Bane Krstić (Garavi Sokak) o muzici i računarima

Garavi Sokak je nastao 1989. godine. Mnoge pesme sa prve ploče postali su veliki jugoslovenski hitovi. Tiraž prvog albuma premašio je 100.000 primeraka. Pre toga bend se zvao „Pa šta“ i svirao je samo „The Beatles“. Od tada do danas objavili su 10 autorskih albuma sa pesmama Baneta Krstića. Odsvirali su preko 1000 koncerta širom Srbije, regiona i sveta. Neguju akustični pop zvuk sa etno motivima iz Vojvodine. Na gala koncertima gosti su im tamburaši sa kraja sveta i anonimni narodni umetnici.

DSC_0029Poznati su po pesmama: Skeledžija, Teci teci Dunave, Ti znaš, Biće bolje ako budeš tu, Neko neko ko je daleko, Ćiri bu ćiri ba, Ko te ima taj te nema, Ponekad, U Perlezu stao voz, Jedina vilo, Doviđenja tugo, Ja bih za tebe dao sve, Ako tebe ljubit ne smem, Kao ja, Ruzmarin, Sagardićemo brod, Svako ima nekog koga više nema, Žuti buldožer, Ja plačem samo kada ljuštim luk i mnogim drugim.

gsyt

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Mislim da je kompjuter pomogao čoveku u skoro svim oblastima života, pa i u muzici. A muzika je u osnovi komunikacija, sa težištem na sadržaj u mnoštvu formi kaja se razlikuje u svakoj epohi. Ono što vredi nalazi lakše put do publike, ono što ne vredi ostaje na margini.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Komjuter je omogućio veću skribomaniju, ali i veću samokratičnost za muzičare širom sveta. Šund je donela komercijalizacija i nezainteresovanost države da uredi sistem vrednosti u kulturi, pa i u muzici.  Muzički ukus našeg naroda je i namerno urušen, za potrebe surovijih vremena iza nas, a posle se niko u poslednjih 20 godina nije potrudio da na tom polju nešto promeni.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Naravno da čujem razliku, ali mislim da to nije presudno. Većina snimaka su AD hibridi, samo na raznim produkcijskim nivoima. Neko radi u  kosmosu sa budžetom od 100 e a neko sa 100.000 e. Problem je u nečem drugom, nova autorska muzika je ovoj epohi manje potrebna nego ranije.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalizacija je donela kvantni skok u mnogim delovima muzičke produkcije. Tehnički standardi se lakše postižu, distribucija, promocija i slušanje su kvaliteniji, ali tajna muzike je i dalje u srcu i u ukusu, estetici i lepoti.

DSCN2383III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Povećan je broj muzičara i stvaraoca, ali je muzički biznis ostao rezervisan samo za najbolje i odabrane.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Medijski standardi su znatno podignuti, pa ,,slabi,, snimci  ne dobijaju mesto pod suncem. Lično mislim da se u toj niskobudžetnoj zoni stvara jedna nova i mnogo šira produkcijska kultura iz koje teoretski pa i praktično možemo očakivati i kvalitet.

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Nije kompjuter ukinuo muzičare. Cela klasika je i dalje klasika, na svetu se svira vise i bolje nego ikad.  A dobar muzičar, u bilo kom žanru, je i dalje neko ko može da živi od sviranja.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter ne može da zameni čoveka, jer čovek traži čoveka, očekuje ga i prepoznaje.

CD

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Kod nas autorska prava nikad nisu bila značajnije poštovana. Ta  sfera tek u poslednjih nekoliko godina počinje da se uređuje i digitalizacija medija veoma koristi tome.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Može se desiti da neko čuje vašu muziku na ,,youtube,, a onda dođe na vaš koncert. You tube je omogućio kontinuitet u relaciji muzika – publika. Muzika više ne zavisi samo od urednika na medijima, već od slušalaca širom sveta. Dragoceno je što neko može da sluša vaša dela kad god hoće. Youtube spašava muziku od zaborava.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Naravno, ali je najbolje koristiti sva dostupna sredstva.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

To ćete videti na koncertu, kako sejemo tako žanjemo.

VII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Da, Garavi Sokak radi bez prestanka već 25 godina. Na jesen ćemo početi snimanje jedne akustik kompilacije sa prethodnih 10 albuma. Analogno.

GS 2013

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"