British Council: Digitalni preokret u estonskim školama

Pro­je­kat European School for European Future nas­tao je sa že­ljom da se otkrije ko­je su taj­ne us­pe­ha fin­skih i es­ton­skih ško­la na PI­SA tes­ti­ra­nju, ko­je su to me­to­de i pris­tu­pi u učenju ko­ji do­pri­no­se naj­bo­ljim re­zul­ta­ti­ma i ka­ko i u ko­joj me­ri sve to mo­že­mo pri­la­go­di­ti i im­ple­men­ti­ra­ti u sop­stve­ni rad sa de­com.

O fin­skom o­bra­zov­nom sis­te­mu da­nas se dos­ta go­vo­ri, on je ve­oma kva­li­te­tan i pre­po­zna­tljiv svu­da u sve­tu, međutim po­se­ban uti­sak na nas je os­ta­vio o­gro­man di­gi­tal­ni pre­o­kret ko­ji se de­sio u es­ton­skim ško­la­ma pro­te­klih go­di­na. Pov­rši­na ove drža­ve je 47.227 kva­dra­tnih ki­lo­me­ta­ra, a po­pu­la­ci­ju čini 1,3 mi­li­ona sta­nov­ni­ka. Glav­ni grad Es­to­ni­je je Ta­lin, a je­zik ko­jim se go­vo­ri je es­ton­ski. Čla­ni­ca Ev­rop­ske uni­je je od 2004. go­di­ne. U tre­nut­ku na­še po­se­te, 2017. go­di­ne, Es­to­ni­ja je bi­la pred­se­da­va­juća zem­lja EU, pa ni­je bi­lo ne­obično sre­ta­ti na uli­ca­ma Ta­li­na de­le­ga­ci­je ev­rop­skih ze­ma­lja. Pet da­na na­kon na­šeg o­dlas­ka, u Ta­li­nu se o­drža­vao Tallin Digital Samit.

Di­gi­tal­na Es­to­ni­ja

Ka­da ka­že­mo da je Es­to­ni­ja naj­di­gi­tal­ni­ja zem­lja Ev­ro­pe, on­da je ne­izos­tav­no po­me­nu­ti in­di­ka­to­re in­for­ma­ci­onog dru­štva. Sve­do­ci smo da sve drža­ve u sve­tu te­že da bu­du di­gi­ta­li­zo­va­ne, ali iz is­kus­tva mo­že­mo reći da je Es­to­ni­ja zem­lja na ko­ju mo­že­mo i tre­ba da se u­gle­da­mo. Es­to­ni­ja je u po­sle­dnjih de­set go­di­na na­pra­vi­la ve­li­ki di­gi­tal­ni pre­o­kret. Stra­te­ški cilj je u­pra­vo di­gi­ta­li­za­ci­ja, na svim ni­vo­ima dru­štva.

O Es­to­ni­ji ne mo­že­mo go­vo­ri­ti a da ne spo­me­ne­mo Skype, ko­ji je nas­tao baš u ovoj zem­lji. O to­me ko­li­ko su po­no­sni na ovo, go­vo­re reči es­ton­skog pred­se­dni­ka: „Mno­go lju­di ni­je bi­lo u Es­to­ni­ji, ali svi zna­ju za Skype, ta­ko da sa­da mo­gu da ka­žem da sam pred­se­dnik drža­ve u ko­joj je nas­tao Skype“.

Po­se­bno nas je i­zne­na­di­la činje­ni­ca ko­li­ko je di­gi­ta­li­za­ci­ja olak­ša­la sva­ko­dnev­ni ži­vot građani­ma Es­to­ni­je. Na­ime, na je­dnoj kar­ti­ci, Es­ton­ci ima­ju zdrav­stve­nu knji­ži­cu, ban­kov­ni račun, vo­začku do­zvo­lu i ličnu kar­tu. U Ta­li­nu je dos­tu­pan bes­pla­tan in­ter­net, do­volj­no je da se sa­mo pri­ja­vi­te na o­dređenu a­dre­su. Građani Ta­li­na ima­ju bes­pla­tan jav­ni pre­voz, svi ima­ju pov­las­ti­ce i svi ih ure­dno va­li­di­ra­ju. Je­dna od za­nim­lji­vos­ti je ta, da kad smo pi­ta­li pro­la­zni­ke ka­ko da dođemo do ne­kog o­dre­di­šta u gra­du, svi su o­dmah po­gle­da­li u te­le­fon, o­tvo­ri­li Google Maps i na naj­je­dnos­tav­ni­ji način nas upu­ti­li na o­dre­di­šte. Već ne­ko­li­ko go­di­na, ve­li­ki pro­ce­nat na pred­se­dničkim i par­la­men­tar­nim i­zbo­ri­ma bro­je elek­tron­ski gla­so­vi građana.

Pročitajte i:  Intervju: Helen Leigh - Ško­la 21. ve­ka pri­pre­ma učeni­ke da us­pe­ju i op­sta­nu na tržištu rada

O­bra­zo­va­na Es­to­ni­ja

Ka­da go­vo­ri­mo o es­ton­skom o­bra­zov­nom sis­te­mu i izu­zme­mo zem­lje is­točne Azi­je, po­put Sin­ga­pu­ra, Ja­pa­na, Ko­re­je, ko­je su go­di­na­ma ne­pri­ko­sno­ve­ne na PI­SA tes­ti­ra­nju, Es­to­ni­ja je za­be­le­ži­la izu­ze­tan us­peh. Uko­li­ko po­sma­tra­mo sa­mo ev­rop­ske zem­lje, od 2009. go­di­ne Es­ton­ci su pos­ti­gli naj­bo­lje re­zul­ta­te, a na po­sle­dnjem tes­ti­ra­nju bi­li su i­znad Fin­ske.

Iz sve­ga ovog, ne­i­zbe­žno je pos­ta­vi­ti pi­ta­nje. U čemu je taj­na nji­ho­vog us­pe­ha? Na ovo pi­ta­nje i sa­me smo po­ku­ša­le da od­go­vo­ri­mo, po­sećujući časo­ve u rus­koj i es­ton­skoj ško­li, ra­zgo­va­ra­jući sa es­ton­skim ek­sper­ti­ma u o­blas­ti o­bra­zo­va­nja, na ra­di­oni­ca­ma i s ko­le­ga­ma iz Ev­ro­pe.
Vi­so­ka auto­nom­nost ško­la sva­ka­ko je je­dna od taj­ni. Na­ime, sva­ka ško­la ima dru­gačiju or­ga­ni­za­ci­ju ra­da, ali sva­ka es­ton­ska ško­la us­pe­šno ko­ris­ti IT u nas­ta­vi i ra­du sa učeni­ci­ma. Kao i u Fin­skoj, i u Es­to­ni­ji je nas­tav­nička i učitelj­ska pro­fe­si­ja je­dna od naj­po­pu­lar­ni­jih. Na­jus­pe­šni­ji učeni­ci že­le da se ba­ve ovim po­zi­vom. Es­to­ni­ja pru­ža je­dna­ke mo­gućnos­ti za rad i učenje učeni­ci­ma i nas­tav­ni­ci­ma ka­ko u ur­ba­nim, ta­ko i u ru­ral­nim sre­di­na­ma. Na tom po­lju ne­ma ra­zli­ka. U tre­nut­ku ka­da su bi­li si­gur­ni u svo­je stra­te­ške ci­lje­ve, po­većali su ula­ga­nja u o­bra­zo­va­nje.

Pročitajte i:  Digitalni marketing – sektor u kom se lako dolazi do odlično plaćenih poslova

Čes­to mo­že­mo čuti da loš nas­tav­nik os­ta­je loš nas­tav­nik, iako ko­ris­ti no­ve te­hno­lo­gi­je u svom ra­du, sa­mo se pra­vi va­žan. Za­to es­ton­ski stručnja­ci za o­bra­zo­va­nje ula­žu u edu­ka­ci­ju nas­tav­ni­ka, jer sa­mo te­hno­lo­gi­ja ni­je do­volj­na. Na nji­ho­vom pri­me­ru, kom­bi­na­ci­ja kva­li­te­tan nas­tav­nik + te­hno­lo­gi­ja da­la je us­peh. Na­kon zav­rše­nog fa­kul­te­ta, nas­tav­nik izučava me­to­di­ku i pe­da­go­ške na­uke još go­di­nu da­na (mas­ter stu­di­je). Sva­ki nas­tav­nik je u oba­ve­zi da os­tva­ri 150 sa­ti stručnog usav­rša­va­nja go­di­šnje, od čega je 80 od­sto u o­blas­ti IT‑a. Nas­tav­ni­ci i na­kon o­dlas­ka u pen­zi­ju mo­gu pod o­dređenim ugo­vo­ri­ma da ra­de u ško­li. Većina nas­tav­ni­ka je sre­dnjih go­di­na, te mo­že­mo za­ključiti da ko­rišćenje no­vih te­hno­lo­gi­ja ni­je re­zer­vi­sa­no za mlađe ge­ne­ra­ci­je i go­di­ne sta­ža i sta­ros­ti ne sme­ju bi­ti i­zgo­vor za nji­ho­vo ne­ko­rišćenje.

O­bra­zov­ni di­gi­tal­ni ala­ti

Većina es­ton­skih ško­la ko­ris­ti Google Classroom ala­te. Nas­tav­ni sa­drža­ji su dos­tu­pni online, učeni­ci pre­ko svo­jih na­lo­ga i­zrađuju do­maće za­dat­ke, ra­zličite o­bli­ke tes­ti­ra­nja kao i na­ci­onal­na tes­ti­ra­nja, ko­mu­ni­ci­ra­ju s nas­tav­ni­ci­ma i van ško­le. Osim učeni­ka i nas­tav­ni­ka, ro­di­te­lji ta­kođe ima­ju svo­je na­lo­ge, što omo­gućava re­dov­no praćenje na­pret­ka učeni­ka. Es­ton­ski nas­tav­ni­ci Google Classroom sma­tra­ju be­zbe­dnim o­kru­že­njem za svo­je učeni­ke.

Bee bot‑om ro­bo­tom za poče­tno učenje ko­di­ra­nja, po­se­bno smo odu­šev­lje­ni. U es­ton­skim ško­la­ma ko­ris­ti se u mlađim ra­zre­di­ma, u svim nas­tav­nim pre­dme­ti­ma. Ono što smo ima­li pri­li­ke da vi­di­mo jes­te da se ko­ris­ti na časo­vi­ma sve­ta oko nas, ma­te­ma­ti­ke, ma­ter­njeg je­zi­ka. Sva­ka učioni­ca i ka­bi­net po­se­du­ju pa­ke­te od osam i vi­še ro­bo­ta, gde ih učeni­ci u­glav­nom u gru­pnom o­bli­ku ra­da us­pe­šno ko­ris­te. Po­se­bno smo po­no­sni na to što smo us­pe­li da na­ba­vi­mo dva ova­kva ro­bo­ta i njih ko­ris­ti­mo u ra­du s de­com. To sva­ka­ko ni­je do­volj­no, ali u skla­du s na­šim mo­gućnos­ti­ma, pru­ži­li smo pri­li­ku na­šim učeni­ci­ma da se upo­zna­ju sa ovim načinom ra­da. Pro­gra­mi­ra­nje je oba­ve­zan pre­dmet od če­tvrtog ra­zre­da. Učeni­ci ne­ma­ju udž­be­ni­ke, što nas­tav­ni­ci­ma ne sme­ta. Ka­žu da ih to pod­stiče da se sa­mi pri­pre­ma­ju za čas, a sa­mim tim pod­stiču učeni­ke na ra­zmi­šlja­nje. Učeni­ci svih u­zras­ta mo­ra­ju ima­ti je­dan čas u računar­skom ka­bi­ne­tu, ta­kođe u svo­jim učioni­ca­ma ima­ju o­pre­mu po­put ta­ble­ta i lap­top računa­ra.

Pročitajte i:  ITAcademy: Uz najmodernije školovanje dobijate i 100 coworking sati u IT Hubovima

O o­prem­lje­nos­ti ško­la su­vi­šno je go­vo­ri­ti. Na­vešćemo sa­mo je­dan pri­mer, na časo­vi­ma mu­zičke kul­tu­re od pe­tog do o­smog ra­zre­da, učeni­ci časo­ve ima­ju u ka­bi­ne­tu ko­ji je za­pra­vo stu­dio, gde pro­du­ci­ra­ju mu­zi­ku. Učeni­ci ima­ju bes­pla­tne o­bro­ke, pros­tra­ne kan­ti­ne, pros­to­re za re­lak­sa­ci­ju i o­dmor, ba­ze­ne, spor­tske te­re­ne. Za­nim­lji­vo je i to da su nas me­na­džer­ske ve­šti­ne sta­ri­jih učeni­ka os­ta­vi­le bez da­ha. Pre­zen­ta­ci­jom o ško­li i or­ga­ni­za­ci­ji nji­ho­vog ra­da upo­zna­va­li su nas učeni­ci na tečnom en­gles­kom je­zi­ku. U obi­la­zak pros­to­ri­ja ško­le vo­di­li su nas učeni­ci za­du­že­ni za to. Nas­tav­ni­ke smo upo­zna­va­li u učioni­ca­ma, a ru­ko­vod­stvo nas je na sa­mom počet­ku po­zdra­vi­lo.

Na kra­ju, mo­že­mo za­ključiti da se taj­na us­pe­ha es­ton­skih ško­la o­gle­da u di­gi­tal­nom pre­o­kre­tu, vi­so­koj auto­no­mi­ji ško­la, kva­li­fi­ko­va­nim nas­tav­ni­ci­ma, pru­ža­njem je­dna­kih mo­gućnos­ti za sve. Po­se­bno nas ra­du­je činje­ni­ca da je i kod nas in­for­ma­ti­ka oba­ve­zan pre­dmet i da učeni­ci uče pro­gra­mi­ra­nje. Od ove go­di­ne, od prvog ra­zre­da oba­ve­zna je pro­jek­tna nas­ta­va, kroz ko­ju se ra­zvi­ja­ju di­gi­tal­ne kom­pe­ten­ci­je i pre­du­ze­tni­štvo. Drža­va je pre­po­zna­la značaj di­gi­ta­li­za­ci­je u nas­ta­vi, ta­ko da je pro­jek­tom 2000 digitalnih učionica za­početo o­pre­ma­nje ško­la. Di­gi­tal­ni udž­be­ni­ci su oba­ve­zni, elek­tron­ski dnev­nik ta­kođe i to go­vo­ri u pri­log činje­ni­ci da smo na do­brom pu­tu za di­gi­tal­ni pre­o­kret u Srbi­ji.

Korisna adresa: www.bri­tis­hco­un­cil.rs

Facebook komentari:

BIZIT 2020

Data centri 2019
Tagovi: , , ,