Diploma: Potreban ili dovoljan uslov

Ko­ji su naj­bo­lji načini da ste­kne­te ve­šti­ne ne­op­ho­dne za po­sao na da­na­šnjem vi­so­ko­te­hno­lo­škom trži­štu ra­da? Da li ćete ih naučiti u ško­li ili van nje? Da li vam ško­la sa­mo pru­ža o­sno­vu za da­lji ra­zvoj, ili zna­nje ko­je o­dmah mo­že­te da pri­me­ni­te u prak­si?

Čes­ta di­le­ma svih ko­ji se ško­lu­ju ili pre­kva­li­fi­ku­ju jes­te da li sta­vi­ti fo­kus na for­mal­ni ili ne­for­mal­ni pris­tup o­bra­zo­va­nju. Di­ho­to­mi­ja je u je­dnu ru­ku ne­su­vi­sla, po­što je čak i u o­blas­ti­ma po­put pro­gra­mi­ra­nja, gde su sa­mo­uki stručnja­ci ne­kad bi­li op­šte mes­to, po­tra­žnja za di­plo­ma­ma i ser­ti­fi­ka­tima i in­že­nje­ri­ma uze­la ma­ha. Po­zna­je­mo lju­de ko­ji su bez for­mal­nog o­bra­zo­va­nja do­se­gli se­ni­or po­zi­ci­je, ali vam stvar­no ne pre­po­ručuje­mo da se ko­cka­te s no­vo­iza­bra­nom ka­ri­je­rom u na­di da će to i va­ma us­pe­ti.

For­ma­lan pris­tup o­bra­zo­va­nju oličen je u aka­dem­skom pu­tu, tj. fa­kul­tet­skim stu­di­ja­ma. Ru­ta sti­ca­nja kva­li­fi­ka­ci­ja pu­tem ser­ti­fi­ka­ta ma­lo je ne­for­mal­ni­ja. Ne­for­mal­no učenje u­ključuje os­ta­le vi­do­ve sti­ca­nja zna­nja i ve­šti­na van in­sti­tu­ci­onal­nog o­kvi­ra. Tu spa­da­ju kur­se­vi, se­mi­na­ri, čita­nje li­te­ra­tu­re, vo­diča, dis­ku­si­je i pro­jek­ti, a pre sve­ga prak­tično ek­spe­ri­men­ti­sa­nje.

Četi­ri du­ge go­dine

Bi­lo bi ne­od­go­vor­no ne­kom ko je mlad i po­se­du­je i­zve­sna zna­nja iz že­lje­ne IT o­blas­ti pre­po­ručiti da ne po­hađa stu­di­je iz te o­blas­ti. Po­red pru­ža­nja vrhun­ske te­hničke os­po­so­blje­nos­ti u užoj o­blas­ti stu­di­ja, fa­kul­tet nu­di ši­rok te­oret­ski o­kvir i mno­štvo te­hno­lo­ških zna­nja i ve­šti­na, što pred­stav­lja o­dličnu ba­zu za ka­sni­je učenje ili even­tu­al­nu pre­kva­li­fi­ka­ci­ju. Ja­ka ba­za o­sno­vih zna­nja iz vi­še informatičarskih o­blas­ti značaj­na je i pri­li­kom učešća u ko­lek­ti­vi­ma ko­ji prak­ti­ku­ju agil­no po­slo­va­nje. Stu­di­ra­nje pru­ža i pri­li­ku da ste­kne­te o­dličnu ra­dnu dis­ci­pli­nu, ši­ru per­spek­ti­vu i kon­tak­te s dru­gim stručnja­ci­ma.

Pro­blem fa­kul­tet­ske di­plo­me ni­je to što je ne­po­tre­bna, već to što je ne­do­voljna

Pro­tiv­ni­ci fa­kul­te­ta čes­to se hva­ta­ju za ime­na Bill Gates i Mark Zuckerberg. No, ni oni naj­ve­ro­va­tni­je ne bi os­tva­ri­li to­li­ki us­peh da se ni­kad ni­su o­bre­li na Har­var­du. Obo­ji­ca su odus­ta­li od fa­kul­te­ta tek ka­da su već ima­li ra­zrađenu po­slov­nu vi­zi­ju. Da ne go­vo­ri­mo o to­me da su važi­li za in­for­ma­tičke ge­ni­je i pre stu­di­ja.

Pročitajte i:  ITAcademy: Uz najmodernije školovanje dobijate i 100 coworking sati u IT Hubovima

Prak­sa je značaj­na kao sred­stvo učenja do kog je te­ško doći bez odgovarajuće in­sti­tu­ci­onal­ne po­drške. Pri­me­tna je ten­den­ci­ja kom­pa­ni­ja da upo­šlja­va­ju obećava­juće prak­ti­kan­te ka­da se za to uka­že pri­li­ka. Po­zna­ti­ji fa­kul­te­ti, po­se­bno držav­ni, ima­ju broj­ne pot­pi­sa­ne ugo­vo­re o prak­si s vo­dećim infor­matičarskim kom­pa­ni­ja­ma.

Fa­kul­tet­ska di­plo­ma mo­že se upo­re­di­ti s nov­cem. No­vac ga­ran­tu­je o­dređenu vre­dnost, a di­plo­ma o­dređene kom­pe­ten­ci­je. U sve kom­plek­sni­jem i na­se­lje­ni­jem sve­tu IT bi­zni­sa, di­plo­ma pred­stav­lja vrlo ko­ri­snu prečicu po­slo­dav­ci­ma i par­tne­ri­ma ko­ji že­le da pro­ce­ne va­še spo­so­bnos­ti. Bu­dući da je di­plo­ma­ca sve vi­še i da se do kva­li­te­tnih po­zi­ci­ja u stručnim IT sek­to­ri­ma ne do­la­zi la­ko, mo­že­mo pro­gno­zi­ra­ti da će ne­dos­ta­tak di­plo­me u sko­roj bu­dućnos­ti bi­ti dis­kva­li­fi­ku­jući fak­tor. Di­plo­me Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du su uva­ža­va­ne i u inos­tran­stvu, u skla­du s po­zi­ci­jom na Šan­gaj­skoj lis­ti ko­ju ova in­sti­tu­ci­ja za­uzi­ma, što ne znači da dru­ge us­ta­no­ve vi­so­kog o­bra­zo­va­nja ni­su pri­zna­te. Os­ta­li držav­ni i naj­po­zna­ti­ji pri­va­tni uni­ver­zi­te­ti (uje­dno naj­veći i naj­sta­ri­ji) ta­kođe su ce­nje­ni, po­se­bno u Srbi­ji.

Na dru­goj strani

Pro­blem fa­kul­tet­ske di­plo­me ni­je to što je ne­po­tre­bna, već to što je ne­do­volj­na. Sva­ka­ko je po­red fa­kul­te­ta pre­po­ručlji­vo po­se­do­va­ti ne­ki od međuna­ro­dno pri­zna­tih ser­ti­fi­ka­ta iz IT o­blas­ti, kao što su Microsoft MCTS/MCITP, Cisco CCNA/CCNP, Oracle DBA ili VCP. Ovo ni­po­što ni­je is­crpan pre­gled, ovi ser­ti­fi­ka­ti su značaj­ni sa­mo u us­kim o­blas­ti­ma i ne znače ni­šta ako se ba­vi­te, re­ci­mo, di­zaj­nom. Ne mo­že­mo po­nu­di­ti de­talj­ni­ju ma­pu ser­ti­fi­ka­ci­je ni za de­lić po­slo­va iz IT sek­to­ra, ali vam uka­zu­je­mo na po­tre­bu za po­se­do­va­njem pri­zna­tih ser­ti­fi­ka­ta iz va­še uže o­blas­ti ra­da.

Pročitajte i:  Najperspektivnije master studije u regionu za IT karijeru

Po­što ne­ki od ser­ti­fi­ka­ta u­ključuju sa­mo po­la­ga­nje a ne i kurs, pri i­zbo­ru pri­prem­nog kur­sa sa­ve­tu­je­mo vam sličnu stvar kao i pri i­zbo­ru pri­va­tnih fa­kul­te­ta. Ne­ka vam prve sta­ni­ce u tra­že­nju onog što va­ma tre­ba bu­du naj­veće i naj­sta­ri­je in­sti­tu­ci­je. Mit o o­dličnoj za­ra­di na­kon ne­ko­li­ko me­se­ci kur­sa, ko­ji se ra­ši­rio u po­pu­lar­noj pred­sta­vi IT in­dus­tri­je, i­zro­dio je or­ga­ni­za­ci­je kod ko­jih mo­že­te steći sa­mo ne­ade­kva­tna zna­nja i bez­vre­dnu po­tvrdu.

Bilo bi neodgovorno nekom ko je mlad i poseduje znanja iz IT oblasti preporučiti da ne pohađa studije. Fakultet nudi širok teoretski okvir i mnoštvo tehnoloških znanja i veština, što predstavlja odličnu bazu za kasnije učenje

Ako ste fo­ku­si­ra­ni prven­stve­no na sti­ca­nje zna­nja, a ne di­plo­mu, In­ter­net vam je pri­ja­telj. Pos­to­ji be­zbroj kva­li­te­tnih In­ter­net kur­se­va za sva­ki po­sao iz IT sek­to­ra. Kod or­ga­ni­zo­va­nih kur­se­va u Srbi­ji nećemo na­vo­di­ti kon­kre­tna ime­na, prven­stve­no zbog to­ga što bi za­uze­lo pre­vi­še mes­ta da po­kri­je­mo ma­kar glav­ne gra­ne IT sek­to­ra, ali i zbog to­ga što se si­tu­aci­ja brzo me­nja, no­vi, bo­lji kur­se­vi po­jav­lju­ju se sva­ko­dnev­no.

Što se ne­for­mal­nog o­bra­zo­va­nja u pra­vom smi­slu te reči tiče, naj­va­žni­je je prak­tičnim ra­dom na­pu­ni­ti por­tfo­lio, po­go­to­vo u hands on, kre­ativ­nim gra­na­ma IT sek­to­ra, kao što su pro­gra­mi­ra­nje i di­zajn. Go­di­ne na fa­kul­te­tu vam i tu mo­gu bi­ti značajan re­surs, po­što će se od vas i za­hte­va­ti da ra­di­te in­di­vi­du­al­ne ili gru­pne pro­jek­te na ne­kim pre­dme­ti­ma.

Sa­mos­ta­lan prak­tičan rad ta­kođe je ve­oma va­žan. Mo­že­te se oku­ša­ti kao freelancer i is­tov­re­me­no za­rađiva­ti no­vac, vo­lon­ti­ra­ti na ne­kom pro­jek­tu ko­ji vas za­ni­ma ili je­dnos­tav­no ek­spe­ri­men­ti­sa­ti. O­dličan por­tfo­lio čes­to mo­že da pre­va­gne u va­šu ko­rist pri­li­kom za­po­šlja­va­nja, iako po­nav­lja­mo da ni­je pa­me­tno o­sla­nja­ti se sa­mo na to. Ako go­vo­ri­mo o pro­gra­mi­ra­nju i di­zaj­nu, te­ško da na ovaj način mo­že­te steći is­kus­tvo, npr. o­drža­va­nja data cen­ta­ra. Po­što ne­for­mal­no učenje u­ključuje sve vi­do­ve sti­ca­nja zna­nja ko­ji ni­su struk­tu­ri­ra­ni, online član­ci, vi­deo‑snim­ci i dis­ku­si­je iz o­blas­ti va­šeg usav­rša­va­nja sas­tav­ni su deo u­sva­ja­nja no­vih zna­nja.

Pročitajte i:  Comtrade organizuje besplatnu letnju školu programiranja za studente

Put do us­peha

Naš ar­gu­ment su­mi­ra­li bi­smo je­dnos­tav­nom he­uris­ti­kom ko­ja nas je o­dlično slu­ži­la: ako se pi­ta­te tre­ba li da ide­te na fa­kul­tet, on­da tre­ba. Da se vra­ti­mo na di­na­mični duo, ga­ran­tu­je­mo vam da Bil i Mark ni­su tra­ži­li sa­ve­te o ka­ri­je­ri. Ako ima­te zna­nja, is­kus­tva, oso­bi­ne, ve­ze i a­kre­di­ti­ve ko­ji bi vam omo­gućili da se pro­fe­si­onal­no os­tva­ri­te u IT sek­to­ru na vi­so­kom ni­vou, vi ste to­ga već sve­sni i mo­že­te bez pre­te­ra­ne in­tros­pek­ci­je da kre­ne­te u bi­znis bez gu­bit­ka četi­ri go­di­ne. U su­pro­tnom, što je 99 od­sto slučaje­va, bo­lje da prvo ste­kne­te har­ti­ju na ko­joj pi­še da ste bachelor ili mas­ter nečega što je naj­bli­že va­šem že­lje­nom po­slu, ko zna šta ćete sve us­put naučiti i šta vam sve mo­že pas­ti na pa­met. Is­tov­re­me­no pu­ni­te por­tfo­lio ma­kar ne za­rađiva­li od tih pro­je­ka­ta ili ra­di­te na plan­skom sti­ca­nju ser­ti­fi­ka­ta iz us­ke o­blas­ti ko­jom že­li­te da se ba­vi­te.

Pro­šla su vre­me­na ka­da je sva­ko ko je znao par li­ni­ja ko­da i imao vo­lju da čuka po tas­ta­tu­ri de­se­tak sa­ti dnev­no mo­gao da dođe do so­li­dne po­zi­ci­je. Kon­ku­ren­ci­ja je pa­me­tna i po­svećena, ako i vi ne de­li­te te ka­rak­te­ris­ti­ke, od do­brog po­sla ne­ma ni­šta. Po­red aka­dem­ske o­sno­ve, do­da­tni ser­ti­fi­ka­ti i prak­tično is­kus­tvo su ne­op­ho­dni, ali ono što će vam stvar­no omo­gućiti da na­pre­du­je­te u stru­ci je­su po­svećenost, ra­do­zna­lost i spo­so­bnost da svo­ja zna­nja kon­stan­tno usav­rša­va­te ko­ris­teći online re­sur­se, aka­dem­sku li­te­ra­tu­ru i is­kus­tva va­ših ko­le­ga.

Autor: Srđan Brdar

Facebook komentari:

SBB

TV 2019
Tagovi: , ,