AB Soft: ERP uklopljenu poslovni svet
AB Soft, jedan od najznačajnijih domaćih brendova u oblasti poslovnog softvera, ima tri i po decenije dugu tradiciju, a njihov ERP se koristi u u hiljadama domaćih firmi, od malih preduzeća do najvećih sistema. Kako je taj razvoj tekao i sa kakvim su se izazovima u AB Soft-u suočavali dok male programe pisane u Clipper-u nisu transformisali u moćnu klijent-server arhitekturu.
Prave stvari se rađaju skromno – mala grupa ljudi sa velikom energijom i verom u svoju ideju gradi svoj bolji i lepši svet. Tako je, sada već daleke 1990. godine, u garsonjeri zgrade negde između nove železničke stanice, pivare i autoputa, počeo je da radi AB Soft preduzeće za izradu poslovnog softvera. Osnivači, Ana i Branislav Brkić, su prethodno znanje stekli radeći u jednom beogradskom institutu. Odlučili su da krenu svojim putem, da svoje znanje i umeće podele sa drugima.
„Nedavno sam prošao tuda i nisam odoleo, a da ne pogledam u prozore odakle je sve počelo“, kaže Branislav Brkić. „Zgrada postoji i dalje, ’naši prozori’ su i dalje tu i nadam se da je iza njih nekom danas onoliko dobro koliko je bilo nama tada. Bio je to mali stan sa dve tesne prostorije, a u njoj je AB Soft napravio prve korake. Bili smo tu Sneža, naš tadašnji knjigovođa i ja. Potom nam se pridružio Vladimir Ljubojević, kolega iz Instituta i, kao poslednja u tom periodu, je došla Ana“. Ana Brkić dodaje: „U jednoj sobi su sedeli Bane i Sneža, a u drugoj Fric i ja. Pred samo preseljenje pridružio nam se Goran Milovanović koji je malo vremena provodio u kancelariji jer je njegov posao bio da bude sa korisnicima“.
Novi poslovi, novi prostor…
Posle nepune dve godine posao je toliko narastao da je potreba za novim ljudima poterala AB Soft iz stana u Oblakovskoj u veliku poslovnu zgradu koja je bila u vlasništvu Jugoslovenskog rečnog brodarstva. Tri kancelarije u potkrovlju su bile velike kao „palata“. Tu je AB Soft bio narednih 15 godina, proširio se na gotovo čitav sprat. „Interesantno je da smo u tim prvim mesecima rada brzo došli u situaciju da su nam korisnici bile firme koje su već tada bile velike i poslovale na teritoriji cele Jugoslavije, pa čak i u okolnim zemljama. Bili su tu Rapid i Marko Orešković iz Apatina, šećerane u Baču i Kovinu, nekoliko firmi iz Lola korporacije… Imale su tada po nekoliko stotina zaposlenih i veoma su uspešno radile. Nažalost, malo koja je i danas, više od tri i po decenije kasnije, aktivna“, priseća se Ana.
U vreme kada nije postojao Internet, glavni marketinški kanal je bila preporuka onoga koji već koristi neki softver. To je proizvodilo lančanu reakciju u određenim delovima zemlje i broj firmi je znao da se uveća eksponencijalnim rastom. Tako je broj korisnika u Boru i Timočkoj Krajini, za samo par godina narastao na oko 70. Valjevo je takođe jak AB Soft-ov centar gde su ovaj softver koristila i najveća preduzeća tog kraja.
„U Vršcu je naš softver koristio VIK, konditorski brend poznat svuda u bivšoj Jugoslaviji, a nama danas poznat kao Swiss Lion“, dodaje Branislav Brkić: „To nije naš prvi posao, ali je bio jedan od prvih. Sećam ga se jer smo tu rešavali i neke mrežne probleme. Trebalo je da se poveže u mrežu računar na drugoj strani fabričke hale. Za umrežavanje tada smo koristili Novell NetWare mrežu sa BNC kablovima i sećam se da je to rastojanje bilo tik ispod limita najveće dužine. Celu noć smo se peli na merdevine i ispod plafona provlačili kabl, a da niko nije bio siguran da će to da radi. A radilo je kao sat“.
Decenije razvoja poslovnog softvera
Prve naznake AB Soft programa su nastale i pre AB Soft-a. Krajem osamdesetih, kako je u to vreme red nalagao, mladići su išli u vojsku. Branislav se tako našao u kasarni u Nišu: „Da nije bilo vojske takve kakva je tada bila, verovatno ne bi postojao ni AB Soft. Sve se desilo slučajno. Bio sam u tehničkoj službi, a kasarna je, pre svega zahvaljujući komandantu jedinice bila napredna. Imali smo te 1987. godine, kablovsku televiziju zatvorenog tipa, sa ogromnom satelitskom antenom u dvorištu koja je bila, da se našalim, nešto malo manja od one u Ivanjici. Svakako je bila daleko veća od ovih današnjih. Sve je to dobijeno od Elektronske industrije Niš, koja je tada sklapala Honeywell personalne računare. Moj prvi posao je bio da na jednom takvom PC XT modelu napravim u dBase-u evidenciju naoružanja. Naravno, o tome ništa nisam znao, Interneta nije bilo, samo pomoć Alekse Damnjanovića, Aninog kolege sa godine na fakultetu, a danas inženjera u Kanadi, koji me je uputio u pravcu Clipper-a. Sećam se dobio sam pet dana odsustva da dođem u Beograd po diskete sa instalacijom i neophodne knjige iz kojih sam mogao da naučim sve što mi je trebalo. Kasnije sam dobio ‘munju od mašine, Honeywell AT. Eto, to je bio početak“.
Trudimo se da unos podataka u finansijsko knjigovodstvo bude onakav kako su knjigovođe naučile da rade. I današnji FIPO je u osnovi isti kao i pre 35 godina, naravno upotpunjen novim znanjima i razvijen na novim tehnologijama
Po povratku iz vojske, Branislav je nastavio sa razvojem programa u Clipper-u. „Posle magacinskog poslovanja, u okviru Lola korporacije radila je fabrika FMO i oni su zatražili program za obradu ličnih dohodaka“, nastavlja Branislav da nas upoznaje sa prvim koracima: „To je bio veliki izazov i veliki posao za koji sam imao vremena tek kada završim redovne dužnosti u Institutu. Kako sam sve to radio kod kuće, kupili smo naš prvi računar 1988. godine. Program je bio jako dobar i detaljan, obrađivao je složene strukture zarada u proizvodnji i imao je dug život – tamo negde do druge polovine devedesetih, kada smo ga zamenili novim programom“.
Na putu do ERP-a
U to vreme je AB Soft uveo pravilo da programe naziva četvoroslovnim skraćenicama koje su lake za pamćenje, a prvi u nizu tako nazvanih je bio ovaj za lične dohotke, ili „LIDO“. I tako smo polako otkrili činjenicu koja pobija uvreženo mišljenje da je AB Soft još jedan u nizu računovodstvenih programskih paketa. Nastao je kako vidimo kao softver za upravljanje vezanim za materijalne i ljudske resurse, pre svega u proizvodnim preduzećima koja su imala po nekoliko stotina, pa čak i više od hiljadu zaposlenih. Liči li vam to na neke druge priče iz sveta?
A šta je sa finansijskim računovodstvom? Ono po svojoj prirodi, kako nam kažu Ana i Branislav, nije tako složeno kao obračun zarada ili magacinsko poslovanje, odnosno upravljanje proizvodnjom. Ali se, sa druge strane, traži da bude izuzetno precizno i da bude familijarno ljudima koji to rade. O svemu što je finansijsko knjigovodstvo naučio ih je tadašnji šef knjigovodstva Lola instituta kojeg svi pamte kao čika Slavka.
„Od tada, pa sve do danas trudimo se da unos podataka u finansijsko knjigovodstvo bude onakav kako su knjigovođe naučile da rade. I današnji FIPO je u osnovi isti kao i pre 35 godina, naravno upotpunjen novim znanjima i potrebama koje proističu odatle i razvijen na novim tehnologijama“, kaže Branislav.
Decenije kontinuiranog razvoja
Tokom devedesetih godina privredno okruženje se značajno promenilo, sa jedne strane ratovi i sankcije su usporili aktivnosti giganata, naročito onih koji nisu bili od suštinske važnosti za funkcionisanje države, a sa druge došlo je do brzog rasta novoosnovanih preduzeća u privatnom sektoru. Dobar plan razvoja softvera, inkorporirana kompetentna znanja stručnjaka sa višedecenijskim iskustvom u određenim oblastima poslovanja, doneo je napredak. AB Soft je oduvek poklanjao pažnju izboru konsultanata kojima ekspertiza nije računarsvo već znanje koje treba da se ugradi u programe. Ana Brkić kaže da je prvih godina ritam uvećanja broja komitenata, odnosno firmi koje koriste AB Soft programski paket, bio 100 na godinu dana, a posle i značajno više, tako da je u jednom trenutku bilo preko 1.600 aktivnih instalacija.
Na pitanje u čemu je njihova tajna uspeha, Brkići kažu da je verovatno u tome što su imali dobre učitelje, da nisu bili opterećeni prethodnim znanjem pa su napravili softver koji je logičan i lak za upotrebu svakome – bilo da se radi o malom ili velikom preduzeću. To je bila jedna noga, a da bi se stabilno koračalo potrebna je i druga: „uporno insistiranje na pružanju najbolje moguće korisničke podrške. To radimo od prvih dana i od toga ne odustajemo“ – kažu Ana i Branislav gotovo u jednom glasu.
Za preko tri i po decenije koncept informacionih tehnologija se značajno promenio. Od Novell mreža do superbrzih, superdostupnih globalnih sistema koji povezuju računare, telefone, televizore, automobile, pa čak i kućne aparate. Ogroman napredak se desio i na polju poslovno-informacionih sistema. AB Soft je pažljivo pratio trendove na tom polju.
„Možda smo, tamo negde na prelasku u XXI vek, malo zakasnili. Držali smo se Clipper-a dosta dugo, jer nije bilo resursa za tako radikalni prelazak kakav je istovremeni skok u Windows okruženje i migracija na SQL Server platformu. Nismo imali dovoljno ljudi koji bi se sa adekvatnim vremenom posvetili tome“, objašnjava Ana Brkić, inače glavni projektant softvera i dodaje: „Bombardovanje 1999. godine je usporilo naše svakondevne aktivnosti, i odjedanput se pojavilo dovoljno vremena da se koncentrišemo na novu platformu. To nije pusto preslikavanje već postojećeg, već pravljenje novog, ali tako da korisnicima sve ostane familijarno. Tržište je zamrlo na nekoliko meseci i mi smo iskoristili taj trenutak. A prelazak je bio neminovan, to nam je bilo jasno i učinili smo šta je trebalo“.
Pitanje izbora nove tehnologije nije lak. Ne jedanput se desilo da nešto što izgleda atraktivno i moderno zna da bude slepa ulica iz koje proizvođači softvera ne mogu da se izvuku bez ozbiljnih posledica. Ana je imala veliku odgovornost kada je izbor bio u pitanju: „Znali smo da je pravi put uz podršku velikih kompanija. Stigle su i stidljive najave da Microsoft neće dugo da čeka na dolazak u Srbiju, a Windows je već zavladao. Tako smo se opredelili za njihove tehnologije i nismo pogrešili. Dobili smo dugovečnu platformu uz adekvatnu podršku, jer kao što se trudimo da našim korisnicima omogućimo da naš softver koriste maksimalno i dajemo im svesrdnu pomoć, to očekujemo i od proizvođača softvera koji mi koristimo“.
Stigle su stidljive najave da Microsoft neće dugo da čeka na dolazak u Srbiju, a Windows je već zavladao. Tako smo se opredelili za njihove tehnologije i nismo pogrešili. Dobili smo dugovečnu platformu uz adekvatnu podršku
Pitali smo koliko je sve to trajalo. „Prvi delovi softvera na novoj platformi koji su bili isporučeni korisnicima su razvijeni za godinu dana. U tom periodu su napravljeni alati, zahvaljujući njima i prvi moduli. Razvijen je čitav interfejs za povezivanje modula sa starom i sa novom tehnologijom, kao i alati za transfer podataka iz stare u novu bazu. Ogroman posao je urađen“, kaže Ana Brkić i dodaje: „i kasnije nas je čekao još veći posao, zaokruženje celog sistema i prevođenje oko 1.000 korisnika na novu platformu“.
ERP otvoren za saradnju
Od tada je prošlo dvadeset godina i aktuelna verzija AB Soft ERP-a, iako izgleda i koristi se na isti način, „ispod haube“ je doživela puno promena, unapređenja i poboljšanja.
„Naš današnji sistem je u potpunosti realizovan kao client – server arhitektura. Na serverskoj strani ima preko 5.000 objekata, što nam omogućuje laku proširljivost novim mogućnostima. Razvili smo sistem tako da se na strani klijenta, pored Windows okruženja, oslanjamo i na tehnologije koje vladaju na polju mobilnih uređaja. Razmenjujemo podatke i sa drugim sistemima, na primer sa BI softverom drugih proizvođača ili u naš ERP inkorporiramo softver koji je specifično razvijen za određene poslovne aktivnosti naših korisnika. Danas je AB Soft ERP upravo onakav kakav se i očekuje da bude – stabilan, pouzdan, sa jakom ekspertizom i otvoren za saradnju sa drugim softverom bez obzira o kojoj platformi se radi“, kaže nam, za kraj razgovora, Ana Brkić.
