AI filmski festival i budućnost ljudske kreativnosti

Ljudi vole nove stvari, a na neki način je i to manifestacija kreativnosti. Ali šta se dešava kad te novine počnu da menjaju ono što nas čini ljudima – kreativne procese i samu suštinu stvaranja umetnosti?

Niko (ili retko ko) filmove voli zbog lepih slika – u pitanju su umetnička dela koja prerađuju i prenose ljudsko iskustvo na jedinstven način. Za prenošenje ljudskog iskustva neophodno je da se to iskustvo ima u sebi – obični umetnici život iskušavaju na različite načine, čak i kad se ne kreću i ne rade nove stvari život se odvija u njima. Veštačka inteligencija nema tu sposobnost.

AIFF je novi festival kratkog AI filma, ove godine prvi put otvoren za javnost. U pitanju je događaj koji balansira između dva sveta – tehnološkog i umetničkog, a to što je događaj organizovala kompanija Runway, koja proizvodi alate za generisanje AI slika, dovoljno govori o tome ko pobeđuje.

Prikazani filmovi su morali da budu proizvedeni uz pomoć Runway ili drugih AI alata, a na repertoaru se našlo sve – od anime do dokumentarca. Neki od prikazanih su simpatični, dirljivi, što nije dovoljno. Javnost je podeljena, bar za sada – budući da je sve tek na početku.

Ovo nije prvi put da se stvari menjaju u filmskoj industriji – prelazak sa nemog na zvučni film je takođe bio bolan za one koji nisu voleli promene. I kad se sa filmske trake prešlo na digitalno prikazivanje, mnogi su negodovali tvrdeći da je kvalitete daleko gori. Sa svakom promenom ljudi su ostajali bez poslova, kompanije su propadale, a veštačka inteligencija je možda najdublja od svih ranijih.

Neki umetnici ne poriču da je AI koncept interesantan, ali se sve slažu da će AI u rukama velikih korporacija uništiti filmsku, a i mnoge druge industrije. Alati se već koriste za sve i svašta, a ostaje nam da se nadamo da će čovečanstvo na vreme shvatiti da kao što chatbot ne može da bude psihoterapeut, jer je za zaceljenje potrebno drugo ljudsko biće, tako ne može da bude ni reditelj, jer su za film i priču potrebne veštine koje su isključivo ljudske.

Stručnjaci upozoravaju da se botovi s kojima razgovaramo „ničemu ne protive, vole sve što kažemo i napišemo, jer žele da pobedimo“. Ponavljamo kako papagaji da je put do pakla popločan najboljim namerama, a ovo je dobar primer – svet u kojem se svi slažu sa svima je svet koji stoji u mestu. To posebno važi za umetnost – dobra priča traži emocije, podkontekst, stvari koje se ne izgovaraju naglas, stvari koje ostaju neizrečene, a AI ne ume da čita između redova.