Dejan Kramer (Kramer) o muzici i računarima

Rock band `KRAMER` nastao je krajem osamdesetih godina  gradeći svoj stil, trazeći se kroz amaterske nastupe uz povremene  promene članova.  Danas, 2015. Iz te prve postave čak četiri člana su i dalje u bendu. Krajem 1993. Kramer snima svoj prvi album u studiju Kazablanka u Beogradu gde se kao producent pojavljuje Duda Bezuha. Posle serije koncerata po gradovima Srbije (Kraljevo, Niš, Priština, Kuršumlija, Leskovac, Pirot) iz benda odlazi  Dejan Najdanović – Najda (presao u grupu SMAK), a prateći vokal sa albuma Maja Nikolić pocinje solo karijeru. Oproštajni koncert bend pravi na zimu 1995. god.

Slika 01

Tokom  rada  kroz bend je proslo mnogo dobrih muzičara koji su vremenom prelazili u druge bendove i dan danas su aktivni muzičari. Iz postave koja je snimila album “U mojim mislima” 1994. god, danas je u bendu samo ritam sekcija. Krajem 2013. upravo njih dvojica ponovo aktviraju bend  pozivajući originalnog pevača Bucu i gitaristu Tršu. Nakon mnogo muzičara koji su bili pozivani na probu u bend, ustalila se postava koja i danas radi: Vladica Perović Buca – vokal, Aca Jovan Krstić – gitara, Danilo Obradović Trša – gitara, Petar Plavšić Pera – klavijatura, Miodrag Plavšić Miki – bas gitara i Dejan Kramer – bubnjevi. Danas je Kramer koncertno spreman bend koji ne odbija pozive na nastupe. Trenutno u studiju Fatcat u Nišu snimaju dve numere za koje planiraju i spotove.  Jako bitan čovek za bend je Rodoljub Avramović – Roki koji je producent, snimatelj i vlasnik studija Fatcat. Roki je uneo dosta modernog u klasičan hard rock band, tako da danas Kramer zvuči prepoznatljivo i jako. Rodoljub je uspeo da spoji hard rock zvuk iz 90. sa današnjom modernom produkcijom na obostrano zadovoljstvo!

Slika 03

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Generalno DA. Ove se prvenstveno odnosi na pevače narodne muzike, a sve je manje bendova koji sviraju uživo. Gomila pevača radi tezge samo sa klavijaturom koja ima USB priključak i pevaju na fajlove. Da se razumemo, radio sam to i ja u situacijama kada zbog malog prostora mogu da nastupe samo klavijaturista i gitarista, tada smo fajlom gurali bubanj i bas gitaru ali su klavijatura, gitara i vokali bili uživo.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Kompjuter je generalno uneo mnogo novina u svet muzike, setimo se prvih elektro bendova, recimo Kraftwerk, tu su nemci napravili bum, bukvalno je nastao novi muzički pravac. Druga, lošija strana je to, što je svako ko je imao novca za modernu klavijaturu ušao u posao i sa znanjem rukovanja klavijaturom uzimao posao dobrim muzacarima.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Mislim da većina nas starijih muzičara može da oceni po onome sto čuje, da li je recimo bubanj odsviran uživo ili je kucan na kompjuteru. Za ove današnje klince nisam siguran, barem za većinu. Među tom decom naravno ima i onih koji su sa malo godina postali zaista eksperti po pitanju zvuka, znači ne treba generalizovati.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Digitalna obrada pesama je recimo jako smanjila troškove opreme potrebne za izradu dobrog snimka. Znamo da su studijski mikrofoni i ostala oprema kao što su mikser, dat ili trakaši zaista mnogo skupi. Činjenica je da digitalni snimak besprekoran po pitanju kvaliteta jer je danas lako doći do dobrih semplova na internetu i to za džabe, ali meni lično to deluje izveštačeno i mnogo plastično. Trenutno je moj bend u studiju i ja sam odvirao uživo akustčni bubanj. Naravno da se oseti živ bubnjar jer niko od nas nema idealan metronom u glavi, ali je sam zvuk akustičnog bubnja po meni neprikosnoven. Oseti se da li nosiš neku energiju dok sviraš, a sa druge strane  kucan, elektronski bubanj nema tu emociju, on je savršen i metrički i po zvuku, ali deluje mi jako sintetički.

III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Pa nisam baš siguran da je elektronika baš toliko svemoguća, uvek će dobar muzičar biti cenjen u svetu muzike. Uostalom iza tog racčunara opet sedi muzičar koji zna note, kako one ritmičke, tako i harmonije. Ne može svako ko ima kompjuter da ukuca i odsvira sve to ako ne zna ništa o muzici. Što se vokala tiče, dosta toga se može sakriti efektima koje imaš na računaru, ali samo softverski.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Moguće je naraviti dobar demo snimak kada pričamo o računaru i sotveru. Za profi snimak ipak treba još gomila opreme u rack-u, ne ide to baš tako, ubodi mikrofon i gitaru u komp i snimaj. Generalno, ja sam ipak više za traku!

Slika 04

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Ne znam šta da ti kazem. Ako na tehno žurku dođe gomila ljudi, znači da tu ima nečega što je kvalitetno, bez obzira na to da li ja lično to volim ili ne. Postoje DJ-evi koji su zaista veličine u svom poslu.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Kompjuter zaista može da odradi lavovski deo posla. Moramo uzeti u obzir da ogromna većina klasičnih slušalaca niti poznaje muziku, niti obraća pažnju na kvalitet snimka. To je ono o čemu godinama pričam mojim ljudima iz benda. Ove curice ne iteresuje kakav sam prelaz odsvirao na bubnju, da li gitarista koristi dilej i vah u solu, one hoće zarazan durski refren u tempu 140 i više. To znači brzu pesmu i pevača sa harizmom, pa mislim da je ljudski faktor i ovde vaznija karika.

V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Nikada više neće biti kao pre, svima su puna usta autorskih prava i ostalih priča, a prvi sam ja dao svoj materijal – album KRAMER-a na besplatan download i postavio snimke na youtube. Vremena su se promenila, ništa više ne funkcioniše kao u vreme kada nije bilo interneta, danas ako te nema ne netu kao i da ne postojiš.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Naravno da nije isto, ali danas niko ne kupuje mačku u džaku. Ako mu se svidi to sto je čuo na youtube doći će i na koncert, ako je loše sedeće kući ili ce otići na drugo mesto. Ima taj kanal i dobrih i loših strana. Setimo se Korejanca koji se zove Saj i njegovog Gangnam Style. On je  svojim hitom postao mega zvezda za nedelju dana. To ne bi mogao bez interneta i youtube–a. Nekoliko miliona pregleda za nedelju dana.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Ja sam stara škola, bend i ja volimo da radimo kao nekada, imamo plakate, nalepnice, platno od četiri metra koje stoji iza nas i na kome piše Kramer, majice sa nasim logom, jer ja volim štampu.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Ne ! Apslutno NE ! Dešavalo se da gomila ljudi najavi dolazak na koncert a da ni pola karata ne bude  prodato. Bilo je i obrnutih situacija, da bude malo onih koji prihvate poziv, a na koncertu bude prepuno.

VII – Borba za RnR

  1. Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Kramer  smo okupili ponovo posle 20 godina. Doduše postava nije ona koja je snimila prvi album, ali su u pitanju ljudi koji su svirali sa nama u različitim fazama benda. Trenutno smo u studiju, radimo dve pesme, jedna je naša najpoznatija pesma “Septembarska tajna”, a druga je nova i zove se “Reci mi”. Planiramo i dva spota kada završimo snimanje. Koncertno smo aktivni i nadamo se pozivima, moram da pomenem da Kramer sada zvuci primereno 2015. godini – na studiskim snimcima smo koristili kompjutere, apredjator, razne efekte i slično. Uživo i dalje sviramo hard rock, ipak smo to mi.

Slika 05

Prvi sledeci nastup grupe Kramer biće na humanitarnom koncertu za Lotketa 15. Aprila sa početkom u 21.00h na sajmištu u Nišu.

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:
SBB Solutions Tagovi: ,

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"