Balansiranje između efikasnosti i bezbednosti

Početkom juna 2017. godine, guverner Narodne banke Srbije (NBS), Jorgovanka Tabaković je podsetila bankare da NBS ima uvid u strukturu njihovih troškova, i nije se složila s njima da visoke provizije služe samo za pokrivanje troškova. Tom prilikom je rekla da, NBS upravo uklanja jednu od najvećih prepreka, takozvani interchange fee, kao osnovni generator visokih provizija za trgovce kod kartičnih plaćanja. Upravo, problematika provizija, izrada nacrta zakona o međubankarskom plaćanju, razvoj e‑commerce u Srbiji bili su neki od povoda za razgovor s guvernerom NBS Jorgovankom Tabaković.

Da li je u međuvremenu završen proces uklanjanja interchange fee?

I u svetu i kod nas, kao jedan od ključnih ograničavajućih faktora za razvoj bezgotovinskih plaćanja, prepoznate su upravo međubankarske naknade kod kartičnih transakcija. Njih propisuju kartične organizacije, kako bi stimulisale banke da više izdaju kartice njihovog brenda, a sve to plaća trgovac, odnosno svi mi kroz cene robe i usluga. Međubankarska naknada je netransparentan mehanizam, koji funkcioniše na principima obrnute konkurencije, jer umesto da povećana konkurencija snižava cene, dešava se suprotno. Stvorena je asimetrija na tržištu, koja ograničava razvoj prihvatne mreže (POS uređaja) i time širenje zastupljenosti kartičnih plaćanja. Od toga štetu trpi društvo u celini. Da bi se prevazišao ovaj problem, NBS je pripremila nacrt zakona, zasnovan na najboljoj evropskoj praksi, čije usvajanje treba da doprinese daljem razvoju bezgotovinskih plaćanja i uspostavljanju adekvatnog regulatornog okvira za savremene oblike plaćanja.

Kada očekujete da će nacrt zakona o međubankarskim naknadama biti usvojen i na koji način će ovaj zakon podstaći elektronsku trgovinu?

Sve zainteresovane strane bile su pozvane da na javnoj raspravi dostave sugestije i primedbe, i svi komentari detaljno su razmotreni prilikom sastavljanja konačnog predloga propisa. Očekujemo da će on u najskorije vreme biti razmatran u Narodnoj skupštini. Usvajanjem ovog zakona, naplata karticama trebalo bi da bude prihvatljivija trgovcima, jer će se smanjenje međubankarskih naknada odraziti i na smanjenje trgovačkih naknada. Očekujemo da će zbog toga i trgovci, koji ranije nisu prihvatali plaćanje karticama, uvesti tu mogućnost. Zvanična statistika u Evropskoj uniji (EU) pokazuje da je samo u 2016. broj POS terminala povećan za 11,7 odsto, a broj transakcija karticama za 12,2 odsto, što može da se pripiše pozitivnom uticaju ovakvih mera. Slične efekte očekujemo i u Srbiji.

Koji je osnovni razlog zbog koga banke ne nude potrošačima Dina karticu?

Ovo pitanje je za nas izuzetno važno i hvala vam što ste ga postavili. NBS, kao operator nacionalne kartične šeme, ne vidi osnovane razloge zbog kojih banke ne bi nudile Dina karticu klijentima. Podsećam, da gotovo sve banke na našem tržištu u svojoj ponudi imaju Dina kartice. S obzirom na to da je DinaCard kartični sistem koji je troškovno višestruko povoljniji od internacionalnih kartičnih sistema, smatramo da je i ekonomski interes banaka dominantno izdavanje najpovoljnijeg brenda. Ali, čak i ako banke ne ponude Dina karticu klijentima, građani imaju pravo da zatraže da im se ona izda. Izborom da plate troškovno povoljnijom karticom mogu da utiču na smanjenje transakcionih troškova bezgotovinskih plaćanja, i da u krajnjem ishodu utiču i na smanjenje cena robe i usluga. Imate primere razvijenih evropskih ekonomija gde učešće transakcija nacionalnim brendovima dostiže i 90 odsto, kao i Kinu, čija nacionalna kartična šema UnionPay ima najveći broj izdatih kartica na svetu. Trgovcima je, takođe, u interesu da, zbog povoljnih naknada, favorizuju Dinu na prodajnim mestima, jer su tako i njihovi troškovi manji.

Pročitajte i:  Izvoz srpskog IT sektora 85% čine usluge, proizvoda svega 15%

Prema podacima NBS, u kojoj meri se finansijske transakcije obavljaju bezgotovinski, putem kartica i pametnih telefona?

NBS i na ovom planu ulaže maksimalne napore iz svoje nadležnosti, što se vidi i kroz značajan rast poslednjih nekoliko godina. Imamo 12 platnih institucija sa preko 1.000 zastupnika, tako da plaćanje praktično možete da obavite na svakom uglu, a za sada imamo i jednu instituciju e‑novca, koja je uvela elektronski novčanik. Broj transakcija platnim karticama na POS uređajima porastao je sa 93,8 miliona u 2013. na preko 142 miliona u 2016. Za poslednjih pet godina broj korisnika mobilnog bankarstva se povećao 13 puta, dok je broj korisnika Internet bankarstva porastao sa 870.000 na gotovo 1.800.000. U istom periodu broj transakcija papirnim nalozima na šalterima banaka smanjio se za 19 odsto, što se prelilo u broj transakcija elektronskim i mobilnim bankarstvom, koji je od 2012. porastao za 47 odsto, dok je broj kartičnih plaćanja porastao za 75 odsto. Očekujemo da će ovakvi trendovi nastaviti.

Da li je NBS završila posao uvođenja sistema za instant plaćanja?

Digitalizacija donosi izazove u vidu sve veće konkurencije nečemu što se tradicionalno smatra bankarskim poslom: platnim uslugama i kreditnoj aktivnosti. I to je dobra vest. NBS je čuvar finansijskog sistema, ali i partner finansijskog sektora, tako što podstiče razvoj uspostavljanjem izbalansiranog pravnog okvira, uspostavlja infrastrukturu, koja će pomoći inovacije i, ključno, obezbeđuje stabilnost. Pored brojnih aktivnosti koje je NBS preduzela na planu unapređenja bezgotovinskih plaćanja, tokom poslednjih godina, sada radi na implementaciji infrastrukture za instant plaćanja. Kada ovaj sistem bude u potpunosti operativan i dostupan, nadamo se u drugoj polovini 2018. godine, u Srbiji će biti omogućeno plaćanje 24/7/365. To će biti velika konkurencija postojećim načinima plaćanja i dovešće do pojeftinjenja bezgotovinskog plaćanja, kao i daljeg razvoja novih servisa, koji će omogućiti lakši, brži i efikasniji transfer novca.

Prema Vašoj proceni, kad možemo da očekujemo da elektronska trgovina postane deo svakodnevnog života u Srbiji?

Kažu da javni sektor vidi teškoću u svakoj šansi, a privatni sektor šansu u svakoj teškoći. NBS radi na tome da nađe balans između efikasnosti i bezbednosti, da bez gotovinska sredstva učinimo efikasnijim i cenovno povoljnijim, tako da pariraju gotovini.

Pročitajte i:  Od sutra plata može da legne bilo kad

NBS kontinuirano radi na daljem unapređenju uslova za razvoj e‑trgovine, kako bi ona postala deo svakodnevnog života građana, a bezgotovinsko plaćanje prvi izbor korisnika. Očekujemo da će nova zakonska rešenja tome značajno doprineti, a tu je i sistem za instant plaćanja kao posebno povoljno sredstvo za e‑trgovinu.

Istraživanja pokazuju da, iako beležimo rast on‑line trgovine, iz godine u godinu, iznosi transakcija su sve niži. Po vašem mišljenju, koji je uzrok tome?

Vrednost prosečne transakcije jeste niža, ali upravo zato što je prisutan veći broj transakcija male vrednosti. Naime, potrošači danas sve češće i manje kupovine obavljaju putem Interneta. Statistički podaci govore o rastu on‑line trgovine. Prema podacima NBS, broj transakcija kupovine robe i usluga putem Interneta, u dinarima, porastao je sa 186.701 u 2013. na 1.002.929 u 2016. Kada su u pitanju transakcije u evrima, broj je porastao sa 870.783 u 2013. na 1.631.990 u 2016, dok je u slučaju dolara rast sa 507.985 na 1.079.544. To govori da poverenje potrošača u plaćanje platnim karticama na Internetu raste. Ukupna vrednost transakcija kupovine robe i usluga putem interneta, u dinarima, beleži rast i to sa 1.028 miliona dinara u 2013. na 4.083 miliona u 2016.

Kako stvoriti kod potrošača poverenje u plaćanje karticama kod Internet trgovina?

Pored svega dobrog što donose, inovativni servisi znače i veću opasnost da važne informacije dođu u pogrešne ruke. Međutim, „ne treba zabraniti sve mobilne telefone jer ih koriste i kriminalci“. Znamo da bilo kakva ranjivost pri pristupu, procesiranju ili pohranjivanju informacija, utiče na poverenje zbog čega je edukacija od presudne važnosti. Podaci pokazuju da se potrošači sve više odlučuju za ovaj vid plaćanja i da je u prethodnih nekoliko godina poverenje značajno poraslo. NBS se trudi da kroz razne vidove edukacije upozna potrošače sa njegovim prednostima, a samo u periodu januar‑septembar 2017. organizovali smo 45 edukativnih tribina, na temu različitih finansijskih usluga.

Jedno od istraživanja pokazuju da se građani Srbije više odlučuju za kupovinu na inostranim on‑line shopovima nego domaćim. Kako, prema vašem mišljenju, možemo bolje da edukujemo domaće trgovce za on‑line trgovinu i da povećamo poverenje domaćih potrošača u domaće on‑line shopove?

Inostrane prodavnice nude veći spektar proizvoda i to često po povoljnijim uslovima nego u domaćim prodavnicama. Pored toga, i dalje ima mnogo zagovornika prodaje na fizičkom prodajnom mestu. Nadamo se da će i domaći trgovci uvideti prednosti Internet prodavnica i početi da u većoj meri nude svoje proizvode ovim putem, pogotovo, jer će usvajanjem planiranih propisa, prijem platnih kartica postati ekonomski znatno prihvatljivije. S druge strane, pozivamo građane da koriste mogućnosti kupovine u domaćim on‑line prodavnicama, jer time doprinose razvoju domaće trgovine, a ne treba zanemariti ni da u slučaju spora sa trgovcem ili pružaocima platnih usluga, uživaju zaštitu nadležnih nadzornih organa.

Pročitajte i:  Izvoz srpskog IT sektora 85% čine usluge, proizvoda svega 15%

PayPal, u ovom trenutku, može da posluži domaćim pravnim i fizičkim licima za obavljanje platnog prometa s inostranstvom, u skladu sa članom 32. Zakona o deviznom poslovanju, ali ne i za njihova međusobna plaćanja u domaćem platnom prometu. Da li očekujete da će se PayPal ili Skrill licencirati kod NBS, kao institucije elektronskog novca, kako bi i rezidentima bilo dozvoljeno da međusobno obavljaju platni promet preko, na primer, servisa PayPal?

Pružanje platnih usluga je licencirana delatnost u svim uređenim sistemima u svetu, i Srbija po tom pitanju nije i neće biti izuzetak. Ključni razlozi da država ima nadzornu ulogu su: zaštita korisnika u slučaju bilo kakvog problema pri pružanju platnih usluga, kao i kontrola novčanih tokova radi naplate poreza i sprečavanja pranja novca. Ukoliko bi se PayPal-u dozvolilo da posluje bez licence, to bi moralo da važi i za druge strane institucije elektronskog novca, nezavisno odakle dolaze, i to bez bilo kakve odgovornosti i obaveze prema državi Srbiji. To bi značilo i da domaće institucije e‑novca moraju da poštuju pravila, dok to ne bi bio slučaj sa stranim izdavaocima. S obzirom na to da se do sada ni jedna strana institucija elektronskog novca nije obraćala NBS sa zahtevom za licenciranje, sva druga pitanja stvar su njihove poslovne politike.

Danas se sve češće govori o Bitkoinu kao digitalnoj valuti. Kako je zakonski regulisan ovaj vid plaćanja u Srbiji?

Digitalne valute su vrlo aktuelna tema, i u svetskoj, i u domaćoj javnosti, što ne čudi, ako se zna da je od 2009, kada je bitkoin kreiran, njegova vrednost drastično porasla, i taj rast na prvi pogled deluje vrlo privlačno. Međutim, kriptovalute ne ispunjavaju neke od najvažnijih karakteristika novca, i zato i nisu novac. Novac mora da bude opšte prihvaćeno sredstvo razmene, a kriptovalute su sredstvo razmene samo u vrlo uskom krugu korisnika. Novac je i čuvar vrednosti i jedinica mere za cene robe i usluga, a rast bitkoina je imao nagle padove, koji su njegovu vrednost menjali i za 25 odsto u jednom danu. Takve promene vrednosti su neprihvatljive za novac – tada nema planiranja, kupovina se odlaže za vreme kada vrednost poraste, a cene bi teoretski morale da se menjaju u realnom vremenu. Ono što sve regulatore u svetu brine je i potencijal digitalnih valuta za pranje novca i druge kriminogene aktivnosti, zbog čega će i kod nas morati da se preduzmu određene mere.

(Objavljeno u PC#248)

Facebook komentari: