AI i umiranje: Zašto građani ne žele „AI život posle smrti“

Veštačka inteligencija napreduje iz dana u dan, pa je sve više alata koji se koriste za sve i svašta. Nijedna oblast života nije bezbedna, pa ni smrt – tu su digitalne replike pokojnika koje se često generišu bez prethodnog pristanka.

Serija Black Mirror je ovu ideju obradila još pre nekoliko godina, a fikcija polako prelazi u stvarnost. Ideja je da se gubitak drage osobe olakša AI imitacijom koja na osnovu svakojakih materijala poprima glas i način izražavanja osobe koja je preminula. Nekima to zvuči kao uteha, drugima pak kao mučenje – nema te veštačke inteligencije koja će biti stvarna kao osoba koja je živela i proživela život.

Ove botove već zovu „AI duhovi“, a sa korisnicima mogu da komuniciraju preko tekstualnih i audio poruka, ali i preko video poziva. Tehnologija je naravno kontroverzna, budući da komplikuje proces žalovanja, a privatne podatke izlaže opasnosti – identiteti preminulih se odavno zloupotrebljavaju.

Zbog svih komplikacija mnogi ne žele da se pretvore u AI duhove. Nakon slučaja u kojem se ubijena žrtva „pojavila“ na sudu da „svedoči“ građani su burno reagovali na društvenim mrežama – zbog toga što ovakva upotreba AI alata izaziva ozbiljnu nelagodnost.

Neki već zahtevaju da se ustanove regulative koje će žive sprečavati da „vaskrsavaju“ mrtve i pretvaraju ih u AI utvare ako ovi na to nisu pristali pre smrti. Tvrde da AI često „generiše gluposti“, što može da bude opasno. I serije se bave ovom temom – u jednoj epizodi poslednje sezone serije Evil AI chatbot koji „oživljava“ mrtve je korumpiran demonskim prisustvom koje je zaposelo algoritam. Bot se naziva zlom koje samo pojačava bol, a možda je tako i u stvarnosti, i bez prisustva nečistih sila.

Više o tome zašto bi stavku protiv AI vaskrsenja trebalo staviti u testament čitajte ovde.