5 razloga zašto visok FPS ne garantuje sjajno gejming iskustvo
Godinama je FPS (frames per second, odnosno broj sličica u sekundi) bio glavni pokazatelj performansi u video-igrama.
Važno je razumeti šta zaista utiče na performanse, kako bi mogli da otklonite uska grla u sistemu
Ako je vaš gejming računar mogao da pređe „magičnu“ granicu od 60 FPS-a, mogli ste da kažete da imate odličnu mašinu. Iako je visok FPS povezan s boljom responzivnošću, on sam po sebi ne garantuje prijatno i tečno iskustvo. Mnogo je drugih faktora koji utiču na to da li će se igra osećati “glatko”. Gejmeri su vremenom počeli da obraćaju pažnju na faktore kao što su vreme prikaza frejmova (frame time) i ulazna latencija (input lag). Pojavom tehnologije generisanja frejmova (frame generation), cela priča oko FPS-a postala je zamršenija. Važno je razumeti šta zaista utiče na performanse, kako bi mogli da otklonite uska grla u sistemu.
Nisu svi frejmovi isti
Nakon što je Nvidia DLSS unapredio skaliranje slike, sledeći korak bio je DLSS generisanje frejmova, koje dodatno povećava FPS. Ova tehnika dodaje „predviđene“ frejmove između stvarnih, kako bi slika delovala glađe. Međutim, to što brojčanik prikazuje, recimo, 120 FPS, ne znači da će vam igra zaista „delovati“ kao da radi na 120 FPS-a. Generisani frejmovi ne poboljšavaju responzivnost igre kao oni koji se renderuju klasičnim putem. Vaše iskustvo i dalje najviše zavisi od osnovnog framerate-a (bilo da koristite skaliranje slike ili ne). Zbog toga FPS brojčanik može da zavara, što je i razlog zašto su mnogi korisnici bili nezadovoljni kada je Nvidia promovisala Multi Frame Generation u okviru RTX 50 serije bez detalja o pravim performansama. Dakle, ako igra ne deluje kao da zaista ima 120 FPS-a, proverite da li koristi AI-generisane frejmove.
Periferije sa niskom frekvencijom osvežavanja mogu biti usko grlo
Većina gejmera zna koliko je važan dobar gejming monitor, ali često zanemaruju tastaturu i miša. Ulazna latencija — koliko vremena prođe od pritiska tastera do prikaza na ekranu — zavisi i od periferija koje koristite. Mnogi zadrže stare, jeftine tastature i miševe da bi više uložili u glavne komponente računara, ali to može negativno uticati na igranje, pogotovo u brzim FPS igrama. Frekvencija osvežavanja periferija (polling rate) pokazuje koliko često tastatura ili miš šalju signal računaru. Stari uređaji rade na 125Hz, dok današnje gejming periferije počinju od 1000Hz, a neke idu i do 8000Hz. Iako razlika iznad 1000Hz nije ogromna za većinu korisnika, čak i prelazak sa 125Hz na 1000Hz je značajan. Ako je odzivnost loša, možda je vreme za novu tastaturu i miša.
VSync može povećati ulaznu latenciju
VSync (vertikalna sinhronizacija) sprečava „cepanje slike“ koje se dešava kad GPU šalje više frejmova nego što monitor može da prikaže. Iako VSync rešava ovaj problem tako što ograničava broj frejmova na osvežavanje monitora, ujedno povećava ulaznu latenciju. Savremene tehnologije kao što su G-Sync i FreeSync eliminišu ove posledice, ali mnogi korisnici možda imaju VSync uključen u podešavanjima igre, ni ne znajući. Ako imate jak računar, a igra i dalje ne deluje glatko, proverite da li je VSync uključen. Isključite ga, ali uz uključen G-Sync ili FreeSync, da bi izbegli seckanje slike kad FPS padne ispod osvežavanja monitora. Takođe vredi istražiti Nvidia Reflex i AMD Anti-Lag — tehnologije koje dodatno smanjuju latenciju tako što optimizuju trenutak kada CPU i GPU renderuju i prikazuju frejmove.
Nedovoljno VRAM-a može uništiti FPS
Možda vaš GPU može da postigne 100 FPS u zahtevnoj igri, ali ako nema dovoljno video memorije (VRAM), performanse mogu naglo da padnu. Potrebno je imati dovoljno VRAM-a u skladu s rezolucijom na kojoj igrate, u suprotnom ćete doživeti seckanje, loše učitane teksture i moguće rušenja igre. Danas je 8GB VRAM-a minimum za 1080p, ali za ozbiljan rad na toj rezoluciji, bolje je imati 12GB. Većina modernih igara može da premaši 8GB, čak i na 1080p. Na 1440p, to postaje još izraženije, dok za 4K idealno treba 20GB, mada većina kartica u vrednosti do 1000 dolara ima 16GB. Na primer, AMD RX 7900 XT od 600 dolara dolazi sa 16GB, što je više od Nvidia modela u istoj cenovnoj klasi.
Vreme frejma važnije je od samog FPS-a
Na kraju, visoki FPS ne znači automatski i glatko iskustvo. Vreme frejma (frame time) — tj. koliko milisekundi traje prikaz jednog frejma — je ključ stabilnosti. Na primer, 60 FPS znači da svaki frejm treba da traje 16.67ms, ali u praksi to često nije slučaj. Igra može da prikaže više frejmova vrlo brzo, pa zatim nekoliko sa kašnjenjem, a da prosečan FPS ostane 60. Međutim, to rezultira seckanjem. Ni stabilnih 120 FPS ne vredi ako se vreme frejma stalno menja. Dosledno, nisko vreme frejma je ono što omogućava pravi osećaj „glađeg“ igranja.
FPS nije sve
Često se kaže: stabilnih 60 FPS je bolje od nestabilnih 120 FPS. Konzistentnost (frame pacing) je važnija metrika za prijatno igranje. Takođe, ne zaboravite na latenciju usled periferija sa niskim polling rate-om, na efekte generisanih frejmova i VSync. Na kraju, bez dovoljno VRAM-a, ni najjači GPU neće pomoći — FPS će patiti, a igra seckati.
izvor: Xda-developers
