4 specifikacije procesora koje zaista znače – i 3 koje možete ignorisati

Kupovina procesora često nije samo neophodno unapređenje – ona može odrediti platformu na kojoj ćete ostati godinama, kao i funkcije koje ćete imati na raspolaganju. 

Broj tehničkih specifikacija koje možete pronaći na internetu može biti zbunjujući, pogotovo ako ste novi u svetu računara

Zato je važno posvetiti vreme istraživanju detalja o procesoru koji planirate da kupite. Broj tehničkih specifikacija koje možete pronaći na internetu može biti zbunjujući, pogotovo ako ste novi u svetu računara. Zato smo sve sveli na 4 specifikacije na koje treba da obratite pažnju i 3 koje možete slobodno zanemariti. Dok su stvari poput broja jezgara, keša i TDP-a korisne, modernim CPU-ovima više ne morate posvećivati previše pažnje kada su u pitanju brzine takta i otključani množitelji.

Broj jezgara

Broj jezgara je najjednostavniji način segmentacije koje koriste i proizvođači i korisnici. Svi znaju da će, uopšteno govoreći, 16-jezgara biti brže od 8, a 8 od 6 – naravno, pod uslovom da se porede procesori iz iste generacije i arhitekture.

Ako znate za šta ćete koristiti računar, to će vam pomoći da odaberete. 6-jezgara je dovoljno za moderni gejming, dok su procesori sa 8 i više jezgara poželjniji za produktivne zadatke i entuzijaste. Više jezgara znači i više paralelno obrađenih instrukcija, što je ključno za softver koji koristi višestruke thread-ove (niti). Međutim, iako više thread-ova obično znači bolji učinak, Intel-ovi novi procesori pokazuju da ni odsustvo Hyper-Threadinga ne mora nužno da uspori performanse. Gejming, na primer, ne dobija mnogo iznad 6 jezgara. Četvorojezgarni procesori su nekada bili standard, ali danas su rezervisani za osnovne sisteme i one koji troše malo struje (poput HTPC-ova).

Brzina takta i IPC poboljšanja

Brzina takta (clock speed) pokazuje koliko ciklusa CPU može izvršiti u sekundi. Iako je to važna brojka, nije dovoljna da sama po sebi određuje performanse procesora, posebno kada se porede različite generacije. Tu dolazi do izražaja IPC (Instructions Per Clock) – broj instrukcija koje procesor može obraditi u jednom taktu. Iako se brzine takta između generacija često ne menjaju značajno, IPC obično doživljava veća unapređenja. Na primer, AMD Ryzen 9000 procesori donose 16% veći IPC u odnosu na Ryzen 7000, ali je stvarno poboljšanje u gejmingu bilo samo 5–10%. Zato je važno da gledate nezavisne testove i benchmark-e, jer oni pokazuju koliko stvarno dobijate u svakodnevnom radu.

Keš memorija (Cache)

Keš je mala, ali izuzetno brza memorija direktno na čipu procesora, koja značajno ubrzava pristup podacima. Postoje tri nivoa: L1, L2 i L3. L1 je najbrži, L3 najsporiji – ali L2 i L3 su najvažniji za upoređivanje CPU-ova. Na primer, AMD-ovi Ryzen X3D procesori imaju enormne količine L3 keša, što ih čini najbržim gejming CPU-ovima na svetu. Tipične vrednosti keša su: L2: 6–12MB, L3: 24–36MB, dok Ryzen X3D dostiže do 16MB L2 i čak 128MB L3.

PCIe podrška i broj linija

PCIe generacija koju CPU podržava određuje maksimalnu brzinu komunikacije sa GPU-om i SSD-om. Iako te brzine retko budu maksimalno iskorišćene, važna je kompatibilnost i dugovečnost platforme. Danas CPU-ovi podržavaju PCIe 4.0 ili 5.0. Intel je PCIe 5.0 uveo sa 12. generacijom, dok je AMD to učinio sa Ryzen 7000 serijom (AM5 socket). Međutim, nije važna samo verzija, već i broj PCIe linija. Na primer, Ryzen 7 8700G omogućava samo PCIe 4.0 x8 za GPU – što može ograničiti performanse kod naprednijih grafičkih kartica. Ako planirate da koristite sistem 5–7 godina, birajte CPU koji ne ograničava moderne komponente.

Specifikacije koje možete ignorisati

TDP (Thermal Design Power)

TDP govori o toploti koju CPU stvara pod uobičajenim opterećenjem, ali ne znači mnogo za stvarne performanse. Viši TDP (npr. 180W ili 250W) ukazuje na to da će CPU zahtevati bolje hlađenje. Međutim, procesori često prevazilaze deklarisani TDP, kao što je slučaj sa Core i9-14900K, koji ide daleko preko 250W u zahtevnim zadacima.

Danas možete ignorisati TDP – jednostavno odaberite hladnjak prema svom budžetu i preferencijama. Većina vazdušnih kulera može da se nosi sa savremenim CPU-ovima.

Integrisana grafika

Ako ne planirate da koristite dedikovanu GPU karticu, integrisana grafika je važna. AMD-ove APU jedinice mogu pružiti solidan 1080p gejming bez dodatne grafike.

Međutim, ako imate nameru da koristite zasebnu grafiku, integrisani GPU nije bitan. Može poslužiti za dijagnostiku, ali to nije dovoljan razlog da bude faktor u kupovini.

Otključani množitelj

Nekada je overklokovanje donosilo značajno ubrzanje, ali danas to nije slučaj. Moderni CPU-ovi već dolaze skoro maksimalno optimizovani iz fabrike. Overklok često samo povećava temperaturu i potrošnju, bez primetnih dobitaka u performansama. Dakle, nije bitno da li je CPU “otključan”. Procesori kao što je Core i5-14400 nisu loši samo zato što nisu otključani – sve zavisi od vaših potreba.

Zaključak: Više od pukih specifikacija

Danas kupovina procesora zavisi mnogo više od recenzija i testova nego od suve specifikacije. Broj jezgara, keš i takt govore nešto o performansama, ali većina korisnika će ipak doneti odluku na osnovu iskustava drugih korisnika, recenzija, dostupnosti i cene. Internet forumi, YouTube kanali i tehnološki portali su postali najpouzdaniji vodiči za kupovinu CPU-a.

Izvor: Xda-developers