Bitkoin za prazničnom trpezom

Praznična okupljanja podrazumevaju i određeni broj tema o kojima bi se razgovaralo, budući da tišina često ume da bude neprijatna. Aktuelne teme, uglavnom političke, uvek su siguran izbor, ali ne i udoban, jer bi praznici u paket trebalo da uključuju i distanciranje od svakodnevnog života. Pored politike, rado se često govori i o novcu, te je skoro sasvim sigurno da će se za prazničnim trpezama naći i po koja reč o kriptovalutama. I dok je bitkoin postao čudesna investicija u godini koja će se uskoro naći za nama, činjenica je da mnogi još uvek ne mogu da pojme ideju o novcu koji ne može da se strpa u džep.

Prvo pitanje je svakako „šta je, uopšte, bitkoin?“ Najjednostavniji odgovor je: Internet novac – ne može da se nosi sa sobom, te se verovatno neće naći na listi novogodišnjih poklona, a i ako se nađe, bio bi to tek komad koda poput 1d3d730d-w25a-425d-2q33-3135fe99dq09. Dakle, bitkoin postoji samo online, budući da je i osmišljen samo za online upotrebu, a za vršenje uplata bez plaćanja nadoknada za transakciju koje traže banke.

Prethodne definicije bi, one koji u temu nisu upućeni, mogle da navedu da pomisle da je već došlo vreme kada se sve plaća bitkoinom, što nije tačno, budući da je ova valuta još uvek prilično beskorisna kada su načini plaćanja u pitanju. Iako osmišljen baš kao način za plaćanje, bitkoin je trenutno nešto što investitori kupuju jer vredi mnogo novca, budući da je vrednost jedne jedinice došla do 20.000 dolara. Tu je važno dodati da nije neophodno da pojedinac ima pomenutu sumu da bi mogao da dođe do bitkoina, te da je moguće da se kupi samo deo, a za mnogo manju sumu, pa tako neko može da, na primer, postane ponosni vlasnik 0,08 bitkoina.

Pročitajte i:  Nedeljni pregled kriptovaluta – prva nedelja novembra 2018.

Posle toga bi naravno usledilo pitanje „zašto bitkoin vredi toliko?“, a odgovor na to bi bio da niko zapravo nije siguran. Raspravlja se o tome da je to zbog toga što je bitkoin novac budućnosti, što je donekle zadovoljavajuće objašnjenje, jer običnom čoveku ništa nije vrednije od onoga što neizvesnu budućnost, makar prividno, čini sigurnijom. Zbog toga se oni stručniji, a i oni manje stručni, utrkuju da ulože što više, i na taj način investiraju u budućnost, te valutu koja decentralizuje tokove novca, i u okviru koje svaki korisnik ima svoj jedinstveni ključ uz pomoć kojeg dokazuje vlasništvo nad digitalnim novčanikom, te se čuva od prevara i praćenja transakcija koje obavlja, obezbede za sebe i svoje najbliže.

Tako se rast vrednosti događa upravo zbog toga što milioni običnih ljudi kupuju bitkoin čiji je broj ograničen, te veća potražnja utiče na rast vrednosti, a i interesovanje velikih kompanija svakako dodatno utiče na to. Zbog toga se o bitkoinu govori i kao o finansijskom mehuru, jer većina kupuje u nadi da će vrednost i dalje rasti, a ne zbog toga što razume ili veruje u novu tehnologiju. Prema nekim tvrdnjama, nekoliko velikih kompanija u Aziji kontroliše veliki deo bitkoina, što znači da bi cenom u budućnosti moglo lako da se manipuliše.

Na pitanje „ko je uopšte stvorio taj bitkoin“ ne postoji jednostavan odgovor, a priča o Satoshi Nakamotu, koji je i dalje misterija, bi samo mogla da zbuni sagovornike. Možda bi bilo korisno da se doda da Satoshi, kao i njegova tvorevina, za sada postoji samo online, te da postoji digitalni novčanik koji sadrži milion bitkoina, koji danas vrede milijarde, a za koji se pretpostavlja da pripada baš njemu.

Pročitajte i:  Vrednost kriptovaluta na dan 27.9.2018.

Budući da je običnom čoveku nezamislivo da na svetu postoji valuta koja bi mogla da bude novac budućnosti, a koju niko ne kontroliše javno, potrebno je objasniti da na bitkoin mreži postoji na desetine hiljada korisnika, te da niko od njih ne odlučuje o sudbini valute, sem možda onog koji u svom vlasništvu ima tih milion bitkoina, čijom bi prodajom svakako mogao da utiče na celokupnu sudbinu valute, ili onih kompanija koje bi mogle da manipulišu cenom.

Korisnici dobijaju bitkoine i u zamenu za energiju koju su voljni da ulože u rudarenje bitkoina, pa je jedno od pitanja i „šta je rudarenje?“ Najjednostavniji odgovor je da ljudi koriste svoje kompjutere da bi generisali bitkoin uz pomoć specijalizovanog koda, a proces se naziva rudarenjem zato što je „pronalaženje“ novog bitkoina podjednako teško kao što je nekad bilo pronaći komadić zlata. Naime, kompjuterski programi korisnika rešavaju niz problema kako bi mrežu održali sigurnom, pa tako ulažu energiju (koja nije mala, niti jeftina) u čitav proces, te na taj način zarađuju svoj komad bitkoina.

U tom trenutku svako ko poseduje bilo kakav računar pomisli kako bi mogao da postane digitalni rudar, ali je proces rudarenja u ovom trenutku prilično težak. U početku se tek nekoliko hiljada ljudi interesovalo za bitkoin, pa je svako ko je posedovao moćniji kućni računar u slobodno vreme mogao da rudari. Tako su u bitkoin svitanje korisnici mogli da izrudare na hiljade bitkoina, što bi ih danas učinilo milionerima. Ali kako se na milione korisnika priključilo mreži, te je vrednost porasla, velike kompanije su počele sa izgradnjom farmi servera, gde je na hiljade grafičkih procesora zaduženo za rudarenje. Tako obični kompjuteri nemaju ni približno dovoljno snage da bi mogli da budu konkurentni, te zarade neki delić bitkoina.

Pročitajte i:  Vrednost kriptovaluta na dan 19.9.2018.

Tu je već vreme da se potegne pitanje o problemu potrošnje energije, te može da se govori o tome da će rudarenje bitkoina u budućnosti zahtevati sve više, pa se procenjuje da će bitkoin tokom godina trošiti više energije od zemalja poput Irske i Nigerije.

Kada se završi sa brigom o energiji, dolazi se do toga kako običan smrtnik može da dođe do bitkoina. Jedan od načina je svakako kreiranje digitalnog novčanika, te kupovina preko brokera, dok je drugi, nešto jednostavniji, preko aplikacija za trgovinu – poput Coinbase i Revoult – a preko kojih se kupuju i prodaju bitkoini. Na pitanje „da li bi u ovom trenutku trebalo kupovatine postoji tačan odgovor, budući da niko ne može da vidi toliko daleko u budućnost, a činjenica je da su priliku za bogaćenje dobili samo oni koji su, slučajno ili namerno, u ovu valutu uložili na samom početku.

Izvor: The Telegraph

Facebook komentari: