Windows 7: Ozbiljan kandidat (RC, build 7100) | PC Press

Windows 7: Ozbiljan kandidat (RC, build 7100)

Desktop-001 Kandidat za objavljivanje objavljen je 30. aprila, a užurbana doterivanja i lokalizacije kao da potvrđuju glasine da Microsoft sprema Windows 7 RTM verziju za velike OEM proizvođače već za kraj jula, a zvaničnu “retail” verziju za oktobar

Što se tiče lokalizacije, beogradska kancelarija zaslužuje sve pohvale jer se build 7100 na srpskom jeziku pojavio odmah nakon engleskog, a dostignuta lokalizacija je već bila na vrlo zavidnom nivou. Preuzimanje je, kao i obično, organizovano preko sajta connect.microsoft.com, a gužva je (opet kao i obično) bila takva da je prijalo preći na MSDN i TechNet servere. Da su se internet veze za poslednjih par godina dramatično ubrzale, svedoči činjenica da preuzimanje neke od verzija (32, 64-bit, lokalizovane…) traje 2-3 sata, dok su u „vreme Viste“ brojke bile iste, ali su jedinice bile dani. sve u svemu, u nedostatku tradicionalne jagnjetine, bio je to ugodan prvomajski provod.

Ključevi koji se takođe distribuiraju preko connect sajta važe za tri instalacije Windows-a 7 i trajaće do kraja februara 2010. godine, mada je definitivno jasno da će do tada izaći i retail verzija. RC već donosi i unapređenu instalaciju sa izborom verzije koju instalirate. Moguća je nadogradnja Windows 7 beta verzije i Viste, dok ćete za nadogradnju ostalih verzija morati da sašekate konačno izdanje.

PCPress-Win7-SR-Setup-02Verzije se ne razlikuju od verzija Viste, uz dodatak Starter verzije koja postaje jedna od „uzdanica“ Microsoft-a. Naime, netbook i nettop tržište pokazuje izuzetnu vitalnost i veliki rast prodaje u odnosu na ostatak PC tržišta, pa je „lagana“ verzija namenjena upravo ovom segmentu računara. Pomenimo da je Starter verzija ograničena na pokretanje maksimalno tri aplikacije istovremeno (ovo ograničenje je kasnije ukinuto), ali da se posebno pažljivo radilo na optimizaciji kernela u pogledu procesorskih i memorijskih zahteva, da bi Windows 7 nesmetano radio čak i na Atom procesorima sa 1 GB RAM-a. Jedna od nepotrvrđenih glasina oko Windows-a 7 je da će Microsoft proizvođačima nettop, netbook i UMPC računara i MID uređaja ponuditi Starter verziju po ceni od svega 15 dolara. Naravno, sve nas to veoma zanima, pa ćemo koliko za sledeći broj pokušati da instaliramo Starter verziju na neki od mnogobrojnih netbook računara koji su preplavili i naše tržište.

Probajmo

Hardver koji zahteva Microsoft je procesor na 1 GHz, 1 GB RAM-a i 16 GB slobodnog hard disk prostora, dok se zahtevi za 64-bitnu verziju penju na 2 GB RAM-a i 20 GB prostora na hard disku. U oba slučaja morate da imate DirectX 9 kompatibilnu grafičku karticu sa barem WDDM 1.0 drajveroma (Windows Display Driver Model). Iako su ovi zahtevi zapravo „u dlaku“ isti kao i za Vistu, sigurno ćete primetiti da je na identičnom hardveru Windows 7 upadljivo brži od Viste, pa i od Windows XP sistema.

Na više isprobanih konfiguracija, instalacija je u proseku trajala 20 minuta, a na Asus G71 64-bitni Windows 7 se instalirao za nepunih 18 minuta. Ukoliko radite upgrade, zavisno od sistema, instalacija će se produžiti za nekih 4-6 minuta. Pitanja su svedena na minimum o karakteru mreža na koje možete da se priključite (kućna, poslovna ili javna) i regionalnim setovanjima.

Najavom da se ukidaju čuveni Ultimate Extras, Microsoft je većinu testera doveo u nedoumicu, pa smo i mi objavili da se time ukida višejezička podrška – mogućnost da različiti korisnici upotrebljavaju različite jezike korisničkog interfejsa. Naknadno je razjašnjeno da se zaista ukidaju Extras, ali da je višejezička podrška „premeštena“ u redovan repertoar Ultimate verzije. Dakle, ako se odlučite za najskuplju Windows 7 varijantu, vaša napredna deca će moći da se loguju i rade na engleskom, a vi ćete nesmetano moći da koristite svoj desktop na srpskom. Pomenemo i drugu kuloarsku priču koja govori da će Ultimate verzija Windows-a biti skuplja od Ultimate Viste – izgleda da nekome moraju da se uzmu pare za intenzivni razvoj…

VirtualXP1 Sledeće važno pitanje je pitanje kompatibilnosti, jer je to, po procenama analitičara, osnovni razlog slabijeg usvajanja Viste, posebno u poslovnim krugovima. Naime, pravi razlog je što poslovni svet koristi dosta specijalizovanih aplikacija za poslovanje. Te aplikacije nisu uvek pravilil programeri koji se drže pravila Framework-a (okruženja koje čini operativni sistem). Ako poslovna aplikacija neće da radi na propisan način, programeri su skloni da ponekad „zaobiđu“ ova pravila, a to neminovno donosi nekompatibilnost kada se okruženje potpuno promeni kao što je to bio slučaj sa pojavom Viste.

Činjenica je da Windows 7 zadržava pravila okruženja koje je propisala Vista, pa će sve što radi na Visti raditi i na Windows-u 7. Naravno, Microsoft ide i korak dalje, pa je analiziran ogroman broj slučajeva kad aplikacije odbijaju da rade, a uglavnom se radi o nepropisnim pozivima API-ja ili nepravilnoj alokaciji memorije, što je u velikoj meri korigovano za Windows 7, pa se može lako desiti da neka aplikacija koja nije radila na Visti „volšebno“ proradi na Windows-u 7.

Korak dalje je uvođenje posebne Windows XP virtuelne mašine. Ako baš imate aplikaciju koja je „tvrda“ i zahteva XP, Microsoft je napravio novu verziju VirtualPC-ja. Zapravo, između stare verzije sa oznakom 6.0 i nove sa oznakom 6.1 nema previše razlike, sem što verzija 6.1 odbija da radi na računarima koji ne podržavaju hardversku virtuelizaciju. Svi noviji procesori je podržavaju, AMD redovno, a Intel od uvođenja HyperV tehnologije što ipak znači da vam se može desiti da imate DualCore ili Core2Duo procesore koji nemaju hardversku podršku za virtuelizaciju.

Elem, VirtualPC sam po sebi predstavlja samo softver od nepunih 6 MB i na vašem uspostavlja virtuelni PC na koji možete da instalirate bilo koji OS. Ali Microsoft-ov prilog je poseban disk (CD od 470 MB) sa kompletnom licenciranom verzijom Windows-a XP koji se automatski instalira u Windows 7. Ovakva integracija omogućava bolje mapiranje i razmenu resursa između „sedmice“ i XP-a, pa tako ove dve mašine (host i guest) mogu da dele korisnikov folder sa dokumentima, aplikaciju možete jednostavno pokrenuti desnim tasterom miša i izborom „Run in virtual Windows XP“ stavke u kontekstnom meniju i slično. Da li će to „tvrdokornim“ korisnicima olakšati prelazak na Windows 7, vreme će pokazati, nama je bilo zanimljivo da probamo, mada nismo pristalice stavljanja užarenog ćumura u savremenu parnu peglu…

Vazdušasti prozori

Pregled novog Microsoft Windows 7 operativnog sistema svakako treba početi od opšteg izgleda ekrana kojim dominira Aero interfejs, čija uloga više nije svedena na “ulepšavanje” ekrana prozirnim okvirima prozora, već donosi i neka sasvim očigledna funkcionalna poboljšanja, koja se najviše ogledaju kod upravljanja taskbar opcijama. Iako se radi o novostima, novi način kontrole je toliko prirodan, da ćete se „za minut“ navići na novotarije.

Taskbar je pretrpeo niz izmena, pa se sada u dnu ekrana nalazi niz krupnih ikona koje predstavljaju aplikacije. U svim dosadašnjim sistemima (uključujući i Vistu), taskbar je sadržavao spisak otvorenih prozora, bez obzira da li se radi o aplikacijama ili dokumentima. Sada ikone predstavljaju aplikacije, a nadnošenjem pokazivača (miša) iznad ikone, otvoriće se niz malih sličica (thumbnails) dokumenata ili instanci koje je ta aplikacija otvorila. Na primer, kod Internet Explorer-a ikona predtavlja sam browser, a nadnošenje miša pokazaće pregled svih otvorenih strana bilo da su otvorene u posebnim prozorima ili tabulatorima. Kod programa MS Word, nadnošenjem pokazivača prikazaće se kratak pregled svih otvorenih dokumenata.

Ako pokazivač nadnesemo na neku od sličica u ovom pregledu, Aero će prikazati samo taj prozor dok će svi ostali prozori biti prikazani samo obrisima. Klikom na levi taster miša izabiramo u kom ćemo prozoru nastaviti rad. Ako ste zainteresovani, ima i dalje… Na primer, ne može vam se desiti da se iznervirate što neka aplikacija izgleda blokirana, a u stvari je otvoren neki dijalog prozor koji u pozadini čeka vaš odgovor. Kao što kombinaciju Alt+Tab koristite za brzi prelazak između aplikacija, tako ćete ovde upotrebiti Ctrl+Tab da biste „prošetali“ kroz sve prozore koje je aplikacija otvorila. Najzanimljiviji je „Aero šejker“ – dohvatite prozor koji vas zanima i držeći levi taster miša pritisnut lagano „prodrmajte“ prozor. Svi ostali otvoreni prozori momentalno će „popadati“ u taskbar i na desktopu će ostati otvoren samo „prozor od interesa“. Besposlena Open Source zajednica odmah je u „bajtovima“ pronašla način kako da isključite „šejker“.

Nakon instalacije, taskbar sadrži nekoliko predefinisanih aplikacija kao što su Internet Explorer, Windows Explorer i Media Player. Ukoliko aplikacija ne radi ništa, neće se pokazati nikakve sličice otvorenih dokumenata, ali pritiskom na desni taster miša možete dobiti pregled akcija koje možete preduzeti sa tom aplikacijom. Takođe, u taskbar možete dodati bilo koju aplikaciju koju često koristite opcijom Pin this program to taskbar, ili opcijom Unpin ukloniti bilo koju aplikaciju koju ne koristite često. Ako pokazivač preselite u krajnji desni donji ugao, Aero će vam prikazati čist desktop sa obrisima otvorenih prozora.

Vizuelno i funkcionalno

Windows 7 donosi i vizuelna i funkcionalna poboljšanja, pa ćete primetiti unapređenja na mnogim standardnim Windows komponentama. Tako su na primer programi Paint i Write dobili ribbon bar umesto dosadašnjeg menija. Prema istraživanjima, trakasti meni koji je prvi put primenjen u Office 2007 paketu je odlično prošao kod korisnika, pa Microsoft nastavlja da ga primenjuje, a po svoj prilici će se uskoro pojaviti API kojim ćete moći da isprogramirate trakasti meni i u svojim aplikacijama. Funkcionalno, obe aplikacije su obogaćene dodatnim opcijama, ali i prepoznavanjem mnogo većeg broja formata za slike i dokumente, pa tako Write na primer sada čita (i piše) Office Open XML dokumente (.docx).

Media Player nije mnogo izmenio fizionomiju, ali su dodati neki kodeci, od kojih treba izdvojiti prirodnu podršku za QuickTime (.MOV) format. Ta podrška nije toliko bitna zbog razmene sa Apple korisnicima koliko zbog toga što se MJPEG kodek gotovo redovno upotrebljava u digitalnim fotoaparatima kao podrazumevani način zapisa. Očekivana je i H.264 podrška koju nismo proverili jer vaš tester još nema čak ni bluray čitač, ali pravo iznenađenje je podrška za DivX i Xvid zapise bez ikakvog doinstaliranja kodeka.

Libraries Ako vam se dopada način na koji Media Player pravi medijske biblioteke koje možete aranžirati po željenim kriterijumima, možemo da vas obradujemo činjenicom da je Libraries koncept primenjen na sve vrste dokumenata. Podrazumevano mesto za folder sa korisničkim dokumentima je sistemski disk. Iako se to može izmeniti, većina korisnika to i ne zna, pa ostavlja kako jeste. Sa druge strane, korisnički fajlovi se često nađu na raznim mestima – obično se u sistem doda još neki disk, pa se otvaraju dodatni folderi. Sistematizacija se sprovodi retko, pa je često muka pronaći traženi dokument (tekst, sliku, video…).

Klikom na korisničku ikonu sada nećete dobiti pridruženi folder korisnika već spisak biblioteka korisnika. Kakva je razlika? Razlika je u tome što biblioteci slika pripada podrazumevani folder korisnika, ali i svi folderi sa raznih diskova koje korisnik želi da uvrsti u svoj Library. Mesto gde se datoteke fizički nalaze postaje nebitno, a koncept biblioteka pruža mogućnosti različitog pregleda i sortiranja datoteka – od veličine, datuma nastanka ili poslednje modifikacije, tipa datoteke, pa sve do metapodataka koje možete sami da dodate. Naravno, fajlove možete da sortirate i po folderima koji pripadaju biblioteci…

Kad pominjemo ugrađene aplikacije, ne treba preskočiti brojne inovacije na kalkulatoru. Dosadašnjim tipovima standardnog i naučnog kalkulatora dodati su programerski i statistički tip, obogaćeni odgovarajućim funkcijama koje olakšavaju rešavanje odgovarajućih računskih radnji. Da ne ostane na tome, dodat je i obiman modul za preračunavanje jedinica, izračunavanje razlika u datumima i, povrh svega, računaljke za proračun otplate hipoteke, lizinga za automobil ili ekonomičnosti vožnje – i to u miljama po galonu ili kilometrima po litru (svakom svoje).

Zurnal Ima i simpatičnih novosti čiju upotrebljivost tek treba da ocene korisnici. Ugrađene su lepljive beleške, raznobojne nalepnice na koje ćete pisati razne privremene beleške i raspoređivati po ekranu umesto stvarnih nalepnica po rubovima monitora. Vrlo zanimljiva novost je i dnevnik (Journal) – nova vrsta beležnice u kojoj su strane obeležene datumom i u koju možete kuckati, ali i praviti beleške elektronskom olovkom. Na mala vrata, u dnevnik je ušao modul za prepoznavanje rukopisa na kome je vredno radio Microsoft razvojni centar iz Beograda. Ovako na prvi pogled, i bez ikakvog učenja (pa i prave olovke), čini se da dosta dobro prepoznaje rukopis nekoga ko je već odavno zaboravio da piše bez tastature, što znači da su Bodinovi „Baltazari“ obavili dobar posao.

Novosti se, naravno, ovde ni izdaleka ne završavaju, a pravo istraživanje mogućnosti novog okruženja nas tek očekuje. Ono što nas ohrabruje je pregršt novih, lepih mogućnosti, ali i veoma stabilan i brz rad sistema. Kao kuriozitet, pomenućemo činjenicu da je samo „trimovanjem“ zvuka (brisanjem višaka na početku i na kraju WAV fajla) koji čujete pri podizanju i gašenju računara Microsoft skratio vreme za boot i shutdown za po 400 milisekundi. Možda vam to ne izgleda tako značajno, ali… Razmislite još jednom.

PC Press #156, Voja Gašić


Enjoy.ing
ekapija

Twitter