Dejan Mrkalj (SIVI) o muzici i računarima

Dejan Mrkalj – SIVI rođen 1972. je u svetu muzike aktivan kao vokalni solista od 1988. godine. Najznačajniji u njegovoj muzičkoj karijeri su autorski bend “Vervil” (1989-1996), zatim klupski “Beerdrinkers & Hellraisers“ (1997-2004), “Rollingstones Tribute Band” (1997-2004), “Black Sabbath Tribute band” (2003-2006), “Duran Duran tribute band“ (2007) “Der Junkers“ (2008-2011) i „Atomsko Sklonište tribute band“ (2015-???).

IMG_1718Njegov autorski bend SIVI su kruna muzičkog stvaralaštva kojom kao pevač, gitarista, tekstopisac, kompozitor i aranžer povezuje sve muzičke žanrova kroz koje je prošao. Bend SIVI je osnovao 2002. godine i sa prekidima zbog promena postave, konačno rade i stvaraju u istom sastavu od 2011. godine, Bend SIVI čine Marko Stefanović (klavijature), Aleksandar Vukelić (gitara, prateći vokal), Željko Roland-Roxi (bubnjevi) i Željko Kolarik-Žex (bas gitara). Trenutno promovišu svoj četvrti video singl za pesmu “Svetli grad” sa kojom zatvaraju krug sa prvog albuma “Sedam”. Svoj debi album objavili su 2014.godine za “Multimedia music”. Više o bendu SIVI možete naći na: www.reverbnation.com/sivi

DSC_8581

I – Umetnost vs. šund

Da li je pojavom kompjutera došlo do ekspanzije loših muzičara koji su koristili programe i semplove za snimanje svoje ionako minimalističke i prizemne muzike?

Dobar muzičar nije isto što i dobar autor. Pomoću PC-ja odnosno programa možete da usavrsite tehniku sviranja i to je dobro, ali to ne znači da ćete napisati kvalitetnu pesmu. Semplovi, lupovi i plug-in-ovi mogu biti veoma inspirativni za kreativne muzičare.

Da li je kompjuter ubio umetnički izraz u muzici i pojavom nabeđenih muzičara doneo šund na muzičko tržište?

Ne može tehnologija da ubije izraz umetnika (muzičara), zbog toga što ekspresija izvođača predstavlja sublimaciju muzičkih stilova koje volimo da slušamo. Ako smo odrastali uz muziku „Bitlsa“, „Stounsa“, „Zepelina“, normalno da ćemo razviti svirački ili pevački izraz koji ne kombinuje „šabanajzer“ i pevački triler.

II – Analogno vs. digitalno

Da li kao muzičar možeš da čuješ razliku između analognog i digitalnog zvuka i da li misliš da tvoji slušaoci mogu isto da primete, posebno mlađi koji nisu imali prilike da slušaju ploče i trake?

Da, naravno. Više mi prijaju zvuk vinila i trake, ali došlo je doba digitalije i siguran sam da današnjim klincima CD toplije zvuči od trake.

Koje su po tebi prednosti digitalnog zvuka u odnosu na analogni, ukoliko ih i ima, i da li misliš da je digitalan zapis muzike doneo boljitak u toj umetnosti?

Voleo bih da radio stanice sa svojih plej-lista izbace pesme u MP3 formatu, jer nam tako uskraćuju mogućnost da čujemo ceo spektar frekvencija. Bendovi, pogotovo naši,  bivaju oštećeni ako im se pesme na radiju puštaju u MP3 formatu, jer im je  produkcija već ispod zadovoljavajućeg standarda. Nisam protivnik digitalnog zapisa, ali zalažem se za što više snimanja u pravom studiju, na pravim pojačalima i živom bubnju, a ne na softverski generisanim zvucima koji su zapravo simulacija. Taj pristup bi  doneo koliko-toliko topliji zvuk.

4 (13) III – Snimanje na traku vs. snimanje na kompjuter

Da li misliš da se pojavom programa za snimanje muzike smanjila potražnja “dobrih” muzičara, s obzirom da je tako lako odsvirati i ponoviti ono što se pogreši, i da li misliš da sada svako može da bude  studijski muzičar, bez obzira da li je kvalitetan instrumentalista (počevši od bubnjara svi instrumentalisti polako postaju višak) ili još gore vokal (danas svako može da peva)?

Danasnji klinci su daleko bolji instrumentalisti nego što smo nekada bili mi i to baš zahvaljujući kompjuterski programima za snimanje. Svaki od tih programa te tera da budeš precizan u sviranju. Samim tim se na neki način smanjuje potreba za studijskim muzičarima. U svetu je sigurno još uvek aktuelnije nego kod nas biti studijski muzičar, jer je to tamo ozbiljan posao i uvek se radi na taj način da su muzičari tu zbog pesme i da bi dobili što bolji rezultat. Volim kada bend radi aranžman, jer se tako oseti duh zajedničkog stvaralaštva, eventualno sa kolegama koje svirajući i pevajući svojim kreativnim duhom mogu da obogate pesmu.

Koliko je moguće napraviti dobar snimak muzike kod kuće na računaru, ukoliko se setimo kakvi su se sve instrumenti, sprave, prostorije pa i sami muzičari nekada koristili za isto?

Jeste moguće ali uz kvalitetan “hardware”, ne mora da bude skup i profesionalan, jer je mnogo važnije “dobro uvo” onog ko usnimava i producira zvuk. Na prvom mestu ipak treba poći od pesme, dobre harmonije, teksta, metrike i aranžmana. Dobar snimak u kućnom studiju  može jako lepo da zvuči, ali bih ja uvek birao studio sa analognim spravama. Dešava se da uhvatimo dobru emociju u kućnom studiju i to ne možemo da “vratimo” u pravom studiju. Onda sam više za to da taj snimak ostane, pa neka se producent snalazi (smeh).

IV – Sviranje vs. programiranje

Da li je elektronska muzika stvarno muzika, da li ona kao takva zapostavlja osnovnu karakteristiku te umetnosti koju upravo donosi svaki instrumentalista po svom osećaju, daru, sluhu pa na kraju i decenijama vežbe, učenja i živog izvođenja?

Sve oko nas je muzika, samo je pitanje kom žanru stvaranja pripadamo i na kojoj frekfenciji nam je podesen prijemnik za spuštanje muzike medju slušaoce. Nekada je jako komplikovano i sama pesma te uvuče u neki nepoznati svemir, a nekada vrlo jednostavno. Kada je kompikovano onda provodim puno vremena vezbajući i polirajući neku frazu, treba imati puno strpljenja a to ne mora da znači da će ljudi u tome prepoznati nesto kvalitetno.  Često koristim loop-ove kada postavljam pesmu, ne treba  bežati od onoga sto može da pomogne kako bi konkretizovali ideju.

Koliko kompjuter može da zameni čoveka u muzici, da li uopšte “običan” slušalac može da primeti koji je instrument na snimku uživo odsvira, a koji “otkucan” na tastaturi računara?

Ne može i ne treba. Ja kompjuter koristim kao sredstvo za realizaciju muzičkih ideja u koje verujem. Ovi koji nemaju bas ideološki pristup su mnogo praktičniji, često ne sviraju ni jedan instrument, ali uspevaju da naplate svoje umeće spajanjem kockica u programu za muziku. Pošto “običan”slušalac ne pravi razliku izmedju živog i semplovanog zvuka tu na scenu upadaju novokomponovani producenti koji to vešto koriste.

IMG_3686V – Nosač zvuka vs. youtube

Koliko je internet obezvredio cenu muzike i da li misliš da će autorska prava ikada biti ono što su nekad bila?

Internetom smo neke stvari dobili, a neke izgubili. Kao autori rokenrol muzike u ovoj zemlji smo u konstantnom gubitku. ali je to više problem zakonski nedovoljno regulisanih autorskih prava a ne interneta, jer ljudi koji treba da urede ovu oblast to jednostavno ne dopuštaju pošto nemaju lični interes. Ta ekipa gramzivih ljudi (čast izuzecima) jednostavno ne želi da mi živimo od svoje muzike. A to je praktično ostvarivo i moguće, pogledajte situaciju u Hrvatskoj, da ne pominjemo države EU.

Da li je “youtube” publika isto kao i hiljade ljudi na koncertu, da li oni nose istu težinu sa svojom kritikom posle odslušanih nekoliko minuta tvog rada u odnosu na ljude koji te slušaju par sati na koncertu i osećaju tvoju energiju?

Virtuelna publika bi trebalo da se aktivira i da se bar pet posto od tih stotina hiljada pregleda nađe na koncertima, pa tek onda modu da hvale ili kritikuju. Broj pregleda na YouTube ne znači ništa, jer taj servis ne može da prenese energiju trenutka, čak ni kad su u pitanju kvalitetni snimci sa živih svirki.

VI – Plakati i mediji vs. društvene mreže

Da li danas uspešna reklamna kampanja može da se uradi bez plakata i štampanih medija?

Može, da, ako se dobro plati “bustovanje” na FB. Štampani mediji su i dalje važni i imaju svoju ulogu, ali se to svelo na par dnevnih listova koji imaju rubrike o rokenrol bendovima. Mislim da stari dobri plakati treba da postoje i u budućnosti i da treba kombinovati elektronske i štampane medije.

Da li reklama na društvenim mrežama garantuje tačan odziv one slušalačke publike koja je klikom na Going rekla da će prisustvivati koncertu?

Odgovor je već poznat, svaki muzičar će vam reći isto: ”Ne garantuje”.

roof best manjaVII – Borba za RnR

Da li je bend trenutno aktivan i šta nam novo sprema?

Da, veoma. Promovišemo spot za pesmu “Svetli grad” sa kojom zatvaramo krug sa  prvog albuma “Sedam”. Svoj debi album objavili smo 2014.godine  u digitalnom formatu za izdavačku kuću “Multimedia music”, a već uveliko radimo na drugom izdanju koji je u fazi miksa. U narednom periodu bend ćete moći da vidite u Beogradu 20. decembra na “Beogradskom sajmu” u okviru promocije autorskih bendova na “Beogradskom novogodisnjem festivalu” i 23. januara u klubu “Jazz Bar Centar”. Ovim putem pozivamo ljude da nas vide i čuju jer je koncert analogni doživljaj kojim najviše volimo da se predstavimo publici.

profilna

Predrag Jovanović

Računajte na računare

Facebook komentari:

Predrag Jovanović

Autor i voditelj radio emisije "Druga strana računara"