj bi svakome od njih obezbedio i višu poziciju u hijerarhiji 5G lidera. Pokušajmo da zavirimo u taj svet tračeva i glasina, gotovo jednako zanimljiv kao život Kardašijanovih. Dobro, možda ne baš toliko…

Po nekim, pomalo trivijalnim stvarima, 5G mreže podsećaju na startape. Uložiće se ogromne pare, svi se slažu oko toga šta treba da ispune, ali da li će u tome uspeti – niko nije siguran. Mi ipak verujemo da hoće, jer za razliku od startapa u kojima bi neko želeo da bude „sam svoj gazda“ tuđim parama, oko projekta 5G okupilo se preko 80 velikih igrača, od proizvođača opreme do telekom operatera, u organizaciju Next Generation Mobile Networks Alliance. Svi oni imaju sopstvene interese i svako od njih bi verovatno voleo bar neki patent u 5G sferi koji bi mogao da naplaćuje ostalima, ali sigurno im je zajednički interes da nova mreža pokrene novi talas proizvodnje prijemnih i predajnih uređaja koji će svima doneti profit.

1G, 2G, 3G, 4G, 5G

“G“ u oznaci 5G označava generaciju bežične tehnologije. Iako je većina generacija tehnički bila definisana mahom kroz brzinu prenosa podataka, svaka je označila i prekretnicu u načinu kodiranja signala ili emiterskog interfejsa (air interface) koji ih je činio nekompatibinim s prethodnom generacijom.

Mreža 1G (naziv je dobila tek s izlaskom potonjih mreža) je još uvek analogna celularna mreža. Tehnologije 2G mreža, poput CDMA, GSM i TDMA, bile su prve celularne mreže s digitalnom tehnologijom prenosa podataka. 3G tehnologije (EVDO, HSPA i UMTS) podižu brzinu prenosa sa oko 200 kbps na nekoliko megabita u sekundi. Najzad, 4G tehnologije WiMAX i LTE predstavljaju sledeći nekompatibilni korak koji brzine prenosa podiže na nivo stotina megabita, pa čak i do nivoa gigabitnog prenosa podataka.

Peta generacija mreža mora da ima mnogo veći kapacitet, da obezbedi prenos veće količine podataka uz mnogo manje kašnjenje (latency) nego postojeće celularne mreže. Tehnologije koje će biti upotrebljene da bi se sve to ostvarilo tek treba da budu preciznije definisane, ali oko nekih stvari su već gotovo svi saglasni.

Mreža malih ćelija

5G mreže upotrebljavaće enkodiranje OFDM, koje je prilično slično onom koje već upotrebljava LTE. Ipak, emiterski interfejs će biti dizajniran za mnogo niže vreme kašnjenja i za mnogo veću fleksibilnost po pitanju mnogih parametara. To podrazumeva korišćenje raznih frekvencija, od sadašnjih nižih televizijskih kanala do milimetarskih talasnih dužina koje su u stanju da prenesu velike količine podataka. Takođe, 5G će obuhvatiti WiFi kao ravnopravni deo celularne mreže ili će ga koristiti za protok LTE kodiranih podataka preko WiFi mreže, što se naziva LTE Unlicensed.

Mreža pete generacije će pre biti skup malih ćelija, poput kućnih rutera, pre nego mreža velikih baznih stanica koje pokrivaju veliki prostor. Razlozi leže u visokim frekvencijama koje se koriste, ali i u tome da se poveća kapacitet mreže (broj priključenih uređaja). Ovako osmišljena mreža bi trebalo da poveća kapacitet četiri puta u odnosu na 4G.

Što se tiče „inteligencije“, AT&T je zagovornik ideje da se uvede edge inteligence – čime bi se rubnim, manjim ćelijama dala veća autonomija u rutiranju podataka, a time i smanjila latencija mreže. Ako se sve ovo ostvari, 5G mreža mogla bi da ponudi brzine reda 20 Gbps uz kašnjenje od svega 1 ms. A šta se sve može uz mrežu oakvih parametara – maštajte do sledećeg nastavka u kome ćemo dati nekoliko primera.

Voja Gašić

(Objavljeno u časopisu PC#237)

Tagovi: , , ,