Blokada u odlučivanju u porodičnim kompanijama i kako je prevazići

Blokada u odlučivanju u okviru porodičnih kompanija i društava sa ograničenom odgovornošću, kao najzastupljenijeg vida organizovanja uopšte, jedan je od većih rizika u poslovanju, a Zakon o privrednim društvima (ZPD) o tome ne sadrži nijednu odredbu.

PCPress.rs Image

Da li je zakonodavac mislio da je to pitanje nebitno ili je ostavio vlasnicima kompanija da, koristeći postojeće mehanizme ZPD‑a i opšte principe kompanijskog i ugovornog prava, samostalno regulišu to pitanje?

Šta je blokada u odlučivanju?

Najjednostavnijim rečnikom, blokada u odlučivanju postoji kada skupština d.o.o. (koju čine vlasnici d.o.o.) ne može da donese odluku jer ne postoji kvorum ili zato što ne postoji potreba većine, pri čemu nedonošenje konkretne odluke ugrožava uobičajeno poslovanje društva.

Blokada u odlučivanju je praktično nemoguća ukoliko kompanija ima samo jednog člana (tzv. jednočlano društvo), tj. ukoliko je jedno lice vlasnik 100 odsto udela u kompaniji.

Doduše, moguće je da vlasnik nije siguran oko odluke koju treba da donese i da, kolokvijalno govoreći, ima „blokadu u odlučivanju“, ali to je već van domašaja kompanijskog prava. Takođe, moguće je zamisliti da jednočlano društvo ima npr. dva direktora koja su međusobno ograničena supotpisom i da ne mogu da se saglase oko preduzimanja nekog pravnog posla (jedan direktor hoće, a drugi neće da zaključi ugovor) i to bi moglo da liči na blokadu u odlučivanju, ali suštinski nije. Naime, i dalje vlasnik može da „preseče“, tj. da razreši nekog direktora ili da mu smanji ovlašćenja i da pravni posao bude ili ne bude preduzet, ali blokada na operativnom (upravljačkom) nivou biće rešena.

Šta prethodi i kada dolazi do blokade u odlučivanju?

Po pravilu, svakoj blokadi u odlučivanju prethodi:

  • Osnivanje d.o.o. između bliskih prijatelja ili članova porodice, gde se najčešće uopšte ne pregovara o sadržini osnivačkog akta.
  • Olako prenošenje udela među članovima porodice (osnivač „upiše“ decu kao suvlasnike udela bez razumevanja posledica takvog prenosa).
  • Nemanje porodičnog protokola, kao korektiva i način pripreme i kompanije i naslednika i osnivača kako ne bi došlo do „olakog prenosa udela“.
Pročitajte i:  BIZIT 2022: Svečanim govorom i uvodnim predavanjima otvorena vodeća tehnološka konferencija

Pretpostavka je da će se, kada neko treće lice (npr. kompanija) stiče deo udela od osnivača (ili sa fizičkim licem formira joint venture, tj. novu firmu), o osnivačkom aktu detaljno pregovarati i da će mogućnost blokade u odlučivanju biti ili isključena ili da će pitanja u odnosu na koje do blokade može da dođe (npr. kako se raspoređuje dobit) biti precizno definisana, izolovana i u odnosu na ta pitanja biće predviđen mehanizam kako blokada da se reši.

PCPress.rs Image

Posledice blokade u odlučivanju

Posledice blokade u odlučivanju zavise od toga oko koje konkretno odluke je došlo do blokade. Primera radi, posledice bi mogle da budu kako sledi:

  • Zbog blokade u odlučivanju, društvo nema direktora niti drugog zastupnika
  • Zbog blokade u odlučivanju, društvo ne može da usvoji finansijske izveštaje
  • Zbog blokade u odlučivanju, može da dođe do spora među članovima društva
  • U najgorem scenariju, zbog blokade u odlučivanju, društvo može da ode u likvidaciju, a u praksi su veoma uspešne kompanije zbog blokade u odlučivanju svoje poslovanje okončale kroz stečaj.

Što blokada duže traje, povećava se verovatnoća da negativni efekti blokade budu drastični.

Način rešavanja blokade u odlučivanju

„Bolje sprečiti nego lečiti“ – preduslov za rešavanje blokade kreira se pre nego što blokada nastane (tj. prilikom osnivanja višečlanog d.o.o. ili prilikom prenosa udela npr. na člana porodice), te s tim u vezi, bolje je pregovarati i dogovarati se jednu godinu nego „ratovati“ jedan dan.

Pročitajte i:  Uvodnik: The winter is coming

Preporuka je da svaka promena vlasničke strukture bude propraćena izmenom osnivačkog akta (pre svega u delu većine potrebne za odlučivanje o pojedinim pitanjima i načina rešavanja blokade u odlučivanju). Važno je napomenuti da određena pitanja od značaja za međusobne odnose članova mogu da budu regulisana i ugovorom članova (Shareholders agreement). U ovom tekstu je namerno stavljen akcenat na osnivački akt, jer regulisanje bilo kog pitanja između članova putem osnivačkog akta neće biti pogrešno. Istovremeno, određena pitanja oko blokade u odlučivanju (pogotovo pitanja koja su komercijalno osetljiva kao što je cena i slično) mogu da budu definisana i ugovorom članova, ali u tom slučaju je neophodno voditi računa da osnivački akt i ugovor članova budu međusobno „povezani“ kroz međusobna upućivanja (jedan akt da upućuje na drugi), a u nekim slučajevima (gde je zakonski neophodno da konkretno pitanje bude reflektovano i u osnivačkom aktu) i kroz ponavljanja de facto istih odredbi u oba dokumenta.

PCPress.rs Image

Kada govorimo o načinu rešavanja blokade u odlučivanju, tu bi koraci mogli da budu sledeći (navedeni sled koraka dat je samo ilustrativno, kao primer, a opcije i varijacije na temu mogu biti brojne):

  • Odluka o pristupanju novog člana, povećanjem kapitala, donosi se jednoglasno.
  • Postojeći članovi ne mogu da se usaglase oko donošenja odluke.
  • Odložiti donošenje odluke na npr. 30 dana i pokušati, uz prisustvo treće nezavisne strane, da se usaglase stavovi oko odluke.
  • Ukoliko usaglašavanje stavova nije moguće, jedna od strana (postojećih vlasnika udela) ima pravo da aktivira prodajnu (put) ili kupovnu (call) opciju i da, po unapred dogovorenoj ceni ili po unapred dogovorenoj formuli, proda, odnosno kupi udeo od nesaglasnog člana, tj. člana koji ne želi da glasa za odluku.
Pročitajte i:  BIZIT 2022: IT infrastruktura i dalje u fokusu

Prilikom ugovaranja opcija za rešavanje blokade u odlučivanju uvek treba da se vodi računa da takve opcije ne budu oruđe u ruci finansijski jačeg partnera da, koristeći tu opciju, istisne iz kompanije finansijski slabijeg partnera, ali takođe i o tome da opcije ne budu oruđe u ruci bilo kog partnera da jednostavno izađe iz kompanije koristeći blokadu u odlučivanju kao izgovor. Takođe, vlasnici udela imaju i posebnu odgovornost prema društvu te uvek treba voditi računa ne samo o ličnim interesima vlasnika već i o interesima kompanije.

Činjenica je da svaka kompanija i svaki vlasnik kompanije imaju svoje specifičnosti, te iako postoje određeni tržišni standardi kako se predlaže rešavanje blokade u odlučivanju, gotovo da je nemoguće primenjivati copy paste pristup, već u svakom pojedinačnom slučaju treba tražiti rešenje koje je primereno konkretnoj kompaniji i njenim vlasnicima. No, imajući u vidu značaj i moguće posledice blokade u odlučivanju, iskustva govore da je pravovremeno bavljenje ovom temom sve samo ne gubljenje vremena.

Milovan Zvijer govoriće na ovu temu 13. aprila u Beogradu na četvrtom BIZIT seminaru o porodičnim kompanijama „Urediti. Naslediti. Unaprediti“.

Korisna adresa: bizit.rs

Autor: Milovan Zvijer, advokat, partner u Four Legal i saradnik Adizes SEE

Facebook komentari:
eFakture

Tagovi: , , ,