U jaslama digitalnog marketinga | PC Press

U jaslama digitalnog marketinga

 

Erom novih medija, klasičan advertajzing dobija jedan veliki Seen od publike, a lojalni potrošači teže se stiču jer nisu više tako lakoverni. Da ne budemo u zabludi, kod nas televizija još uvek ima najjači uticaj prilikom odluke o kupovini, a digitalni marketing samo je jedno dugme na košulji advertajzing plana. Možemo i bez njega, ali nekad je dobro da ga zakopčamo.

Photo: mhkmarketing/Flickr

Photo: mhkmarketing/Flickr

Dok u svetu digitalni marketing i budžeti rastu svake godine u proseku za 10 do 17 procenata, kod nas je on još uvek na klimavim drvenim nogama, ali recimo da svake godine pomalo raste kako kompanije postaju svesnije da im je potrebna integracija kanala, kao i činjenica da smo među vodećim zemljama u regionu po učestalosti korišćenja interneta. Naravno, gde je veća publika, tamo su i veći budžeti, tako da možda i nije opravdano previše se nadati da će kod nas ulaganja u digital nešto mnogo rasti.

Ego mišljenje

Pojavom društvenih mreža svako je razvio sposobnost da daje mišljenje koje može biti: argumentovano, neargumentovano, zasnovano na znanju, ali i na neznanju. Možda je najčešći oblik mišljenja na društvenim mrežama „ego mišljenje“ ili u prevodu „daj da i ja nešto kažem na tu temu, nema veze što nisam previše upućen, ako ne kažem, verovatno će onaj smak sveta konačno doći“.

Lakoća izražavanja svakakvih mišljenja uticala je na brendove da se ne ističu na mrežama kako ne bi izazvali bujicu komentara koje je nemoguće ili teško kontrolisati. Za razliku od ego mišljenja, tu su i oni potrošači ili korisnici usluga koji stvarno znaju šta pričaju jer im je internet, ako ne škola, omogućio da saznaju mnogo, te je teže formulisati advertajzing kampanju za pametne potrošače koji će lako pronaći nedoslednost u onome što ste mu prećutali.

Danas je mnogo teže da lažete potrošače i skrivate sitna slova, mada i dalje uspeva. Iako su mnoge kompanije konačno skinule rezu s vrata digitalnog marketinga, i dalje ne žele da rizikuju, pa idu na masovne sajtove, umesto da se pozabave svojom ciljnom publikom i ulažu tamo gde znaju da će oni koji su im bitni nešto čitati ili gledati. Ipak, to su sajtovi s malim posetama, šta će im to? Publika? Ma, kakva publika, daj mi brojke.

Prodaja i digitalni marketing

Borba Davida i Golijata, gde dobro znamo ko je David, a ko Golijat:

  • I šta će meni taj lajk da donese?
  • Bolje da te pare poklonim našim kupcima i da znamo kako će njih 10 kupovati naše proizvode nego da dajem na Google, ko zna kakva je to špijunaža.
  • Ko su uopšte ti ljudi na internetu? Oni verovatno i ne postoje.
  • Šta znače te impresije?
  • Kako ja da budem siguran da će neko ko je video reklamu na nekom sajtu doći kod mene da kupi taj proizvod?
  • Ubedili ste me, ali i dalje sam skeptičan. Možda samo da damo mrvicu i vidimo hoće li prodaja porasti?

 

Story(telling)making

Storytelling je termin koji je postao nezaobilazan u skoro svim digitalnim kampanjama. Dok kod nas postaje sve popularniji, u svetu polako jenjava… Umesto storytellinga, sada na scenu stupa storymaking: brendovi pomažu pričama koje ljudi stvaraju i dele među sobom. Umesto zastarelog modela pričanja priče u jednom pravcu, storymaking radi upravo suprotno – pomaže ljudima da pokažu šta im je zaista važno i na koji način se povezuju sa brendom. Staviti se u položaj kupca izgleda da je najteža matematika.

Činjenica je da smo na ulaznim vratima ditigalnog marketinga i da će još mnogo godina proći dok on ne postane važno dugme na košulji advertajzinga. Iako u ovom tekstu nije obuhvaćen ni deo onoga što predstavlja digitalni marketing, nadam se da će bar neki od vas shvatiti da se ljudi više ne dele na kupce i online publiku, već su vaši kupci online publika. Možda će, ako se potrudimo, uskoro doći vreme kada nećemo samo pričati i pisati o ditigalnom marketingu, već ćemo iz jaslica preći u neku malo stariju, ali još uvek mladu i zelenu grupu.

Autor: JovanaVu