U čemu se krije potencijal infografika?

U današnjoj digitalnoj eri kada se ljudima raspon pažnje sve više smanjuje, mnoge organizacije se sve više okreću kreiranju infografika kako bi preneli kompleksne informacije svojim potrošačima ili korisnicima. Imajući  istovremeno u vidu koliko se slike lako dele i prenose na društvenim mrežama, očito je da infografici postaju jedan od najefektnijih formi sadržaja pomoću kojih se „dosadne“ i kompleksne informacije mogu interpretirati na interesantan način.

Ako čitate blogove, novine, magazine ili provodite vreme na društvenim mrežama sigurno ste nekad naleteli na infografike – „samodovoljne“ slike koje sadrže suštinu neke obimne priče ili koncepta već na prvi pogled. Međutim, koja je njihova svrha? Kombinujući „dosadne“ podatke sa dizajnom infografici prenose kompleksne informacije publici na način na koji se sadržaj može brzo konzumirati i lako razumeti. Takođe imaju vrlo široku primenu u polju edukacije, a i mnogo se lakše „čitaju“. Najčešće forme infografika su statistike ili grafikoni, liste, hronologije, procesi, ideje, geografije/lokacije, poređenja, hijerarhije, rezimei, veze tj. povezani koncepti, tabelarni prikazi itd. Verovatno ste se već setili nekih primera od navedenih. Infografici se mogu naći i u tradicionalnim medijima poput novina i magazina, ali i kroz digitalne kanale, a društvene mreže su doprinele njegovoj popularizaciji. Iako se može učiniti da su postali fenomen tek sa razvojem interneta, oni su se upotrebljavali na različite načine kroz istoriju kako bi se prenele informacije, priče ili određeno znanje. Međutim, tek je sa razvojem interneta njihovo korišćenje postalo više demokratizovano, a njihova upotreba se proširila na mnoge druge oblasti izvan tradicionalnog obrazovanja i tradicionalnih kanala komunikacije.

Budući da je otprilike 50% ljudskog mozga direktno ili indirektno povezano za vizuelnim funkcijama, ljudi mogu mnogo brže da procesiraju infografik obogaćen bojama i slikama za razliku od „običnog“ teksta. Slike se takođe procesiraju odjednom, dok se tekst procesira linearno. Prednosti ima mnogo, a neke od najvažnijih karakteristika i razloga zašto ih treba koristiti naročito u oblasti edukacije su sledeći:

Lako se konzumiraju

Budući da ljudi sve više i više informacija konzumiraju online, veoma je važno razumeti kako se proces interakcije sa digitalnim podacima razlikuje od interakcije sa štampanim materijalom. Postoji tendencija ka skeniranju i ovlaš čitanju sadržaja online. Prema istraživanju Jakoba Nilsena prosečna osoba pročita samo 20% teksta na web stranici. Prosečno vreme provedeno na sajtovima takođe je u sve većem opadanju. Ljudi su takođe počeli da više kalkulišu svojom pažnjom. Kada primete određen sadržaj, oni investiraju određeno vreme i svoju mentalnu energiju, a potom odlučuju da li će se još više investirati u zavisnosti od toga koliko ih je sadržaj zainteresovao. Tehnologija velikim delom diktira kako i koliko brzo komuniciramo i konzumiramo sadržaje. Upravo zbog toga što smo stalno „stisnuti“ sa vremenom, jasan i koncizan sadržaj upakovan u infografik predstavlja jedan od imperativa.

Lako se dele

Još jedna važna mogućnost online komunikacije je i mogućnost deljenja. Danas ne moramo biti programer da bismo ugradili vidžete na digitalnim kanalima, međutim, samo deljenje sadržaja je više postalo pitanje ponašanja i namere čitaoca/korisnika, nego što je pitanje tehnologije. Mnogi ljudi nemaju naviku da dele neki sadržaj ako ga nisu pročitali, a istovremeno zbog nedostatka vremena i pažnje mnogi nemaju ni mogućnost da čitaju duge, opsežne tekstove. Ljudi takođe oklevaju da dele previše duge tekstove ili video sadržaje zbog male mogućnosti da će to drugi pročitati ili odgledati, a suština je često otkrivena na samom kraju. Zbog toga su infografici izuzetno praktični. Kada osoba deli infografik ona ne očekuje od drugih da provedu čitavih 15 minuta iščitavajući tekst. Suština poruke je sumirana u infografiku i svako može da je procesira mnogo brže ili čak istog momenta. Ako je suština poruke interesantna ili korisna velike su šanse da će i biti podeljena. Naravno, postoje i izuzetno kompleksni infografici koje se ne mogu „pročitati“ brzo, ali su svejedno prijemčljiviji od običnog teksta.

Vizuelno su stimulativni

Estetika je još jedan od razloga zašto su infografici odličan format za pakovanje sadržaja. Današnji digitalni svet karakteriše neprestano takmičenje u privlačenju pažnje drugih. Bilo da je u pitanju organizacija, bilo da je u pitanju pojedinac ljudi postavljaju ili delje sadržaj online mahom u cilju privlačenja pažnje. Infografici u tom smislu predstavljaju novi potencijal kojima ljudi mogu da se izdvoje od drugih i prikažu jedan sasvim originalan, upečatljiv, vredan i koristan sadržaj.

Mane infografika se takođe kriju u njegovim prednostima. Naime, tekstovi su uglavnom duži, obuhvatniji, zahtevaju više vremena i samim tim mnogo više uključuju čitaoca i stimulišu ljudsku imaginaciju. Ništa ne može da zameni tekst. Međutim, budući da živimo u eri informacija i nedostatka slobodnog vremena, infografici omogućavaju da se ljudi zainteresuju za neku temu, a kasnije po potrebi još više je istraže. Oni takođe služe da se sumiraju podaci koje možda već znamo, ali nam omogućavaju da ih lakše zapamtimo.  Čuli ste da „jedna slika govori više od hiljadu reči“,  ali slično tome, jedna reč se uz pomoć slike može predstaviti na više od 1000 načina. A tek čitav tekst? Taj potencijal treba pametno iskoristiti.Marija Gavrilov

Tagovi: , , , , ,