Data centri: od oblaka do AI-ja

U protekloj deceniji data centri su iz temelja promenili način na koji funkcioniše savremena digitalna infrastruktura. Dug je bio put od fizičkih soba punih servera do globalnih mreža hiperskalabilnih objekata koje pokreću servise kao što su YouTube, ChatGPT, pa čak i Azure ili AWS. Napredak je veliki, ali pravu revoluciju tek očekujemo.

Veliki pokretač rasta data centara bio je prelazak sa on-premises infrastrukture na cloud. Početkom ove decenija situacija se radikalno menja: veštačka inteligencija, posebno veliki jezički modeli i sistemi za mašinsko učenje, stvaraju novu vrstu potražnje, ekstremno gustu i energetski intenzivnu. Za obuku jednog AI modela kao što je GPT-4 potrebni su milioni GPU sati, ogromne količine memorije i ultra-brza veza sa Internetom.

Moderna zaštita uključuje zero-trust mreže, hardverske root-of-trust module, AI sisteme za detekciju anomalija u saobraćaju, kao i fizičke protivmere – od biometrije do Faradejevih kaveza

Kartice iz NVIDIA serije H100 i AMD-ove MI300X sada čine jezgro specijalizovanih AI data centara. Ovi sistemi zahtevaju drugačiji pristup dizajnu: ozbiljnije hlađenje, nova rešenja za napajanje, kao i naprednu mrežnu topologiju koja omogućava nisku latenciju između hiljada paralelno povezanih čipova.

Energetski izazovi

AI je gladan – ne samo podataka, već i struje. AI data centar troši i do 20 puta više energije po jedinici prostora nego klasičan Web hosting centar. Uz sve veću zabrinutost zbog klimatskih promena, energetska efikasnost postaje glavno bojno polje.

Hlađenje je ključna stavka. Voda i vazduh više nisu dovoljni – u priču ulaze imerziona hlađenja (potapanje servera u tečnost), dvostepene toplotne pumpe i rekuperacija toplote za druge namene. Google, Microsoft i Meta eksperimentišu sa autonomnim sistemima za termalni menadžment, a tim sistemima upravlja upravo… AI.

Još važnija je diversifikacija izvora energije. Data centri se sve češće grade u blizini obnovljivih izvora: vetroparkova u Skandinaviji, solarnih farmi u Arizoni, pa čak i geotermalnih izvora na Islandu. U igru ulaze i modularni nuklearni reaktori (SMR) kao potencijalno rešenje za stabilno, niskokarbonsko snabdevanje.

Geopolitika i suverenitet

Lokacija data centra više nije samo pitanje cene struje i poreza – postala je strateška odluka. Uz jačanje regulativa u Evropi i sve više zakona o „digitalnom suverenitetu“, kompanije moraju da vode računa gde im se fizički nalaze podaci.

To dovodi do porasta tzv. „suverenih oblaka“ – infrastruktura u okviru nacionalnih granica, često pod nadzorom domaćih firmi, ali uz punu kompatibilnost s globalnim standardima. Francuski OVH, nemački T-Systems i razne državne inicijative u Aziji i Latinskoj Americi samo su neki od primera.

Istovremeno, raste značaj edge data centara – manjih objekata bližih korisnicima, koji omogućavaju nižu latenciju i lokalnu obradu podataka, što je ključno za IoT, autonomna vozila i AR/VR aplikacije.

AI data centar troši i do 20 puta više energije po jedinici prostora nego klasičan Web hosting centar

Softver postaje podjednako važan kao i hardver. Trend ka Infrastructure-as-Code i orkestraciji resursa u realnom vremenu smanjuje značaj fizičke lokacije pojedinačnih servera. Kubernetes klasteri se prostiru preko kontinenata, a workload može da se premesti s jednog data centra na drugi automatski – u zavisnosti od cene struje, opterećenja mreže, pa i političke situacije. Ovo otvara vrata novim servisnim modelima – ne samo IaaS i PaaS, već i AIaaS (AI-as-a-Service), gde korisnici iznajmljuju čitave modele, a ne samo sirovu procesorsku snagu.

Izazovi bezbednosti

U doba kada ransomware napadi mogu da onesposobe čitave lance snabdevanja, bezbednost data centara više nije samo stvar debelih zidova i kartica na ulazu. Moderna zaštita uključuje zero-trust mreže, hardverske root-of-trust module, AI sisteme za detekciju anomalija u saobraćaju, kao i fizičke protivmere – od biometrije do Faradejevih kaveza.

Data centri su meta i za sajber-napade i za fizičke sabotaže, posebno u vreme geopolitičkih tenzija. Zato redundansa više nije luksuz, već potreba. Mnogi data centri sada rade po principu active-active, s dvostrukom replikacijom u realnom vremenu, uz podršku za disaster recovery u roku od nekoliko minuta.

Kako raste značaj data centara, tako raste i pritisak zakonodavaca. Od pitanja ekoloških standarda, preko poreskih olakšica, do prava radnika u objektima koji rade 24/7 – rasprava je mnogo. Pojedine lokalne zajednice (npr. u Irskoj i Holandiji) pokušavaju da ograniče nove gradnje zbog potrošnje resursa. Postavlja se i pitanje transparentnosti: ako AI donosi odluke zasnovane na podacima iz data centara, ko snosi odgovornost za te odluke? I u čijim su rukama ti centri?

Hibridna budućnost

Data centri više nisu „nevidljiva infrastruktura“. Njihova uloga u svetu postaje centralna, ali i složenija. Budućnost nije samo u megastrukturama u pustinji Nevade, već u pametnim, održivim, distribuiranim sistemima koji povezuju sve – od oblaka do uređaja u našim džepovima.

Kartice iz NVIDIA serije H100 i AMD-ove MI300X sada čine jezgro specijalizovanih AI data centara. Ovi sistemi zahtevaju drugačiji pristup dizajnu: ozbiljnije hlađenje, nova rešenja za napajanje, kao i naprednu
mrežnu topologiju

Godine 2025, uspešan data centar neće biti onaj koji ima najviše servera, već onaj koji najbolje balansira između performansi, efikasnosti, sigurnosti i etike. Tranzicija je već počela i oblikovaće ne samo tehnološki pejzaž, već i društvo u celini.

Autor: Marko Spasojević