DIDS 2019: Sve na klik do 2030. godine?

O brzini i perspektivi digitalizacije, brojim prednostima, ali i izazovima koje procesi digitalne transformacije stavljaju pred, državne servise, preduzeća i pojedince, razgovaralo se tokom konferencije DIDS 2019, održanoj 5. marta. Tom prilikom Vladimir Manić direktor RNIDS-a, otvorio je konferenciju: „Digitalna transformacija je postala neodvojivi deo naše svakodnevice. Prisutna je u svakodnevnom životu, ali i u poslovanju, u privatnom i državnom sektoru, a internet je jedan od ključnih faktora te transformacije.“

Vladimir Manić, direktor RNIDS-a

U okviru prvog panela „Transformacija državnih servisa“ Svetlana Jovanović, viša savetnica pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije u Jedinici za implementaciju strateških projekata, elektronskih servisa i razvoj e-Uprave je istakla: „Centralni registar stanovništva je nešto na čemu se trenutno radi i izuzetno je važno i značajno srediti ga. Ovaj registar će biti polazna tačka, a kasnije ćemo i druge državne ustanove povezivati. Sve to bi trebalo da se završi u narednih godinu dana, a nakon toga idemo dalje.“ Dodala je da je već sada na jednom portalu moguće videti sve svoje poreske obaveze, kao i da se ova promena dogodila u samoj administraciji. “Svest službenika se menja i to je, složićete se, izuzetno značajan korak napred.” naglasila je Svetlana.

Nezaobilazno pitanje bilo je i koliko smo mi kao pojedinci spremni za ove promene. „Potrebna je ozbiljna promena svih nas. Primera radi, na portalu e-Uprava već oko godinu dana postoji mogućnost da samo jednim klikom zatražite da vas država obavesti kada vam nešto od dokumenata ističe. Do sada je svega 155 ljudi to i zatražilo“, rekao je Duško Sivčević, pomoćnik načelnika u Sektoru za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije Ministarstva unutrašnjih poslova.

Pročitajte i:  RNIDS - Ne­za­drži­va tran­sfor­ma­ci­ja pos­to­ja­nja

„Bio bih srećan kada bi elektronska dokumenta bila podrazumevana. Mi danas imamo elektronsku dokumentaciju koju kasnije odštampamo, kako bi ona bila zavedena, pečatirana, i tako dalje. Ako govorimo o tome gde se vidimo 2030. godine, kada je internet i digitalna transformacija u pitanju, transformacija se možda dogodi i ranije, ali je potreban kontinuitet u radu koji postoji sada, a koji nije postojao do pre dve godine”, rekao je Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. Dodao je da se volja Vlade za digitalnom transformacijom ogleda i u tome da je pre godinu dana otvorena i kancelarija za IT, a da je zakon o eUpravi do usvajanja dospeo za samo 9 meseci.

Drugi panel koji se bavio digitalnom transformacijom u privredi, bezbednošću podataka, ali i firmama koje zapošljavaju veliki broj radnika i okrenute su velikom broju korisnika, ugostio je Ilijanu Vavan, generalnu direktorku kompanije Kaspersky Lab za Evropu. „Proces digitalne transformacije u firmi iz koje dolazim pošao je od korišćenja digital-a za potrebe CRM-a da bismo, nakon uspeha na tom polju, došli do stadijuma korišćenja veštačke inteligencije u određenim segmentima poslovanja naše kompanije. Digitalna transformacija ima svoje pozitivne strane, ali je važno biti svestan i potencijalnih opasnosti – kako poslovno tako i privatno. Neophodno je pozabaviti se bezbednošću i zaštitom“, istakla je Ilijana.

Pročitajte i:  DIDS 2019 tema – digitalna transformacija kulture i nasleđa

Aleksandar Blagojević, menadžer digitalne ekspoziture i podrške klijentima, Société Générale Banka Srbija a.d., objasnio je “Kada smo počeli da gubimo klijente, shvatili smo da nešto moramo da promenimo. Poboljšali smo prvo naš sistem, a onda smo morali da se pozabavimo i edukacijom naših korisnika kako bi onlajn sistem zaživeo u potpunosti.“ Sličan primer dao je i Dragan Sajić, vlasnik i urednik portala garden.rs. „Pored samog posla proizvodnje važno je bilo i da pratimo promene u digitalnoj sferi. Sve je danas brzo, sve se menja. Na primer, ako vas posle prvog poziva ljudi ne dobiju, odmah zovu sledećeg ko je iza vas na Guglu. Mi smo primer toga da ne morate biti u glavnom gradu da biste uspeli. Danas znamo da nam je, pored proizvodnje, jako važno da iskoristimo internet na pravi način i da preko njega promovišemo naše usluge“.

Istog dana, tokom održavanja DIDS konferencije tačno u podne počela i slobodna registracija IDN naziva u okviru .RS domena, ali i registracija naziva sa proširenim setom ćiriličkih slova u okviru .срб domena. IDN (Internationalized Domain Names) je termin koji se koristi za nazive internet domena koji su napisani na nacionalnom jeziku i pismu i upravo su oni, odnosno njihov uticaj na internet i njegovo korišćenje, bili tema trećeg bloka. Stoga je i naziv trećeg i ujedno završnog bloka bio „Transformacija u korist nacija“. Na tom panelu, Milan Pantelić, menadžer prodaje i prodajne mreže za područje bivše Jugoslavije i Albanije, Renault Nissan Srbija d.o.o. govorio je o pozitivnim iskustvima kada je upotreba ćirilice u pitanju. „Konkurencija, kada je popravka automobila u pitanju, je ogromna. Razmišljali smo kako da se izdvojimo od konkurencije i odlučili smo da to učinimo tako što ćemo da koristimo ćiriličko pismo. Reakcije su odlične i nadam se da će primera kao što je naš biti sve više.“

Zaključak koji se može izvesti je da kako i slogan glasi – Digitalna transformacija je već počela, a sve što preostaje je da ono što nam je tehnologija omogućila i iskoristimo.

Facebook komentari:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.