Amazon Go i sudbina običnih radnika

Kada je Amazon u junu prošle godine najavio kupovinu Whole Foods, a za 13,7 milijardi dolara, počele su spekulacije o tome šta bi kompanija uopšte mogla da radi sa lancem supermarketa.

Amazon je još ranije preduzeo neophodne korake da se pozabavi distribucijom i prodajom sveže hrane, ali se ta oblast ipak nalazila prilično daleko od onoga za šte je kompanija specijalizovana, što je veliki iskorak iz zone udobnosti, a samim tim i veliki rizik. Neki su ova dešavanja odmah povezali sa činjenicom da je Amazon jedan od najagresivnijih investitora kada su robotika i veštačka inteligencija u pitanju, te su tom prilikom podsetili javnost da je Amazon pre šest godina kupio i kompaniju Kiva, koja se bavi proizvodnjom mobilnih robota, koji bi lako mogli da automatizuju Amazon-ove distributivne centre, te tako kompaniji uštede milijarde dolara. Tako se, zahvaljujući ovom podacima, pretpostavilo da Amazon namerava da automatizuje i Whole Foods supermarkete, što je otvaranje marketa Amazon Go u Sijetlu donekle i potvrdilo, budući da je na radnom mestu bilo tek nekoliko ljudskih radnika. Ono što je učinjeno u okviru ovog prvog automatizovanog marketa otvorilo je prostor za mnoge rasprave, u kojima učestvuju ekonomisti, obični radnici, te zakonodavna tela, a većina njih se tiče automatizacije, te budućnosti zapošljavanja.

Pročitajte i:  Digitalni učitelj za prvi dan škole

Automatizacija se sve više širi kroz proizvođačka industrijska postrojenja širom sveta, te se nove tehnologije postavljaju na radna mesta koja zahtevaju težak fizički rad, te na mesta na kojima se određene radnje ponavljaju u nedogled, te su u okviru njih ljudske greške prilično česte. Roboti se dizajniraju tako da određene poslove učine manje stresnim, te efikasnijim, i na taj način olakšaju rad običnim radnicima, ali kako tehnologija bude evoluirala, tako bi moglo da dođe i do potpunog preuzimanja radnih mesta. Na kraju će ljudi pomagati mašinama da obavljaju određene zadatke, a ne obrnuto, te će čekati u pozadini, a u slučaju da kod neke od njih dođe do kvara, i sve tako dok se ne budu pojavile mašine koje će umesto njih obavljati i te pozadinske poslove, te popravljati jedna drugu.

Do skoro se smatralo da će maloprodajne objekte biti mnogo teže automatizovati, budući da su mušterije često nepredvidljive, pa se razlikuju jedna od druge, tako da je ljudska senzibilnost u takvim situacijama poželjna. Tako su ekonomisti decenijama smatrali da je tehnološka evolucija kreirala mnogo više radnih mesta nego što je ukinula, te dovela do migracije radnika ka onim radnim zaduženjima koja zahtevaju sofisticirani pristup, te ih je teže automatizovati. Dobar primer je onaj u okviru kojeg su bankarski službenici zamenjeni automatima za podizanje novca, ali tako da to nije dovelo do ukidanja radnih mesta. Ipak, stručnjaci se u poslednje vreme slažu da se situacija menja, te da to dovodi do nestajanja nekih radnih mesta, te do sve većih razlika kada su plate u pitanju.

Pročitajte i:  AI kamera koja fotografije pretvara u stripove

Amazon Go tako predstavlja određeni vid revolucije, te su ljudski radnici zamenjeni kompjuterima koji na ulazu skeniraju mobilne uređaje korisnika, te im potom automatski naplaćuju sve proizvode koje stave u svoju potrošačku korpu. Neki kupci su svedočili o tome da su se osećali kao da učestvuju u krađi, a nekoliko ljudskih radnika se muvalo po radnji, a u slučaju da dođe do neke greške, te da odgovore na pitanja zbunjenih kupaca ili provere legitimacije onih koji pokušavaju da kupe neki alkohol. Ova praksa bi za kupce trebalo da bude potpuno udobna, budući da eliminiše poteškoće, te štedi vreme koje se potroši u redu ispred kase da bi se platilo za kupljene predmete.

Stručnjaci ocenjuju da je situacija još uvek daleko od one u kojoj će milioni radnika izgubiti posao, te napominju da smer u kojem se automatizacija kreće nije ucrtan u kamenu, i da ne zavisi samo od velikih kompanija i njihovih inženjera, već i od ekonomske politike, te zakonodavnih tela. Tako će automatizacija na kraju biti društveni izbor, a pre nego revolucija pobesnelih robota koji umornima radnicima otimaju komad hleba iz ruku.

Pročitajte i:  Tvorac Viagre radi na lekovima za sedam hiljada retkih bolesti

Istina je da bi automatizacija mogla još da poveća razlike između bogatih i siromašnih, te da utiče na ekonomsku nejednakost, ali bi problem lako mogao da se reši, a tako što bi kompanije koje već štede na radnoj snazi, ulagale u svoje ljudske radnike, te njihovu edukaciju, što bi moglo da smanji nejednakost, te nezaposlenost. Na kraju, i sam opstanak mašina bi mogao da zavisi od toga, bar dok ne budu postale sposobne da brinu jedna o drugoj, što je, još uvek, samo naučno-fantastični san, ili noćna mora. Političke reakcije na nove tehnologije mogle bi da uspore proces njihovog usvajanja, a spas bi bio u tome da se ljudi probude, pogledaju oko sebe, te shvate da je problem obično u njihovoj prirodi – i da je jedino pravo rešenje prestanak glorifikacije uspešnih pojedinaca, te koncentrisanje na jednakost za sve. Roboti, sigurni smo, neće tražiti svoje deo.

Izvor: The New Yorker

Facebook komentari: